Dok tražimo obližnju vodu u gradu i pravimo letnje planove u glavi, već zamišljamo nerealne slike pustih ostrva sa tirkiznom vodom gde se čuju samo talasi. A sada je vreme da odemo korak dalje jer zašto biste se ustručavali kad maštate. Dakle, pošto se u mašti može svašta, zašto ne biste sagradili i kuća na steni odmah pored belog peska kojim ljudsko stopalo ne prolazi, gde samo vi možete da koračate bosi po svom novom domu koji može da izgleda recimo ovako.Uputstvo za upotrebu galerije: ove fotografije primenjujte kao vođenu meditaciju ako vam ponestane lepo mesto kojeg u sekundi treba da se setite.Ako se pitate gde je geografski locirano ovo područje, predlažemo da targetirate i zumirate ostrva Terks i Kejkos, koja predstavljaju produžetak bahamskog lanca na jugu u Atlantskom okeanu, istočno od Kube, nedaleko od Bahama. Ona su pod upravom Ujedinjenog Kraljevstva iako su na prekomorskoj teritoriji koja pripada Severnoj Americi. Kada ste ih locirali i zumirali na mapi, vreme je da uđete i zavirite u kuću.

Prednost ove lokacije jeste što se na moru mogu videti samo ribari koji u prolazu nude svoj dnevni ulov i to je sve, pa iako nisu na pustom ostrvu, osećaj je vrlo sličan ili identičan

Projekat potpisuju Rick Joy Architects, a idejno rešenje nastalo je sa idejom da porodici stvori idealno mesto za beg iz grada, maksimalno opuštanje i tišinu koju jedino prekida vetar kome se raduju jer se odlično kombinuje sa tropskim suncem.
Već na samom prilazu stiče se utisak da je ovaj građevinski kompleks organski srastao sa reljefom obale, pa deluje kao njen sastavni deo. Svetla fasadna nijansa u boji ljuske belog jajeta iliti belog peska koji je specifičan za ovo mesto komplementarna je tirkiznoj vodi, pa se međusobno intenzivno naglašavaju i jednako dolaze do izražaja.Arhitekti su se vodili kolorističkim smernicama lokacije, pa su fasadne zidove, vrata i stolariju od mahagonija, kao i zelenilo, prilagodili tako da se međusobno nadopunjuju i kako bi bili u savršenoj homogenoj harmoniji kao da oduvek pripadaju ovde. Zamisao je bila da se sagradi kuća koja ostavlja utisak kao da je nastavak njenog prirodnog okruženja.

[See image gallery at 42magazin.rs]
Plan kuće je vrlo jednostavan – u fokusu je ogromna terasa koja zapravo razdvaja, ali istovremeno povezuje spavaće sobe i privatni deo kuće na zapadu sa dnevnim boravkom, kuhinjom i trpezarijom na istočnoj strani.
Odmah ispred kuće je plitki bazen lociran između peska i pomenute terase i kao takav on okeansku vodu čini još bližom unutrašnjem prostoru koji je namenjen odmoru i relaksaciji.Cela kuća sačinjena je od ovakvih slika jer to je ključna funkcija građevine – da se oni koji u borave hedonistički relaksiraju i uživaju jednako kao u prirodi, samo je osećaj sigurnosti kakav nudi krov nad glavom umesto ležaljke i suncobrana ovde vrlo naglašen. Odavno je zadatak arhitekture da, osim što treba da osigura funkcionalan i lep prostor, obezbedi i željenu emociju, odnosno da odgovori na zahteve stanara i izazove raspoloženje i unapred targetiranu emociju koju dati prostor treba da obezbedi. Dakle, arhitektonska forma koja treba da prati funkciju sada treba da isprati i ispuni očekivani emocionalni zahtev, što bi negde bilo bliže umetničkom nego arhitektonskom delu, ali možda smo, a možda i nismo, zaboravili da je arhitektura vrsta umetnosti, pa je to sasvim u redu.

Svetla fasadna nijansa u boji ljuske belog jajeta iliti belog peska koji je specifičan za ovo mesto komplementarna je tirkiznoj vodi, pa se međusobno intenzivno naglašavaju

Kako bi bila autentična, ovu građevinu sazidali su lokalni zidari, ali korišćeni su i lokalni materijali, pa su pesak i ostali agregati iz neposredne okoline. Na taj način smanjena je na minimum potreba za uvozom građevinskog materijala. U tom duhu svesti o resursima, arhitekti su postavili cisternu za sakupljanje kišnice odmah ispod glavne terase.Pažljivo pozicionirani prozori daju tačno koliko treba sunčeve svetlosti spavaćim sobama, pa je prijatna atmosfera i u njima obezbeđena.Prednost ove lokacije jeste što se na moru mogu videti samo ribari koji u prolazu nude svoj dnevni ulov i to je sve, pa iako nisu na pustom ostrvu, osećaj je vrlo sličan ili identičan. Kada smo pitali arhitekte šta misle o svom projektu, odgovorili su da je ovo čist primer građevine koja izgleda kao da je prirodno procvetala na ovom tlu, a mi ćemo se složiti sa njima.

Dizajn: Rick Joy Architects
Foto: Joe Fletcher Photography

The post Arhitektonski hedonizam na ostrvu appeared first on 42 magazin.

Čim grane sunce i veže se nekoliko lepih dana zaredom, svi želimo da neprestano budemo napolju. A kako biti istovremeno unutra i napolju a ne biti na terasi? Sledeći nivo jeste provoditi vreme na krovu, pod uslovom da je ravan. Ovaj deo na vrhu zgrade ili kuće jedan je od najprivlačnijih kako nama da u njemu uživamo u pogledu na ceo grad, jednako je zanimljiv i arhitektama. Izazov da od ovog prostora naprave onaj sa wow efektom nije uvek lak zadatak, zato smo prelistali internet i pronašli najupečatljivije primere krovnog prostora koje su arhitekte uspešno rešile. Ovo je TOP 10:

Ako želite da napravite park, vrt ili urbani mini-trg, možete se ugledati na ovaj primer.

Kuća u Nha Trangu; Foto: Hiroyuki Oki; Dizajn: ICADA+VTN Architects

Naravno, bazen je prvo na šta smo i mi pomislili!

Stan u Tel Avivu; Foto: Amit Geron; Dizajn: Pitsou Kedem Architects

Ukoliko vam uslovi dozvoljavaju, u prevodu sve komšije se sa tim slože, možete se baciti na nadogradnju i napraviti stan na vrhu zgrade.

Foto: Bruce Damonte; Dizan: WORKac

Dnevni boravak nije rezervisan samo za unutrašnji prostor. Treba vam kauč, stočić i mini-kuhinja u ćošku.

Foto: Nico Arellano; Dizajn: Bostudio Architects

Za adrenalinski doživljaj krovnog prostora odaberite stakleni pod.

Kuća Feldbalz; Foto: Bruno Helbling; Dizajn: Gus Wusteimann Architects

Ili napravite igralište za decu…

OB obdanište; Studio Bauhaus; Foto: Ryuji Inoue; Dizajn: HIBINOSEKKEI Youji no Shiro

Ko kaže da su livade i zelenilo rezervisani samo za prizemlje, evo poljane na krovu.

Muzej Moesgaard; Foto: Jens Lindhe; Dizajn: Henning Larsen Architects

Inspirišite se komunizmom i eto betonskog krova.

Kroz privatne kuće; Foto: Sergio Pirrone; Dizajn: BCHO Architects

Naravno, niko ne kaže da to mora da bude jedan nivo – bazen na jednom nivou, na drugom  boravak za sedenje, što da ne.

Privatna kuća, Foto: DW5/Bernard Khoury; Dizajn: DW5/Bernard Khoury

I za kraj favorit – drvena koliba na vrhu zgrade! Nije vam potreban stan unutar zgrade, sami možete sagraditi mini-dom na krovu.

Kućica; Foto: Rafael Gamo; Dizajn: Big City/Office of Architects

The post Top 10 inovativnih prostora na krovu appeared first on 42 magazin.

Na severnoj strani ostrva Vlilend u Holandiji sagrađeno je oko 200 vikend-kuća u periodu između tridesetih i sedamdesetih godina 20. veka. Većina kuća je naravno privatno vlasništvo i sve su sagrađene po slobodnom nahođenu jer je bilo prostora za takav izbor. No, onda su se stvari promenile i propisima je zabranjena izgradnju novih objekata.

Dakle, šta je do tada napravljeno – to je sve što ostaje, nema dodavanja jer tako novi zakon nalaže. Lokalna politika usmerena je na održavanje postojećeg prirodnog stanja ove oblasti, pa su kuće na njemu zamišljene kao mali objekti u otvorenom pejzažu i bez ograde oko privatnih nekretnina.

I dok se trećina kuće ne vidi spolja, prizemlje ostaje prilično otvoreno jer je taj prostor okružen staklenim prozorima i pruža panoramski pogled na okolni pejzaž

Planovi zoniranja ne pružaju stvarne mogućnosti za proširenje postojećih kuća, tako ni oni koji već imaju nekretninu nemaju opciju da je uvećavaju. Međutim, deo tih kuća ne zadovoljava trenutne zahteve, pa je tako rušenje i izgradnja novih objekata najracionalnija opcija. I to je bila i sudbina ove kuće koja je sagrađena 70-ih godina, a srušena 2016.

Pre nekoliko meseci na ovom mestu nastala je nova, komforna i moderna vikend-kuća namenjena velikoj porodici, njihovim prijateljima i rođacima. Iako se nalazi na vrhu peščane dine, kuća se stapa sa okruženjem i pruža neverovatan pogled na holandsko ostrvo Vlilend.

Dovoljno je da samo bacite pogled na ovo mesto i pretpostavite da su vlasnici od arhitekata naručili malu, slatku kuću, no nije bilo tako, naprotiv. Njihov zahtev bio je da kuća primarno bude prostrana i praktična, a ne na prvom mestu lepa, kako bi mogla da odgovori njihovim potrebama. Shodno tome projektni zadatak postavljen je kao kuća za odmor u kojoj su pejzaž, enterijer i eksterijer optimalno povezani.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Glavna karakteristika objekta koja skreće pažnju na prvi pogled jeste visok krov. Ovaj neujednačen krov uklapa se po formi sa okolinom, a kolorit je odabran na osnovu vremenskih uslova koje diktira klima ostrva.

Ako zavirite ispod krova, tu su tri nivoa: u potkrovlju i podrumu nalaze se spavaće sobe i kupatila, dok je između njih prostran dnevni boravak i natkrivena terasa.

Kao deo podruma koji zalazi u peščane dine je i prekriven spoljni prostor sa ulazom. Dnevno svetlo stiže do spavaćih soba upravo preko ovog prostora, dok za prolaznike podrumski prostor ostaje potpuno skriven. I dok se trećina kuće ne vidi spolja, prizemlje ostaje prilično otvoreno jer je taj prostor okružen staklenim prozorima i pruža panoramski pogled na okolni pejzaž.

Nakon što je završena izgradnja kuće, kako arhitekte kažu, vreme je za finalni deo projekta, a to je proces kada vremenski uslovi uspostavljaju neprekidnu vezu između kuće i pejzaža i tek tada novi i tek postavljeni materijali dobijaju svoju pravu verziju, dok kuća vizuelno postaje deo prirodnog okruženja, a ne neki objekat koji odskače.

Dizajn: Borren Staalenhoef Architecten BV bna
Fotografije: Pieter Kers

The post Jedna od 200 kuća na ostrvu Vlilend appeared first on 42 magazin.

O popularnosti Menhetna ne moramo da govorimo, ali ako zumiramo ovu temu, već neko vreme Tribeca se nameće kao kraj u kome svi žele neki kvadrat. O ceni nema potrebe da govorimo jer ona ide dok vam se ne zavrti u glavi, ali s obzirom na to da ne kupujemo tamo ništa, fokusiramo se na dizajnerske rezultate kojima su ruke odrešene, a tema su, naravno, stambeni prostori. Ispravnije bi bilo napisati TreBeCa jer naziv ovog kraja je skraćenica od Triangle Below Canal Street, a donji Menhetn je njegova preciznija lokacija.

Raad Studio i dizajnerski biro iz Njujorka udružili su snage i renovirali dva imanja prostora kako bi formirali mnogo veći porodični dom, koristeći centralni lučni zid kao ključnu tačku projekta. Cigla i serija crnih metalnih arkada prolaze kroz Franklin ulicu u kojoj se nalazi ova porodična kuća na njujorškom Menhetnu, a reč je o novom, popularnom kraju Tribeca koji pominjemo na početku.

Dok se stanovi menjaju, spajaju poput ovog, te useljavaju, celokupan kraj neprestano se menja kao živi organizam

Raad Studio poslovni prostor se takođe nalazi u neposrednoj blizini, a budući da su i ranije dizajnirali kuću za ove klijente, sada su znajući sve njihove potrebe kao svoje pronašli ovu imovinu koja će ovoj sve većoj porodici biti baš taman.

‒ Osim što smo postali bliski prijatelji sa njima, ispostavilo se da je ovo i neverovatna dizajnerska saradnja jer delimo istu estetiku – objašnjava James Ramsey, osnivač Raad Studia.

Dva prostora u potkrovlju bila su odvojena zidom od cigala, a sada je to jedinstven stan sa pet spavaćih soba. Dizajneri su ujedinili dve nekretnine, ali su zadržali postojeći zid kako bi stvorili veći dom koji sada meri oko 370 kvadratnih metara.

‒ Nakon analize shvatili smo da je zid od opeke koji je delio pod na dva segmenta zapravo serija lukova od cigala – kažu iz studija.

Ovi lukovi sada su vidljivi i znatno utiču na izgled celokupnog prostora. Svaki je opremljen crnim čeličnim vratima izrađenim po meri, što daje seriju soba van glavnog stambenog prostora.

Originalni zid od cigala deli dom na javni i privatni prostor sa otvorenom kuhinjom i trpezarijom na jednoj strani i spavaćim sobama na drugoj strani kuće. Drveni podovi obojeni svetlom bojom i beli zidovi jesu osnovna kolor-nota celog enterijera.

Kada ulazite u stan, odmah nakon lifta nalazi se predsoblje sa betonskim podom, kolekcijom biljaka i ogromnim dnevnim kupatilom koje vodi do glavnog dela kuće.

Veliki trpezarijski sto izrađen je od debele ploče drveta dužine čak pet i po metara, a upotpunjuje ga dvanaest belih stolica danskog dizajnera Hansa J. Wagnera, pa su familijarna ili prijateljska okupljanja uz večeru stavka koja neće izostati.

Osim dnevne sobe i kuhinje, tu je i medijska soba sa velikim belim kaučem u obliku slova U, igralište i, naravno, glavna spavaća soba koja više liči na odvojen apartman.

O popularnosti Menhetna ne moramo da govorimo, ali ako zumiramo ovu temu, već neko vreme Tribeca se nameće kao kraj u kome svi žele neki kvadrat

‒ Prostor na drugoj strani lukova postao je zabavan način da formirate dizajn koji budi osećaj radoznalosti i otkrića. Na taj način uspeli smo da stvorimo osećaj balansa između malih, udobnih prostora u odnosu na ogroman glavni prostor – objašnjava dizajner.

Tri spavaće sobe koje sada služe kao kancelarijski prostor takođe su smeštene pored zida od opeke. Svaka ima sopstveno kupatilo, a nakon njih sledi vešeraj kojim se završava stan.

Ovaj deo grada nalazi se u neposrednoj blizini novog World Trade Centera, a trenutno je u fokusu onima koji mogu da ga priušte, pa se novi domovi rađaju svakodnevno, a dizajnerima i arhitektama su skoro pa odrešene ruke. Dok se stanovi menjaju, spajaju poput ovog, te useljavaju, celokupan kraj neprestano se menja kao živi organizam, a u kom stilskom pravcu će se nastaviti, ostaje da vidimo uskoro.

Dizajn: Raad Studio
Fotografije: Robert Wright

The post Tribeca – svi žele XL stan na Menhetnu appeared first on 42 magazin.

Pablo Picasso je rekao: „Svako dete je umetnik. Problem je kako da deca ostanu umetnici kada odrastu.“ Ali kada isti koncept želite da primenite na arhitekturu, treba vam pomoć inženjera da dom ne bi bio od plastelina.

Pokušao sam da se držim koncepta sve vreme kako ne bi izgubio poentu, a to je značilo da je početna tačka srodna završenoj građevini, koja nije znatno promenila oblik u odnosu na dečji crtež

Portugalski arhitekta Filipe Saravia poželeo je dom za sebe i svoju porodicu, ali on nije poželeo neku kuću već esencijalno značenje koje ovaj objekat predstavlja svakom od nas bez obzira na uzrast. Zato se poslužio dečjim crtežima umesto svojim skicama. On je želeo dom u svom najsirovijem obliku, naravno uz nadogradnju ideje koja zadovoljava estetske i funkcionalne kriterijume ovog veka.

Kuća je izgrađena na pravougaonoj osnovi, a razlika u vizini najviše i najniže tačke je 4,5 metara.

„Kada smo zatražili od dece širom sveta da nacrtaju kuću, svi su nam dali jednostavnu predstavu koja se sastoji od pet linija, pravougaonika i dva kvadrata. Pentagon sačinjen od pet linija predstavlja zidove i krov“, objasnio je arhitekta Filipe Saravia.

Ovaj arhetip uglavnom je dobro proporcionalan sa balansiranim dimenzijama, sa kojima se svi identifikujemo.

Koristeći ovaj jednostavan geometrijski oblik kao početnu tačku arhitekta je razvukao petougaonu formu u prostoru i obojio je prefabrikovanim crnim betonskim panelima kako bi objekat stopio sa prirodnim pejzažom koji ga okružuje.

„Pokušao sam da se držim koncepta sve vreme kako tokom razvoja ne bi izgubio poentu, a to je značilo da je početna tačka srodna završenoj građevini, koja nije znatno promenila oblik u odnosu na dečji crtež“, kaže Saravia.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Upotreba prefabrikovanih panela standardizovanih dimenzija pomogla je stvaranju ritma na fasadi i krovu kuće, a osim vizuelne funkcije, tu je i ekonomična jer je to istovremeno smanjilo troškove održavanja (struje).

„Bez obzira na kulturu, arhitektonske reference mesta na kojima se neki objekat nalazi, ovaj projekat pokazuje da sve kuće imaju karakteristike koje prepoznaje svako od nas“, objašnjava Filipe.

„Ovo je kuća za mene i moju porodicu, nastala je u nameri da zadovolji naše funkcionalne potrebe, ali i da istovremeno odgovori mojim arhitektonskim zahtevima koji su deo mog formalnog zanimanja, ali i mašte. Rezultat je forma koja prikazuje moj individualan doživljaj porodičnog doma“, kaže arhitekta.

Svi smatramo da je kuća sklonište koje nas štiti od sveta koji nas okružuje, to je naše sigurno utočište i naš sopstveni svet – to je jedna od definicija doma. No, nije svaka kuća dom, ali nesporno je da njemu svi težimo, neke arhitekte kroz formu koja simbolizuje dom, neki ljudi kroz članove porodice, dok još tragaju za pravim oblikom koji će u trodimenzionalnom svetu realizovati njihovu viziju doma.

Dizajn: Filipe Saravia Arquitectos
Fotografije: Joao Morgado

The post Porodična kuća po dečjem crtežu appeared first on 42 magazin.

Ovo nije vikend-kuća, nije ni hotel s bazenom, a ni bazen nije tu zbog njega samog. Ovo dom nastao u skladu sa prirodnim okruženjem poluostrva na kome se nalazi, a fotografije i video svedoče da je zadatak uspešno obavljen.

Rezultat je ugodan ambijent koji se iz unutrašnjosti doma širi i kada izlazite ka otvorenom delu kuće, ali kada je napuštate prati vas osećaj nenametljive objedinjenosoti

Kada su vlasnici kuće odabrali mesto na kom žele da nastane njihova kuća, zahtev arhitektama bio je da njihova četiri zida (u ovom slučaju malo više) budu logičan nastavak lokacije na kojoj se nalaze, i obrnuto, da se jednostavno jedno na drugo nadovezuju. Zato je tu bazen – jer jezera okružuju kuću, zato je boja zidova siva – jer stene okružuju kuću, zato je mnogo drveta – jer drvo je simbol ovog poluostrva, dok je prirodno svetlo simbol čitavog Meksika.

Arhitektonski pristup ovom projektu je prići što bliže prirodi pomoću njenih sopstvenih elemenata, samo preuređenih. Casa Chaaltun potvrda je uspešno obavljenog zadatka jer ona evocira i interpretira prirodni i kulturni kontrast meksičkog poluostrva Jukatan i to naglašavanjem zajedničke upotrebe prirodnih materijala ove lokacije.

Kako bi se sve objedinilo, bilo je neophodno najpre podeliti prostor na tri segmenta: privatni, socijalni i uslužni. Četiri sekcije povezane su dugom osovinom, što je zapravo kičma projekta. Jedna je okrenuta ka jugu, jedna ka zapadu i one rešavaju privatnost, dok istovremeno zaklanjaju unutrašnjost, a druga dva dela okrenuta su ka severoistoku.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Fasada je rešena na dva načina – prvi čine čvrsti materijali, dok drugi deo čine mermerne rešetke koje stvaraju difuzno svetlo unutar prostora koji okružuju.

Fasada od mermernih rešetaka bila je veliki dizajnerski izazov, ali konačno rešenje vredno je uloženog truda jer baš ono celoj kući daje identitet. Ovaj sistem formiran je od čak 486 vertikalnih komada, a svaki objedinjuje dve mermerne ploče osigurane od čeličnog okvira. Kada je veče i ima mesečine, ona se odbija od mermera i obasjava susedni komad, a tako se stvara prirodno noćno difuzno osvetljenje.

Poluostrvo Juktan poznato je po svojim specifičnim pejzažima, koji uključuju bogato drveće sa ogromnim krošnjama i prirodna jezera kristalne vode neverovatnih tirkiznih nijansi zbog krečnjačkog dna. Upravo zbog ovakvog okruženja bazen je bio nezaobilazni element projekta.

Za odabir materijala vodilja je bilo prirodno okruženje kuće, pa su različite stene i kamen nametnuti kao nezaobilazan element u enterijeru, kao i drvo, i to ne samo u nameštaju već i u detaljima izvođačkih radova. Rezultat je ugodan ambijent koji se iz unutrašnjosti doma širi i kada izlazite ka otvorenom delu kuće, ali kada je napuštate prati vas osećaj nenametljive objedinjenosoti. Projekat je jednostavno spoj granica i to po funkcijama prostorija – kuhinja-bar-bazen-bašta, a onda i vizuelno.

Dizajn: Tescala
Fotogragije: Leo Espinosa

The post Copy-paste = priroda – enterijer appeared first on 42 magazin.

Možda ste ovog leta poželeli da imate samo svoj smeštaj negde u prirodi, nedaleko od grada, bez komšija na vidiku, okružen zelenilom. Mnogi od nas jesu, zato smo u potrazi za inspiracijom često nailazili na vikend-kuće u kojima bismo provodili ne samo subotu i nedelju, već svaki radni dan. Ako mislite da je ovo nemoguće, samo pomislite na sva nova zanimanja i freelance projekte koji ne zahtevaju posao od devet do pet. Ako je ovo vaš sektor, onda opcija da se preselite van grada zvuči primamljivo već nakon prvog pogleda na galeriju fotografija. Pronašli smo projekat koji, iako se zvanično naziva vikendicom, može da postane dom kad god to poželite jer zadovoljava kriterijume odmora, druženja, kuvanja, a ispunjava i uslove za rad i poslovne sastanke.

Kada pomislite na vikendicu, mala je verovatnoća da ćete zamisliti kuću od 300 kvadratnih metara, no ukoliko često imate potrebu za begom iz haotične gradske džungle, vikend-kuća slična ovoj je pravi ugođaj

Arhitektonski studio ArqBr Arquitetura e Urbanismo dobio je zadatak da osmisli i izgradi vikend-kuću u Brazilu. Lokacija je već odabrana, pa je pozicija namenjena ovom projektu miran deo Brazilije, čije okruženje poziva na odmor. Zahtev budućih stanara bio je da ispuni njihove potrebe kada dolaze za vikend, a to je da plivaju, odmaraju se u prirodi pored bazena, malo kuvaju, porodično uživaju u hrani i razgovoru, ali i da imaju prostor gde mogu da dovedu društvo, naprave žurku ili večeru uz malo pića, hrane i muzike – sve što bi svako od nas želeo od mini-odmora. A s obzirom na to da se na odmoru bolje misli o svemu, pa i o poslu, oni su dodali još jedan zahtev – prostor u kome mogu da imaju poslovne sastanke.

Uzimajući sve stavke u obzir, nakon nekog vremena nastalo je jednostavno rešenje – kuća od oko 300 metara kvadratnih sa predviđenim prostorima za odmor, ali i za okupljanje društva.
Najveći izazov bio je napraviti dva funkcionalno odvojena segmenta čija je zajednička osnova trapezasta forma na vrlo ograničenom prostoru, a istovremeno ostaviti dovoljno mesta za zelenilo, kažu nam iz arhitektonskog biroa.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Plan projekta polazi od ideje da se organizacija prostora podeli na dva segmenta. Prvi je zamišljen kao linearno otvoren prostor i predstavlja intimniji sektor. Drugi je orijentisan kao prostor za druženje, ali i mesto za sastanke. Oba dela su pozicionirana tako da čine kvadratnu formu čije su spoljne strane zatvorene, pa na taj način omogućavaju neophodnu privatnost vlasnicima.

Fasada je sačinjena od pažljivo odabranih materijala koji se poklapaju sa unutrašnjim prostorijama. Tako se beton primenjuje kod prostora koji zahtevaju intimnost, ko što su spavaće sobe i sl., dok se drvene letvice koje ne ostavljaju utisak pregrade primenjuju kod prostorija namenjenih socijalizaciji. Sala za sastanke istovremeno izgleda kao dnevna soba, pa kao takva ima dvojaku namenu. Zamišljena je kao ogroman open space sa visokim prozorima koji uokviruju neverovatan pejzaž.

Iako se zvanično naziva vikendicom, ovaj projekat može da postane dom kad god to poželite jer zadovoljava sve kriterijume

Kada su rešili spoljne gabarite objekta, dizajneri su prešli na finije radove – odabir nameštaja i umetnina. Materijali kao što su beton i drvo i svedene linije kada jer reč o arhitekturi diktiraju minimalizam, pa je isti princip primenjen u odabiru boja nameštaja koje se nastavljaju na enterijersku obradu. Koža i drvo u toplim nijansama karakterišu nameštaj, pa se stiče utisak jedinstvene podloge neutralnih tonova na kojoj se ističu umetničke slike jakog kolorita. Ovakav dizajn ostavlja prostor da se koristi i za privatne i za poslovne namene, što je bio i početni zahtev vlasnika kuće.

Kada pomislite na vikendicu, mala je verovatnoća da ćete zamisliti kuću od 300 kvadratnih metara jer se na prvu pomisao uglavnom javlja slika male kuće okružene prirodom u kojoj samo prespavate ili boravite u dvorištu na ležaljci. No ukoliko često imate potrebu za begom iz haotične gradske džungle, vikend-kuća slična ovoj je pravi ugođaj, iako postoji opasnost da se preselite za stalno.

Dizajn: ArqBr Arquitetura e Urbanismo
Fotografije: Joana França, Haruo Mikami

The post Kako Brazilci zamišljaju vikendicu appeared first on 42 magazin.