Zadatak je sledeći: testirati istinitost tvrdnje mnogih da je septembar idealno vreme za letovanje. Verovatno su vam poznati ovi razgovori gde priča ide u smeru bajke kako je to vreme kada se obala transformiše, more je čisto i toplo, nema gužve, pa birate plažu i poziciju gde da stavite svoj peškir, da su cene dva puta niže, da je vazduh mirisniji… i da ne nabrajam dalje, svima je jasna poenta.

Nije da smo nas dve već bile na odmoru ove godine, nije ni da smo tempirale vreo jul ili avgust kao idealno vreme, a nismo se ni čuvale za septembar. Nije baš ni da smo htele da idemo zajedno, a nije baš ni Grčka bila nečiji izbor. Ono što jeste bilo je to da smo sedeli jedne večeri na piću i pričale standardne ženske priče, znate ono malo posao, malo odeća, malo muško-ženski odnosi, kombinacija – standardno, ništa posebno. I pošto su se priče za to veče potrošile i već je bilo tri posle ponoći, muzika iz šanka se stišala, a pojačao se razgovor pored nas. Sada obe slušamo i nijedna se ne pravi da nije tako. I nisu važno šta je rečeno bukvalno, da ne citiram, već utisak koji nam je sa suprotnog stola prenelo njih nekoliko tek pristiglo s plaže. Naime, oni su tog jutra doputovali i prodali nam septembar na moru, a da nisu ni znali. Kada nam je već krenula voda na usta, obe smo mislile samo jedno i dogovorile se u pet minuta da sutra krećemo, odmah nakon posla. Nema izgovora, ni izvlačenja! Bez pakovanja jer idemo na pet dana, bez smeštaja jer ćemo ga naći, bez plana gde idemo jer ćemo ga praviti usput, pod jednim uslovom – idemo kolima koja mogu da isprate ovu zamisao. Dakle, fali nam treći igrač! Po mogućstvu izdržljiv. No, kad je sve već test od koga nemamo nikakva očekivanja i ne igramo na sigurno ni na jednom planu, idemo do kraja u tom stilu – uzimamo potpuno nov model automobila koji nijedna nije vozila do tada.

Biramo Jeep Renegade. Naravno da nam treba pogon na sva četiri točka i naravno da nam treba da u momentu priključimo telefon preko bluetootha sa svojom playlistom za put i da pevamo na sav glas, a da nas niko na semaforu ne čuje, naravno da želimo da bude zelen jer tu boju kao biraju pametni ljudi, odnosno žene (to smo čule u nekom filmu) i krećemo, pun gas! Pa kako se složimo nas troje.

Znate one čuvene priče gde se sa strancem najbolje razumete o svemu, a onda se još i zaljubite i to bude ljubav na prvi pogled? Ja u to nisam verovala, do skoro!

[See image gallery at 42magazin.rs]

Kada smo ušli u auto, zatvorili vrata oko 23 časa uveče i stali na prvi semafor, u tri sekunde smo odlučile gde zapravo idemo. Nas troje, računajući navigaciju, zacrtali smo cilj i znali smo da smo do jutra tamo. Odmah smo se složile oko izbora muzike koja je istog momenta stereo zvukom povezala sve strance u kolima. Nikome se nije pravila pauza do cilja, pa je nismo ni pravili, srećom niko nije pio mnogo vode. To je onaj neverovatan osećaj adrenalina i ljubavi prema jednostavnoj radnji koja se zove vožnja – e sada je išla u oba pravca. Prođu te žmarci, stisneš volan, daš gas i nasmeješ se sam sa sobom – taj neki osećaj poznat vozačima, a težak za opisivanje.

Vođa puta bio je logično Jeep jer ideja je gde te put odvede. Čim smo stigle, samo smo vozile od jednog do drugog mesta, preko brda, preko peska i naslaganih stena dok nismo svi poželeli da stanemo došavši do plaže na kojoj nikog nema. Nije ni čudo, s obzirom na to da je put kozji, a daljina maratonska, ali kad imate pogon na sva četiri točka, onda imate i taj luksuz da se okupate na plaži koja izgleda kao da pre vas tu niko nikada nije kročio, a kamoli se bućnuo. Što verovatno nije tako sad kad u Beogradu razmišljam i pišem, ali tamo je tako bilo i tačka.

To je onaj neverovatan osećaj adrenalina i ljubavi prema jednostavnoj radnji koja se zove vožnja – e sada je išla u oba pravca

Sledeća stanica smeštaj! U tom trenutku nam je žao što nemamo šator da kampujemo na plaži, no nema veze, nije loš ni prvi apartman pored plaže kada slušate talase s terase pre spavanja. Da, to je tako u septembru, i to uz kusur!

Jutro. Vreme je da se napravi plan bez plana! To u prevodu znači: ne idemo tamo gde je neko od nas već bio, a nas dve više ni ne znamo koji nam je ovo put da tamo svraćamo. Tražimo novo, sve što nije pored puta jer ne možemo da se izgubimo uz navigaciju, tražimo uske staze sa nedostupnim prilazom jer one kriju najlepše netaknute plaže, tražimo savršen pesak na koji zgazimo bose odmah čim pustimo kvačilo i pritisnemo stop za gašenje automobila jer to je sve za šta je pravljeno nas četvoro. Okej, zaboravila sam da tražimo i koju čašu vina kad se parkiramo uveče.

I tako je i bilo! Osetile smo sve što smo tražile i više se niko ne seća šta se kog dana desilo jer smo za pet dana prešle oko 3.000 kilometara i bili na… ni ne sećam se koliko plaža, ne sećam se ni kako se mesta zovu, ni koju smo hranu jeli, ni koje piće pili, samo se sećam da smo mogle da stignemo gde god smo poželeli.

I sad znam odgovor na pitanje kakav je odmor u septembru jer vidim da spadam u onu kategoriju ljudi s početka priče koja bira samo i isključivo septembar za odmor, a znam i provereno društvo koje odmah odgovori na sve što tražiš od saputnika za more – da te prati u svemu što zamisliš i da nikad ne postoji „ne mogu“ kao opcija. Kada to kažem, mislimo na auto koji je prošao morsko-ženski test, pa ga želimo i sledeće godine kada je plan da iz auta, kad ukucamo cilj na navigaciji, samo okrenemo i pitamo: „Septembar je, ko ima kupaći, imamo još tri mesta?“

The post Na more idem samo u septembru. Tačka! appeared first on 42 magazin.

Da li vam se često desi da poželite da imate moć da se transportujete na bilo koje mesto na planeti? Možda ste pre od onih ljudi koji maštaju o tome kako miriše trešnjin cvet u parkovima Japana, u proleće, ili vas više interesuje osećaj vrelog pesaka pod prstima sa plaža Rio de Žaneira… Svi bismo želeli da smo među onim srećnicima koji su imali prilike da putuju i posete ove destinacije i da u ovim osećajima stvarno uživaju. Sastavni deo svakog putovanja jesu fotografije koje su postale nezaobilazan segment svakog odmora, pogotovo od kad možemo vrlo lako da ih zabeležimo svojim mobilnim telefonom, i to sa sve boljom rezolucijom. Jedina razlika jeste što sada umesto u album fotografije slažemo na Instagram sa hashtagovima umesto natpisa na poleđini.

Australijski umetnik Eric Boufarhat imao je prilike da proputuje svet. Inspirisan najlepšim predelima planete, odlučio je da kroz ilustracije ovekoveči destinacije koje je posetio. U svojoj kolekciji Travel Journey predstavio je ilustracije minimalističkog stila, koje su urađene na bazi geometrijske šeme, sa jednolično obojenim površinama, a ono što ih čini posebnim jeste da svaka poseduje simbol odabrane destinacije.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Bilo da se radi o Ajfelovoj kuli u Parizu ili o piramidama u Kairu, ovaj umetnik prikazao je prefinjen i delikatan vizuelni univerzum koji svakom može poslužiti kao geografska inspiracija. Ostale ilustracije možete pogledati na njegovom Instragram profilu.

The post Geometrijske ilustracije inspirisane najlepšim predelima sveta appeared first on 42 magazin.

Tropske temperature, Karipska ostrva, Meksiko i prašuma već bude osećaj divljine u koju bismo rado zašli i počeli da istražujemo. Pod nogama vam je ogromno korenje drveća koje deluje kao veliki organizam koji diktira kako će se tlo zemlje menjati, oko vas je nepregledno zelenilo najrazličitijih vrsta drveća za čije nazive niste ni čuli, miris smole na stablima, zemlje i vegetacije prenaglašen je jer vrućina dodatno podstiče isparavanje… Nekoliko sati kasnije sanjate da uskačete u bazen ili odlazite na plažu Kariba koja vam je na 10 minuta ili stajete pod tuš koji vas rashlađuje dok gledate oko sebe sve što čini prašumu. Za kraj dana predlažemo da se uvalite u ležaljku između dva drveta i jednostavno pustite da vas zvuk prašume uspava.

Ova priča može da se nacrta, a upravo to je uradio arhitektonski biro Studio Arquitectos, a njihova verzija postoji u opipljivoj formi u Tulumu, u Meksiku.

Projekat Una Vida nalazi se u Quintana Rosai, što je nekih desetak minuta od plaža na Karibima. Površina prostora na kom je smeštena iznosi čitavih 3.305 kvadratnih metara  raspoređenih u nepravilan trougao.

Pre realizacije ovog projekta sprovedeno je detaljno istraživanje zemljišta kako bi se sačuvala većina stabala i obezbedilo što prirodnije okruženje. Istraživanje je bilo neophodno i dalo je korisne informacije na osnovu kojih je dalje rađena analiza kada je reč o razdvajanju vrsta stabala na osnovu kojih se dalje koncipirao plan gradnje.

Svaki segment ovog projekta predstavlja život, njegove cikluse i veze, pa je naziv Una Vida potpuno očigledan i logičan kao jedini izbor

Ideja je da se izgrade vile sa fleksibilnošću za različitu namenu kako bi u budućnosti postojala mogućnost da one postanu samostalne kuće. Kako bi se došlo do ovog rezultata, projekat je morao da bude podeljen ne nekoliko segmenata. Svaki objekat je paralelno postavljen i dovoljno odvojen od drugog kako bi se omogućilo proširenje okoline koja čini jedinstvenu celinu iako je u zajedničkom sistemu. Pored toga, bujna vegetacija i drveće obezbeđuju ušuškan hlad kako bi se ublažio uticaj tropske klime.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Početna ideja ovog projekta bila je da se stvori neka vrsta sela usred prašume sa rustičnim konceptom estetike, koristeći materijalne resurse iz regiona, kao što su kamen i palme za krov, a na taj način se postiže prirodni stil gradnje spolja, dok istovremeno pruža neophodnu vizuelnu toplotu i čistoću za komfor gostiju unutra.

– Naš koncept je bio da pokušamo apstraktno da uključimo u dizajn tri elementa koji se odnose na prirodne cikluse i okolinu: korenje, tlo od zemlje i drveće. Korenje koje se proširilo kroz prašumu, baš kao i gost našeg gosta – govori nam jedan od arhitekata koji su radili na ovom projektu. – Tlo daje život sredini, pa je njegovo održavanje i inkorporiranje prirodnih elemenata u naš dizajn bila važna stavka za plan projekta. Drveće je ovde ključni element jer ono već svojim različitim vrstama deli projekat na tri dela: Chaca, Chechen i Ceiba, pa su to i nazivi različitih jedinica koje su sastavljene u jednu – kažu nam iz arhitektonskog biroa.

Chechen je otrovno drvo, čija smola može spaliti kožu onog ko dođe u kontakt sa njim, dok je Chaca protivotrov. Ceiba se smatra maštovitom vrstom drveća u majanskoj kulturi, simbol mudrosti. Ovo drvo predstavlja jedan životni ciklus od rađanja do smrti. Svaki segment ovog projekta predstavlja život, njegove cikluse i veze, pa je naziv Una Vida potpuno očigledan i logičan kao jedini izbor.

Ima većih i manjih jedinica sa jednom ili više spavaćih soba, a svaki apartman smešten u prizemlju ima spoljni tuš i kadu, pa pruža na taj način drugačije iskustvo boravka u prirodi.

Naš koncept je bio da pokušamo apstraktno da uključimo u dizajn tri elementa koji se odnose na prirodne cikluse i okolinu: korenje, tlo od zemlje i drveće

Spavaće sobe orijentisane su severno kako bi se obezbedila svežina u sobi, dok su uslužni i zajednički prostori ka jugu. Na taj način postiže se privatnost u spavaćim prostorijama, sa još jednim benefitom – pogledom na prašumu.

Svaki odabrani materijal ima specifičnu ulogu, pa tako regionalni kamen odaje utisak rustike, dok polirani cement deluje strogo i čisto.

– Drvo nam pomaže da stopimo čitav kompleks s prašumom. Pored toga, vegetacija je vrlo važna u ovom projektu jer mu daje identitet, privatnost i život – govore nam iz arhitektonskog tima koji čine Eduardo García Figueroa, Pablo García Figueroa, Paulina Villa Ramirez, Miguel Angel Cervantes, Juan Pablo Lascurain i Macarena Rossetti.

Dizajn: Studio Arquitectos
Fotografije: Pablo Garcia Figueroa

The post Una Vida – novo selo u prašumi appeared first on 42 magazin.

Cele godine planirate svoj savršen odmor iz snova. Zamišljate idealnu plažu na kojoj se odmarate, restoran u kome spremaju neverovatne specijalitete i već u glavi imate mapu svih znamenitosti koje obilazite. Inostranstvo već viri iz pasoša na polici.

Ipak, na putu se, osim avantura za sećanje, dešavaju i nepredviđene a neželjene situacije, kao što su bolest ili nesrećni slučajevi, koje, nažalost, ne možemo unapred planirati. A uz pomenute neprijatnosti, troškovi medicinske, putne i pravne asistencije koji su u inostranstvu veoma visoki jesu još jedna stvar koja samo može da pogorša situaciju.

Polisa putnog osiguranja omogućiće da putujete bezbrižno 24 sata, na svim kontinentima i zato putujte i jednostavno uživajte u svom zasluženom odmoru

A onda se pitate šta činiti tada. Koga pozvati u tim situacijama? Na koga se osloniti? Da ne biste u svoj kofer pakovali i brige, predlažemo da u pet klikova poručite vaš pasoš za letovanje sa osmehom – polisu osiguranja Wiener Städtische! Kako? Putem našeg WebShopa, na e-adresi webshop.wiener.co.rs, kome možete pristupiti i sa smart telefona. Bez provizije, iz fotelje vašeg doma ili usput, dok putujete ka granici, na vama je da odlučite. U roku od pola sata mi vam šaljemo potvrdu o ugovorenoj polisi na vašu imejl adresu.

Cene putnog osiguranja su na popustu u zavisnosti od perioda kupovine, pa je tako od 15. 5 do 15. 7. 2017. cena snižena za 5 odsto, od 16. 7. do 31. 8. 2017. za 7 odsto, dok je od 1. 9. do 30. 9. 2017. putno osiguranje vaše po sniženoj ceni od 10 odsto.

Ukoliko dođe do nesrećnog slučaja ili bolesti, dovoljno je da o tome obavestite Wiener Städtische asistentsku kuću i dobićete brzu, efikasnu i profesionalnu podršku, a troškovi medicinske, putne i pravne asistencije plaćeni su za vas. Polisa putnog osiguranja omogućiće da putujete bezbrižno 24 sata, na svim kontinentima i zato putujte i jednostavno uživajte u svom zasluženom odmoru.

The post Kako na bezbrižno putovanje? appeared first on 42 magazin.