Kako na YouTube influensere gleda jedan tata i zašto smatra da bi bilo kakva roditeljska zabrana sadržaja sa ove platforme mogla da navede njegovu decu da ga – prenkuju
Kada je pre otprilike godinu i nešto malo više moj klinac na jednim od svojih školskih ferija tvrdo insistirao da upozna izvesnog Serbiana, igrom slučaja bakinog komšiju koji petlja nešto po internetu i kome super ide posao, bio sam pomalo iznenađen. Nije da nisam primetio da se stanom svako malo razleže glas unjkavog zapadnomoravskog akcenta, koji je objašnjavao kako da se preživi u igrici Minecraft, ali sam čitavu stvar pripisao prolaznom ushićenju kakvih je već bilo na desetine tokom najranijeg detinjstva. Stvari su postale malo ozbiljnije kada mi je ćerka pokazala svoju omiljenu jutjuberku koja je tako ozbiljno govorila o tinejdžerskim problemima, a potpuno eskalirale kada sam pročitao da zbog nastupa stanovitog Bake Praseta umalo nije ponovila tragedija sa koncerta grupe The Who kada je u Sinsinatiju u stampedu život izgubilo jedanaestoro ljudi. Na sreću, ovde je tragedija izbegnuta, ali je nastup srpskog Pita Tausenda zbog polomljenih izloga i opšte histerije otkazan.
Elem, hteo – ne hteo, bacio sam se na proučavanje fenomena jutjubera, influensera ili kako već hoćete… Odgovor na moje iščuđavanje stigao je nakon nekoliko meseci kopanja po raznoraznim izvorima, gledanja najrazličitijih sadržaja i njihovih prezentera i konačno – užasavajuće spoznaje da sam nekad bio mlad, ma koliko sebe lagao da se nešto računa i mladost duha, i da sam bačen u tuđi vek.
Centralna tema njihovog sadržaja nisu visokoumne rasprave već svakodnevni problemi i njihov odnos prema sumornoj svakodnevici, koju problematizuju na krajnje subjektivan način
Zajebanciju na stranu, mada stoji da sam daleko od mladosti, ali postoji prilično suvislo objašnjenje zašto je YouTube mladima zamenio druge izvore informisanja, a posebno televiziju. Najpre, oni imaju potpunu kontrolu nad onim što gledaju, nisu ograničeni vremenom emitovanja, niti bilo kakvom programskom šemom, još manje izborom kanala. Ponuda je doslovno neograničena, a ono što je specifikum za čitav svet jeste da sve manje čitamo a sve više upijamo sadržaje.
Potom sledi verovatno i ključna stvar za megapopularnost ovog striming servisa – činjenica da mladi ljudi mnogo više poverenja imaju u lica čiji su razvoj mogli da prate od samog početka i sa kojima su se saživeli. S druge strane, jutjuberi nemaju nikakav problem da o svojim problemima progovore na vrlo eskpresivan i eksplicitan način i tako se poistovete sa svojim fanovima. Nije im ni zameriti s obzirom na sve licemerje i kreiranje paralelne stvarnosti koju donose mejnstrim mediji. A ovoj generaciji, ma šta ko o tome mislio, nije nimalo lako podvaliti. Uostalom, o tome govori podatak iz nedavnog istraživanja Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), po kojoj polovina mladih ljudi u Srbiji svoju budućnost vidi van granica zemlje bez namere da se ikada vrati.
Jutjuberi nemaju nikakav problem da o svojim problemima progovore na vrlo eskpresivan i eksplicitan način i tako se poistovete sa svojim fanovima. Nije im ni zameriti s obzirom na sve licemerje i kreiranje paralelne stvarnosti koju donose mejnstrim mediji
U svakom slučaju, rođena je nova generacija kreatora javnog mnjenja koja sledbenicima prenosi vrednosti za koje se zalaže, i još više od toga, generacija koja je redefinisala pojam medijskog uticaja. Jutjuberi tako stvaraju utisak pripadnosti zajednici, sa jezikom „plemena“ koji samo oni razumeju, a njihov alter ego je koncipiran tako da maksimalno korespondira sa korisnicima. Centralna tema njihovog sadržaja nisu visokoumne rasprave za posvećene, već svakodnevni problemi i njihov odnos prema sumornoj svakodnevici. Oni će vam servirati naizgled besmislenu priču o pet stvari koje ih nerviraju u gradskom prevozu, ali na ovom mestu se zapitajte koliko ste puta i sami zbog takvih stvari bili na ivici nervnog sloma. I što je još važnije, te stvari problematizuju na krajnje subjektivan način. Za razliku od novinara koji bi bar po definiciji trebalo da budu objektivni, influenseri svojim ekstremno subjektivnim stavovima generišu gledanost i provociraju ekstremno suprotstavljene stavove koji su garancija za enorman broj pregleda. Tako nešto televizija sebi, najčešće iz političkih razloga, nikada sebi ne može da dozvoli. U najmanju ruku, ovakvi izbalansirani stavovi mejnstrim medije, posebno televiziju, na internetu čine nevidljivim ili bar dozlaboga dosadnom.
Najgledaniji jutjuber na svetu Pjudipaj demonstrira umeće vrhunskog gejmera dok histerični pratioci vrište kao na Elvisovim koncertima, a njegova godišnja zarada meri se milionima dolara
Inače, za one koji bi da odmah budu sudije ovim mladim ljudima koji nude najrazličitije sadržaje – fenomen jutjubinga izveden je iz rijaliti programa, skrivenih kamera, preplitanja fiktivnih i stvarnih sadržaja, dakle, iz svega onoga što smo tako bezrezervno prihvatili i čemu smo se tako rado prepuštali ili nad čim smo se zgražavali… Sasvim svejedno.
https://www.youtube.com/watch?v=ZXJshpnCutc
Razume se da se na ovom mestu moramo pozabaviti i sadržajem klipova. Nekada su to sasvim prihvatljivi stavovi o zdravom životu, potrebi da se redovno vežba, štetnosti droge alkohola i duvana, nekada saveti za šminkanje, mršavljenje, a nekada su sadržaji zaista krajnje problematični. Od vulgarnog vokabulara do obezvređivanja tuđeg rada, pa sve do uspostavljanja sistema vrednosti koji mladima eksplicitno poručuje da je obrazovanje izlišno ako već sa nekoliko razreda osnovne škole možete zaraditi više nego oba roditelja zajedno samo ako ste dovoljno vešti s veb-kamerom i svetlom. Zato konzumiranje ovakvih sadržaja, ipak, mora biti dozirano, a meru uticaja na pratioce, po svemu sudeći, najčešće će odrediti ono što su oni kao osnovu poneli iz porodice.
Svojevrstan fenomen su vodiči za video-igre. Tako najgledaniji jutjuber na svetu Pjudipaj (PewDiePie) demonstrira umeće vrhunskog gejmera dok histerični pratioci vrište kao na Elvisovim koncertima, a njegova godišnja zarada meri se milionima dolara. Što se srpskih jutjubera tiče, oni sa najviše pratilaca mogu računati na zaradu koja se kreće i do nekoliko hiljada evra mesečno. Najveći deo prihoda dolazi od samog YouTubea koji plaća po broju pregleda, a sve je više i kompanija koje ne žale novac da se njihov proizvod pojavi tokom emitovanja klipa nekog od najpoznatijih jutjubera. Cene se kreću od 500 evra za pominjanje u nekoliko rečenica, pa do nekoliko hiljada za reklamu brenda u čitavom klipu.
Postoji prilično suvislo objašnjenje zašto je YouTube mladima zamenio druge izvore informisanja, a posebno televiziju. Najpre, oni imaju potpunu kontrolu nad onim što gledaju, nisu ograničeni vremenom emitovanja, niti bilo kakvom programskom šemom, još manje izborom kanala
Vraćajući se na početak teksta i incident koji se dogodio u Novom Sadu, valjalo bi zaključiti da iščuđavanje i moralna panika zbog činjenice da su deo ovog cunami fenomena i naša deca neće doprineti smislenom rešenju, a još manje će klinci razumeti da im neko silom otima deo njihove suverene teritorije.
Zato je, čini se, bolje rešenje saslušati ih i pokušati objasniti da nove tehnologije i obilje novih sadržaja nisu doneli kulturu kritičkog promišljanja, veću individualnost, nego još jedan izvor pasivnog i često neselektivnog konzumiranja svakovrsnog medijskog sadržaja. I to im, razume se, treba objasniti njihovim rečnikom.
U suprotnom bićete prenkovani. Treba li objasniti – znači, ismejani pred priličnim auditorijumom.