Millennialsi pronašli su nove načine da dođu do skupe šminke… Tako što će je potražiti u đubretu!
Džesika, Šelbi i Lilijan su beauty blogerke, ali ne onakve na kakve ste navikli. One su underground YouTube scene i shvatite to doslovno jer im podzemlje nije strano. One se bave dumpster divingom, odnosno pronalaze šminku i kozmetiku vrednu na hiljade dolara – i to u smeću!
Sasvim urbana devojka koja ima sasvim neobičan hobi: Jessica Casler i njen dumpster diving ulov
Naime, popularnost ovog tipa videa je sve veća, a broj pregleda milionski. Na kanalima ovih devojaka možete da pratite i uključenja uživo dok vršljaju po kontejnerima velikih trgovinskih lanaca poput Sephore i Ultae u Americi, kao i prikaze beauty ulova ili premijerno raspakivanje kutija punih proizvoda pronađenih u đubretu. Obično su to napola potrošeni testeri parfema, uzorci za isprobavanje šminke, oštećena roba ili reklamacije, recimo tečni puderi neodgovarajuće nijanse koje je u razvijenom svetu, verovali ili ne, moguće zameniti (autorka teksta tiho reži u sebi), preparati i aksesoar za kosu, čak i aparati za stilizovanje kose. Dobro, možda sa isečenim kablom, ali ništa što se ne može popraviti. Većina proizvoda je uglavnom korišćena i u ne baš zavidnom stanju, što blogerke nikako ne obeshrabruje. Ponekad pronađu palete senki vredne pedesetak dolara sa tek ponekom napuklom nijansom, a ukoliko im se posreći, i sasvim netaknutu šminku. Ako niste gadljivi, slobodno učestvujte i u nekom od online darivanja koje organizuju i javite kakvi su vam utisci ako osvojite neki proizvod!
Ne treba zanemariti činjenicu da trend dumpster divinga dolazi iz jedne od najbogatijih zemalja sveta, gde je stopa nezaposlenosti 4,9 odsto i gde je sasvim u redu da se kolima dovezeš do šoping centra, malo pretreseš kontejner i vratiš se kući sa novim stvarčicama, dok u je u Srbiji, u kojoj je bez posla 19 odsto stanovništva, ovakav scenario gotovo nezamisliv!
Bilo ovo nama grozno ili ne, one ni najmanje ne haju. I zašto bi ako u roku od nedelju dana mogu potpuno besplatno da dođu u posed kozmetike koja vredi 2.000 dolara, kako tvrdi jedna od njih. Sve što je potrebno su upornost, strpljenje i jak stomak. Kao inspiracija im je poslužio dokumentarac Dive koji skreće pažnju na enormne količine hrane koja se baca u Sjedinjenim Američkim Državama. Razlozi iz kojih se devojke odlučuju na osvajanje kontejnera daleko prevazilazi puku taštinu. Zato im skidam kapu. S jedne strane sebe doživljavaju kao eko-aktivistkinje koje doprinose očuvanju planete smanjivanjem i ponovnom upotrebom otpada, dok s druge strane štede novac i skreću pažnju na goruća socijalna i ekonomska pitanja. Neretko višak proizvoda poklanjaju ženskim prihvatilištima ili ih prodaju kao second hand robu na internetu. Realnost devojaka u SAD je takva da im je sve teže da priušte ono što se u medijima propagira kao neophodno. A i one siromašne imaju pravo da budu lepe, zar ne? Ne treba zanemariti činjenicu da trend dumpster divinga dolazi iz jedne od najbogatijih zemalja sveta, gde je stopa nezaposlenosti 4,9 odsto i gde je sasvim u redu da se kolima dovezeš do šoping centra, malo pretreseš kontejner i vratiš se kući sa novim stvarčicama, dok je u Srbiji, u kojoj je bez posla 19 odsto stanovništva, ovakav scenario gotovo nezamisliv.
Pitate se kako uopšte sve te stvari završe u đubretu? Politika velikih kompanija je takva da korišćenu ili oštećenu robu unište pre nego što je bace kako bi sprečili eventualnu preprodaju. Uništavanje se svodi na to da proizvode ubace u veću kutiju i poliju ih supom (soup), odnosno šamponom, regeneratorom ili tečnim puderom. Savesniji radnici idu korak dalje i fizički oštećuju šminku tako što je izgrebu ili izlome. Međutim, blogerke imaju rešenje za skoro sve. Supu samo speru i dezinfikuju ambalažu, a korišćene proizvode sterilišu alkoholom. Najlakše se očisti praškasta šminka poput senki, tako što se odstrani površinski sloj, poprska se alkoholom koji upije, a potom ispari. Sa kremastim proizvodima je to nešto teže, ruževima najčešće odseku vrh, a ono što može da bude kontaminirano, kao što su tečni karmini ili sjajevi za usne, izbegavaju. Osim toga, one rado dele i druge savete za uspešnu potragu, od potrebne opreme do najboljeg doba dana za pretraživanje kontejnera, kao i šta da radite kada vas uhvate na delu. Iako je dumpster diving legalan u većini država, na njega se ne gleda blagonaklono i postoji mogućnost da se dobije kazna.
Pitate se kako uopšte sve te stvari završe u đubretu? Politika velikih kompanija je takva da korišćenu ili oštećenu robu unište pre nego što je bace kako bi sprečili eventualnu preprodaju…
Poštujem trud i hrabrost ovih devojaka, složićete se da nije nimalo lako niti bezbedno ući u kontejner usred noći, čak iako vas tamo čeka pravo blago. Nazovite me razmaženom ili konformistom, ali mene i sama pomisao na sve te bakterije i prljavštinu užasava. Ma koliko volela šminku, pre bih je se odrekla nego da moram za njom da posegnem među otpatke. Ovaj sociološki fenomen za sobom povlači i pitanja koliko zapravo vredi makeup za kojim žudimo? Koliko se stvari baca, a na koliko bacamo novac? Da li je isti osećaj kada komad šminke pronađete u smeću ili kada ga kupite u luksuznoj prodavnici? Da li plaćamo sam proizvod ili uživanje u činu kupovine? Lepota je sve samo ne jednodimenzionalna i površna.
https://www.youtube.com/watch?v=W89J2Xrv0so