Četiri decenije mereno istorijskim koordinatama može, ali retko kada biva, biti dovoljan vremenski okvir da bi se o događajima ili ljudima iznosili dorečeni sudovi. Pogotovu ako govorimo o novom talasu, pokretu koji je u smiraj jedne istorijske utopije – Jugoslavije, makar i nakratko, više približio Beograd, Zagreb i Ljubljanu nego ideje bratstva i jedinstva, samoupravljanja i nesvrstanosti. Nije ni sa ove vremenske distance jednostavno sagledati objektivne okolnosti koje su isprepletane sa sentimentom za nekim boljim vremenima koja su nepovratno prošla. Da li su zaista bila bolja ili smo mi samo bili mladi? Pojma nemam, ne znam odgovor na ovo pitanje niti ću ikada moći objektivno da poređam fakte, ali znam da su se od početka stvari kretale u nekoj sopstvenoj orbiti, izolovane od opšte društvene klime.

Tek nešto više od mesec dana nakon Titove smrti, u junu 1980, u beogradskom SKC-u na binu su se popeli klinci tri beogradska benda i najavili ono što će protresti ne samo muzičku već i čitavu kulturnu scenu bivše države. Već ta činjenica govorila je o rasulu komunističke vlasti i dolazećim centrifugalnim silama koje su vukle na različite strane, a znamo kako se sve završilo samo deceniju kasnije. Te junske večeri Šarlo Akrobata, Idoli i Električni orgazam zakucali su publiku za zidove ispunjenog SKC-a. Svako na svoj način – Orgazam britanskim buntovnim pankom, Šarlo energijom i magičnom distorzijom, Idoli elviskostelovskim konceptom, provokativnim tekstovima i imidžom odumrle građanske klase. Svemu su prethodili elegični i, ispostaviće se, jezivo predskazujući plakati naziva Poslednja igra kojima je najavljivana svirka. Može biti da je to bio poslednji san velike države, koji je presudno uticao na formiranje čitave jedne generacije. Poslednje mladosti Jugoslavije, kako su je kasnije nazivali.

Tek nešto više od mesec dana nakon Titove smrti, u junu 1980, u beogradskom SKC-u na binu su se popeli klinci tri beogradska benda i najavili ono što će protresti ne samo muzičku već i čitavu kulturnu scenu SFRJ

Kao što rekosmo, četiri decenije nisu dovoljne za ozbiljno preispitivanje tako kompleksnog popkulturnog fenomena, ali svakako jesu povod da se prisetimo najznačajnijih ostvarenja koja su doprinela tome da Jugoslavija makar u muzici bude, kao nikada pre i nikada posle toga, uz rame Zapadu.

1. Idoli – Odbrana i poslednji dani 

Ako oko nečega ne postoje sporenja ni publike ni kritike, to je da je ovaj album nešto najbolje što je ovdašnji rokenrol dao. Još se nije slegla prašina oko ploče Paket aranžman, a Vlada Divljan, Srđan Šaper i ekipa šokirali su naciju koketirajem s pravoslavnom mistikom, proskribovanom seksualnošću, ali i novim izrazom u ljubavnoj poeziji. Da ničega drugog nije bilo, a bilo je mnogo toga, dovoljne bi bile dve numere s tog albuma. Nebeska tema će obeležiti čitavu karijeri i kasniji prerani odlazak Divljana, a Rusija je svakako jedna od nekoliko najlepših snimljenih ljubavnih pesama. Mistično, senzualno, intrigantno i inteligentno…

Recenzija knjige Idoli i poslednji dan: Da li su i za šta krivi Idoli?

2. Paket aranžman – VIS Idoli, Šarlo Akrobata, Električni orgazam

I danas, četiri decenije kasnije, lebdi pitanje kako je, dođavola, ovakav album mogao da se pojavi u produkciji Jugotona, druge najveće kuće koja je u najboljem slučaju, osim narodnjaka, objavljivala Bregu i Čolu. Album je prodat u rekordnom roku, a ploča prenošena u vojničkim rančevima i studentskim torbama preplavila je Jugoslaviju. Biti drugačiji, biti bučan i melanholičan u isto vreme, poručivali su bendovi. Idoli su se poigravali sa socrealističkom ikonografijom u Maljčikima, Orgazam anksiozno vrištao u ikoničnoj numeri Kad krokodili dolaze, dok je Šarlo snimio svoje dve najpoznatije pesme Ona se budi i Niko kao ja… I čitavu stvar sa tim do juče anonimnim dečacima niko više nije mogao da zaustavi.

3. Azra – Azra

https://www.youtube.com/watch?v=azGKVCZYhGk

Od kada je u proleće 1980. zagrebački sastav objavio svoj debitantski album, stvari više nisu bile iste. Pojava Džonija Štulića od presudne je važnosti ne samo za muziku na ovim prostorima. Bio je prvi koji je u rok uveo ozbiljne sadržaje a da nikada nije odstupio od osnovnih postulata rokenrol benda. Album snažnog izraza, sirovog zvuka, tehnički neispeglan, što je čitavu stvar činilo dodatno uzbudljivom. Jedan od kamena-temeljaca novog talasa sa antologijskim pesmama kao što su Gracija, Krvava Meri, Iggy Pop, Teško vrijeme, Obrati pažnju na poslednju stvar… Autentična niska muzičkih dragulja.

4. Šarlo Akrobata – Bistriji ili tuplji čovek biva kad…

Album je dobio ime po jednom tekstu iz knjige Vase Pelagića Narodni učitelj. Svirački sigurno najjači sastav novog talasa sa Milanom Mladenovićem, Dušanom Kojićem Kojom i Ivicom Vdovićem ponudio je nešto što se ni pre ni posle toga nije čulo u domaćoj muzici. Miks panka, novog talasa, regea, džeza, daba i roka učinila je ovo delo potpuno vanvremenim. Kako se dogodio takav kurcšlus? Milan je naginjao melodijskom popu i poeziji, Koja je nosio bunt panka i uličnih grafita, a Vd je čitavom izrazu davao džez širinu. Upravo ove razlike učiniće da se bend vrlo brzo i raspadne. Koja će krenuti s Disciplinom kičme, a Milan i Vd će osnovati Katarinu II.

KOJA: Muzika je stvarno velika stvar, a ljubav je ozbiljna reč

5. Haustor – Haustor

Nakon velikog uspeha singla Moja prva ljubav, autorski tandem Srđan Saher – Darko Rundek već na svom debiju snimio je remek-delo. I nimalo nije preterivanje reći da je u muzičkom izrazu Haustor najoriginalniji sastav koji je iznedrio novi talas. Album je s jedne strane odisao vedrinom u numerama kao što su Radio ili Tko je to i mračnim komadima poput Lica, Crnog žbira ili autentične zagorske Bohemian Rhapsody u sagi pod nazivom Duhovi. Ujedno, Haustor je bend koji se na najbolji mogući način kroz karijeru kretao kroz različite žanrove, a da pri tome decenijama nakon raspada nije jeftino rasprodao sopstveni status, što su učinili mnogi važni bendovi ovog pravca.

6. Film – Novo! Novo! Novo! Još jučer samo na filmu a sada i u vašoj glavi

Sa zavidnim koncertnim iskustvom Jura Stublić i ekipa ušli su u ljubljanski studio Tivoli i ponudili 35 minuta energije, pevljivih melodija, pamtljivih rifova, uz tematski pažljivo složene tekstove. Nema baš mnogo onih kojima muzika i nije neka preokupacija a koji nikada nisu čuli pesme kao što su Zamisli život u ritmu muzike za ples, Moderna djevojka, Neprilagođen ili Odvedi me iz ovog grada…

7. Električni orgazam – Lišće prekriva Lisabon

Zamišljen kao grupa za jedno veče koja je nastala u kafani Mornar nakon jednog koncerta skopskog sastava Leb i sol kada je jedan od osnivača Ljubomir Jovanović Jovec i napisao prvu pesmu grupe Konobar nas mrzi jer su predugo čekali na narudžbinu, Orgazam je preko meteorskog uspona ploče Paket aranžman i sjajnog debitantskog ostvarenja stigao do antologijskog albuma Lišće prekriva Lisabon. O kakvoj muzičkoj i društvenoj subverziji je reč, govori činjenica da su nakon poziva da nastupaju na omladinskim radnim akcijama i šoka koji su izazvali među nepripremljenom socijalističkom omladinom bili gađani kamenjem i zemljom. Završilo se tučom u Nišu i hapšenjem frontmena Srđana Gojkovića Gileta.

8. Prljavo kazalište – Crno-bijeli svijet

Već godinama Jasenka Houru prepoznajemo kao kompozitora melanholičnih balada koje su vremenom postale sasvim prikladne čak i za svadbe i kafane. Ali razvoj ovog benda vodio je preko klasičnih pank korena, što je i te kako uočljivo na njihovom debitantskom albumu. Istinsko prepoznavanje i priznanje doći se s drugim albumom Crno-bijeli svijet, koji je ponudio izmenjen zvuk mnogo više okrenut ka popu i ska muzici. Numere kao što su Mi plešemo, Crno-bijeli svijet, Neki moji prijatelji ili obrada planetarnog hita Save the Last Dance for Me definitivno su preživele sud vremena i postale evergrin.

9. Pekinška patka – Plitka poezija

Ako je se za bilo koji bend može reći da je bio oslonjen na tradiciju klasičnog panka, onda je to svakako ovaj novosadski sastav. Album Plitka poezija svojim provokativnim tekstovima, distorziranim zvukom i ponajviše izgledom članova grupe prodrmali su jugoslovenski establišment. Jedan od koncerata pre nego što će debitantski album i ugledati svetlo dana bio je prekinut jer je frontmen Nebojša Čonkić Čonta pred borcima NOB-a i viđenim partijskim drugovima duvao u prezervative i bacao ih u publiku. Bio je to uvod u zabrane već ugovorenih nastupa, a mnoge radio i TV stanice uvele su zabranu emitovanja njihovih pesama. Panonski Sex Pistols su se na narednom, ujedno i poslednjem albumu Strah od monotonije okrenuli novom talasu znatno smirivši i zvuk i oštrinu stihova.

10. Buldožer – Pljuni istini u oči

Iako striktno gledano nikako ne pripadaju novom talasu, pojava ovog albuma značila je prekretnicu u tadašnjem roku i najavila dolazeću „revoluciju“. Pun humora, ironijskog odmaka, pa i cinizma, Pljuni istini u oči jasno je stavio do znanja da ovdašnji rok može mnogo više i mnogo bolje. Iako je čitav prvi tiraž rasprodat, album ovog ljubljanskog benda nikada nije doštampavan jer se smatralo da pogubno utiče na socijalističku mladež.

The post Četiri decenije novog talasa: Najbolje od poslednje jugoslovenske mladosti appeared first on 42 magazin.

Društvene igre ili stone igre (board games) doživele su renesansu poslednjih godina, pre svega zbog masovne pojave nezavisnih dizajnera.

Da li znaš o kakvim igrama govorimo? Prva stvar koja ti, verovatno, pada na pamet jesu video-igre, međutim, iako su digitalne igre definitivno gejmerski mejnstrim, one o kojima mi ovde pričamo jesu one fizičke – igraš ih po kućama, u klubovima, kod prijatelja ili porodice, tako što otvoriš tablu, izabereš svoju figuricu, boju, kartice (ili koje god elemente određena igra sadrži), a zatim baciš kockice.

Koja ti prva padne na pamet? Verovatno Monopol, Riziko, Cluedo, Ne ljuti se, čoveče…

Te igre jesu klasici, ali one koje se lansiraju danas dosta su kompleksnije, maštovitije i boljeg dizajna. U nove klasike spadaju igre iz osamdesetih i devedesetih, kao i njihova reizdanja ili dopunjena izdanja. Settlers of Catan, lansirana 1995, sada se već ubraja u kultne i prodata je u više od 18 milijardi primeraka širom sveta, a slično je sa Dixit i Pictonary. Igra koja se najviše igrala u protekloj godini je Arkham Horror, tj. treća edicija naslova koji datira iz 1987, a zasnovana je na mitosu horor-autora H. P. Lovecrafta.

Karte iz igre Arkham Horror

Guardian je u jednom članku period od 2010. pa na ovamo nazvao zlatnim dobom društvenih igara, pre svega zbog masovne prodaje, ali i proizvodnje, te nezavisnog finansiranja takvih projekata na platformama kao što je Kickstarter. U ovom trenutku najplaćenija igra na toj platformi je Kingdom Death: Monster 1.5, koja tek treba da izađe 2020, a zasad je sakupila preko 12 miliona (!) dolara.

Domaća igra na koju treba da obratite pažnju je Final Challenge u izdanju pančevačke ekipe Kerber Games, kao i na tim talentovanih dizajnera stonih igara – Dažbog

Dakle, vreme je da počnete da igrate! A kako bismo vam, bar donekle, olakšali izbor – sastavili smo malu listu igara koje biste mogli da probate. Nakon liste, ukoliko nemate ekipu (ili ne želite odmah da kupujete igre, nisu jeftine!), predložili smo nekoliko klubova u kojima možete da se igrate, isprobate, upoznate neke nove gejmere ili povedete vaše stare, proverene. U svakom slučaju, avantura je pred vama.

Šta igrati?

Pored igara koje smo u prethodnom pasusu naveli, a koje definitivno morate probati barem jednom, evo još nekoliko zanimljivih naslova:

Werewolf

Igra koju ste najverovatnije igrali kartama pod nazivom Mafija nastala je 1986. godine, a kreirao ju je Dmitry Davidoff. Na početku igre svaki igrač dobije ulogu koja ga smešta u jedan od dva tima – informisani ili neinformisani. Warewolf ili Vukodlak je modernizovana verzija igre u kojoj se igrači dele na seljake i vukodlake. Cilj igre je da zaključivanjem i promišljanjem seljaci otkriju ko su vukodlaci i tako spasu svoje selo.

Igra je brza, pravila su laka, te je savladiva i zabavna. U nastavku linkovali smo trejler za jednu od verzija igre – Ultimate Werewolf Deluxe Edition:

Pandemic

To je timska igra u kojoj igrači zajedničkim snagama pokušavaju da pobede igru i spasu svet od epidemija smrtonosnih bolesti. Na početku svako nasumice izabere jednu od ponuđenih uloga: doktora/ku, terenskog stručnjaka/inju, naučnika/cu, istraživača/icu ili dispečera/ku, a svaka uloga ima svoje prednosti koje može da iskoristi u toku igre.

Glavni cilj igre jeste da tim pronađe lekove za pet bolesti koje se pojavljuju i ukoliko misija bude uspešna – pobedili ste. Verujte, to zvuči mnogo lakše nego što zaista jeste u praksi.

Eldritch Horror

Još jedna igra građena na mitosu H. P. Lovecrafta, a premijerno se pojavila 2013. u izdanju Fantasy Flight Games.

Izgleda da smo mi fanovi timskih igara, jer, poput Pandemica, ovo je još jedna u kojoj se svi igrači moraju udružiti kako bi pobedili. U ovoj horor-fantaziji igrači se bore protiv drevnog zla – demona, čudovišta, veštica i veštaca, koji se putem portala pojavljuju na različitim tačkama u svetu. Kako bi ih pobedili, igrači u svojim raznovrsnim ulogama moraju da proputuju planetu, opremaju se gedžetima, rešavaju misterije, bore se s čudovištima i – spreče uništenje sveta.

Za razliku od prethodne dve igre, ova je dosta kompleksna, pravila nisu tako laka i cela stvar traje dugo. Ako ste strpljivi, volite da promišljate i ne smeta vam da odvojite dva-tri sata na jednu partiju, pogledajte how to play video:

Gde igrati?

Klub C22 postoji od 1997. godine i prvobitno je osnovan kao šahovski klub. Po želji posetilaca, klub je proširio svoju sferu rada na sve društvene igre. Tako danas Klub C22 predstavlja jedinstveno mesto gde možete da igrate šah, go, remi, preferans, domine, frp, kartičke igre, Monopol i mnoge druge igre. Klub se nalazi na Novom Beogradu, u 1. bloku, odmah iza restorana Fontana.

Radno vreme kluba je od 17 do 23 sata, ali obavezno pogledaj plan rada na sajtu, možda vidiš neke tebi interesantne programe.

Tačno preko puta SKC-a nalazi se drugi klub ove naše liste – Astal. To je mesto na kom ti i tvoja ekipa možete igrati preko 100 društvenih igara, piti pivce, sokiće uz fin pogled na Ulicu kralja Milana.

Ljudi koji drže klub aktivni su na društvenim mrežama, tako da možete pratiti koje igre dobijaju, šta možete da kupite, kada se održavaju turniri, radionice za gejmere…

Klub se nalazi na adresi Kralja Milana 27, a radno vreme je od 17 do 00 časova.

Astal na Instagramu
Astal na Facebooku

Od pre godinu i po dana, odmah do Astala, u Resavskoj 78, nalazi se klub za ljubitelje društvenih igara – Hydra. Čini nam se da je ovaj klub najbolje ocenjen u smislu ponude/usluge/atmosfere, pa je vredan čekiranja. Sve vesti o turnirima ili novim igrama potraži na Facebook strani.

Klub ljubitelja igara i fantastike d20 nalazi se u Pančevu, na adresi Zmaja Jove Jovanovića 24. Stalno osvežavaju kolekciju igara, pa trenutno možete igrati preko 70 različitih naslova – i to besplatno.

Često organizuju turnire u društvenim igrama Catan, Splendor i Yu-Gi-Oh!, a za datume, vreme i ostale vesti prati njihovu Facebook stranu.

* UPDATE*
Čitaoci su nam ukazali na igru Bang! koja rekreira starinski spageti-vestern okršaj pucnjavom.

The post Koju igru igraš? appeared first on 42 magazin.

Iva Lorens je mlada, 22-godišnja umetnica, talentovana pevačica, kompozitorka, producentkinja i kreatorka svojih spotova, koje ukrašava divnim sopranom u kućnoj radinosti. Iako je generacija pevačice Lorde, mnogi tvrde da ima glas i talenat poput Kate Bush. Ova Beograđanka trenutno živi u Berlinu, a nedavno je na svetskoj alternativnoj pop sceni predstavila svoj prvi singl Never Get Better i najavila EP Friction u izdanju kuće Lampshade Media.  Kada smo pogledali spot i čuli numeru, pozvali smo je da iz Berlina svrati do kote 42.

Zdravo, Iva. Tvoje pravo ime je Iva Mišović, kako i zašto si odabrala baš ovo umetničko prezime?
Kada sam bila mlađa, moja sestra i ja smo stalno igrale igricu Sims i naša virtuelna porodica nosila je prezime Lorens. Od tada sam na svim mrežama uvek bila Lorens, tako da je to prezime nekako virtuelni deo mene. Najviše volim što se čita kao što se piše iako zvuči strano.

View this post on Instagram

Напред/Позади tee: @suga_____suga : @hanaadrovic

A post shared by Iva Misovic (@ivalorens) on Jul 14, 2018 at 3:10am PDT

Imaš samo 22 godine, a već si završila muzičke studije u Berlinu kao stipendista Instituta BIMM, koji su pohađali Marina and The Diamond, The Kooks, James Bay, George Ezra… Koji si muzički odsek završila?
Završila sam music business, što podrazumeva event menadžment, muzička prava i distribuciju. Uvek me je zanimalo šta se dešava iza scene i smatram da svaki umetnik treba da bude upućen u to šta se dešava sa njegovom muzikom i kakav je ugovor potpisao.

Moja generacija je muzički dosta otvorenija, nismo samo rokeri ili rejveri, volimo da saslušamo tuđ ukus, tolerantniji smo, zbog toga mislim da imamo potencijal jer smo otvoreni za saradnju i eksperimentisanje

Ko te je zarazio muzikom? Kada si odlučila da će ona biti tvoj životni izbor?
Mama me je zarazila (naša poznata novinarka i manekenka Irena Mišović, prim. aut.), mislim da joj je bilo bitno da budemo dobro obrazovane muzički. Odrasla sam uz njen ukus i stalno nam je u kući bio uključen MTV ili VH1 jer smo i sestra i ja volele da budemo u toku. Takođe, stalno smo išle da kupujemo CD-ove ispred SKC-a, tako sam otkrila dosta muzike sama kopajući kao luda. Uvek sam znala da je to deo mene, nikad nisam htela da se bavim nečim drugim, neka deca su htela da budu astronauti ili balerine, ja sam uvek htela da budem pevačica.

Tvoja generacija se u Srbiji smatra izgubljenom kada je reč o pravim muzičkim vrednostima, a ti kao svoje muzičke uzore navodiš Banks, Billie Elish i Lorde, ali i sastave Gorillaz, Depeche Mode i Moloko. Šta je od svega toga presudilo da uđeš u jedan alternativni žanr?
Smatra se izgubljenom jer niko ne daje šansu i podršku mladim umetnicima. Mladi umetnik kod nas znači da je blizu 30, a ne 20. godini. Zapravo je moja generacija muzički dosta otvorenija, nismo samo rokeri ili rejveri, volimo da saslušamo tuđ ukus, tolerantniji smo, zbog toga mislim da imamo potencijal jer smo otvoreni za saradnju i eksperimentisanje. Starije generacije dosta ruše samopouzdanje i želju za radom i napretkom mladih jer se kod nas rad ne ceni, kao ni tuđe mišljenje, a kamoli mišljenje i ideje mlađih. Mislim da bi se, kad bi se taj stav promenio i srušila barijera, zapravo video pravi potencijal – umetnici kod nas imaju dosta potencijala, i to svetskog. Što se tiče žanra, pop više prati trend, a alternativni pop nije toliko ša-la-la, nije baš tolika mašina. Mislim da tu ima malo više slobode. Intrigantniji je jer nikad ne znaš šta da očekuješ.

Berlin volim i ne volim ga, isto kao i Beograd. Komplikovana veza. Grad je fantastičan, uvek ima nešto novo i zanimljivo, ali ljudi su malo hladni za moj ukus, a u Beogradu obrnuto – sve je nekako monotono, ali ljudi su duša grada

Tvoj glas i talenat porede sa fantastičnom umetnicom Kate Bush, a to ne može da ne prija jednoj mladoj umetnici. Kako se ti osećaš i nosiš sa tim?
Kate Bush je zaista ikona. Ona je prva žena u pop muzici koja je koristila semplere i snimala spotove sa contemporary plesom. U pop muzici nema mnogo soprana, ona je jedan od retkih, a i ja sam sopran, obe volimo da se igramo našim vokalima, možda nas zato porede. To je zaista veliki kompliment i motivacija za mene, odrasla sam uz nju, verovatno bih se ukočila kad bih je upoznala.

Oprobala si se i kao voditeljka na regionalnom MTV-ju, reci nam nešto o tom angažmanu i šta uopšte misliš o tzv. MTV sceni danas? Preporuči nam nekog novog izvođača kod ne bismo smeli da ne čujemo.
Radila sam emisiju od 17. do 21. godine, uvek kažem da je to kao moja druga porodica i da sam dete MTV-ja. Taj posao me je dosta naučio o disciplini i opustio, jer sam uvek bila stidljiva. Danas MTV ima jako veliku konkurenciju, svi prate muziku na YouTubeu i Spotifyu, ali MTV je istorijski značajan. Izvođača koga morate da čujete, a evo baš je nastupala na MTV EMA’s ove godine, jeste Rosalia. Spojila je svoje korene flamenko muzike sa modernim popom i napravila album godine El Mal Querer.

Spot za tvoj prvi singl Never Get Better sa EP Friction inspirisan je filmom Love francuskog reditelja Gaspara Noea. Zašto te je baš inspirisao ovaj kontroverzan umetnik (njegov nov film Climax prikazan je na 24. FAF-u)? Uz čiju pomoć si uradila spot i gde?
Film Love istražuje modernu ljubav. Glavni lik se osvrće na sećanja iz svoje prošle veze tokom filma i razmatra kako ih je njihova veza osudila na trenutne okolnosti. Tematika filma je između ostalog ljubav, ljubomora i melanholija. Moj EP je baš o tome, tako da sam se ja pronašla u njegovom filmu, spot je vise kao omaž koji dodiruje njegovu estetiku. Snimali smo ga u klubu Šećer, gde sam zapravo i napisala pesmu nakon mog prvog sudara s ljubomorom – htela sam da se to oseća što više, ali da ne bude kompletno jasno. Mislim da niko to bolje nije mogao da uhvati nego direktor fotografije Luka Trajković, koji gaji tu mračnu, začaravajuću estetiku. Cela ekipa na spotu bila je mojih godina, svi su bili tu da pomognu i doprinesu nečim iz svoje struke, zaista sam im svima puno zahvalna i obožavam da radim sa svojim vršnjacima.

https://www.youtube.com/watch?v=mWqag3OOFJc

Film Love istražuje modernu ljubav. Moj EP je baš o tome, tako da sam se ja pronašla u njegovom filmu, spot je vise kao omaž koji dodiruje njegovu estetiku. Snimali smo ga u klubu Šećer, gde sam zapravo i napisala pesmu nakon mog prvog sudara s ljubomorom

Ceo predstojeći EP Friction je triologija jedne veze – kakve veze? Čuli smo i videli prvi deo, kada sledi nastavak?
Ja sam neko ko dosta analizira i sve pamti. Nikad ne prebacujem, ali držim u sebi, pa stavim na papir kako bih bolje razumela situaciju i svoja osećanja. EP predstavlja neke faze nakon raskida i moj doživljaj i shvatanje tog celokupnog iskustva. Priča je iz mog ugla, za njegov morate njega da pitate. Nastavak stiže u 2019.

Kate Bush je zaista ikona. Obe volimo da se igramo našim vokalima, možda nas zato porede. Odrasla sam uz nju, verovatno bih se ukočila kad bih je upoznala

Da li si zadovoljna kako publika reaguje na album? I da li vidiš neku razliku u prijemu u Berlinu i Beogradu?
Meni je bilo drago da konačno posle dužeg vremena i skupljanja hrabrosti izbacim nešto u javnost čime se ja ponosim, pa sad ako se nekome svidi super, tako da mi je sve jako suludo, ali predivno je to što su se ljudi pronašli u pesmi i da im se dopada. Slušaju je tokom smene u BMW radnji, dok crtaju, dok se tuširaju, dok vode ljubav, u Kafeteriji, dok šetaju decu… svašta su mi ljudi slali i stvarno puno hvala svima.

Odrasla sam uz ukus moje mame i stalno nam je u kući bio uključen MTV ili VH1 jer smo i sestra i ja volele da budemo u toku. Takođe, stalno smo išle da kupujemo CD-ove ispred SKC-a, tako sam otkrila dosta muzike sama kopajući kao luda

Kako na tebe utiče Berlin? Šta ti je on doneo? Da li je to baš grad za tebe? Posećuješ li berlinske klubove, jesi li možda u nekom već nastupala ili to tek planiraš? Da li ćeš nastupati u Beogradu?
Volim ga i ne volim ga, ali isto tako i Beograd. Komplikovana veza. Grad je fantastičan, jeftin s obzirom na to kakva je metropola, konstanto ima nešto novo i zanimljivo, ali ljudi su malo hladni za moj ukus, a u Beogradu obrnuto – sve je nekako monotono, ali ljudi su duša grada. Berlin mi je doneo kompletnu samostalnost i puno novih prijatelja, kao i dosta kulture, ali ne znam da li bih živela ovde do kraja života jer ja volim malo topliju klimu. Što se tiče nastupa, biće ih i u Berlinu i u Beogradu, pa ko stigne neka dođe gde mu je bliže.

I za kraj – šta te još osim muzike čini srećnom?
Trenutno me najviše čini srećnom božićni market na kome imaju kuvano vino i krofne koje su dve ulice od mene, da budem najiskrenija.

The post Iva Mišović Lorens: Naši mladi umetnici imaju svetski potencijal, ali ne i šansu appeared first on 42 magazin.