Arhitekta je odlučio da se za svoju porodičnu kuću posluži dečjim crtežom kao idejnim rešenjem, a od njega je nastao dom
Pablo Picasso je rekao: „Svako dete je umetnik. Problem je kako da deca ostanu umetnici kada odrastu.“ Ali kada isti koncept želite da primenite na arhitekturu, treba vam pomoć inženjera da dom ne bi bio od plastelina.
Pokušao sam da se držim koncepta sve vreme kako ne bi izgubio poentu, a to je značilo da je početna tačka srodna završenoj građevini, koja nije znatno promenila oblik u odnosu na dečji crtež
Portugalski arhitekta Filipe Saravia poželeo je dom za sebe i svoju porodicu, ali on nije poželeo neku kuću već esencijalno značenje koje ovaj objekat predstavlja svakom od nas bez obzira na uzrast. Zato se poslužio dečjim crtežima umesto svojim skicama. On je želeo dom u svom najsirovijem obliku, naravno uz nadogradnju ideje koja zadovoljava estetske i funkcionalne kriterijume ovog veka.
Kuća je izgrađena na pravougaonoj osnovi, a razlika u vizini najviše i najniže tačke je 4,5 metara.
„Kada smo zatražili od dece širom sveta da nacrtaju kuću, svi su nam dali jednostavnu predstavu koja se sastoji od pet linija, pravougaonika i dva kvadrata. Pentagon sačinjen od pet linija predstavlja zidove i krov“, objasnio je arhitekta Filipe Saravia.
Ovaj arhetip uglavnom je dobro proporcionalan sa balansiranim dimenzijama, sa kojima se svi identifikujemo.
Koristeći ovaj jednostavan geometrijski oblik kao početnu tačku arhitekta je razvukao petougaonu formu u prostoru i obojio je prefabrikovanim crnim betonskim panelima kako bi objekat stopio sa prirodnim pejzažom koji ga okružuje.
„Pokušao sam da se držim koncepta sve vreme kako tokom razvoja ne bi izgubio poentu, a to je značilo da je početna tačka srodna završenoj građevini, koja nije znatno promenila oblik u odnosu na dečji crtež“, kaže Saravia.
Upotreba prefabrikovanih panela standardizovanih dimenzija pomogla je stvaranju ritma na fasadi i krovu kuće, a osim vizuelne funkcije, tu je i ekonomična jer je to istovremeno smanjilo troškove održavanja (struje).
„Bez obzira na kulturu, arhitektonske reference mesta na kojima se neki objekat nalazi, ovaj projekat pokazuje da sve kuće imaju karakteristike koje prepoznaje svako od nas“, objašnjava Filipe.
„Ovo je kuća za mene i moju porodicu, nastala je u nameri da zadovolji naše funkcionalne potrebe, ali i da istovremeno odgovori mojim arhitektonskim zahtevima koji su deo mog formalnog zanimanja, ali i mašte. Rezultat je forma koja prikazuje moj individualan doživljaj porodičnog doma“, kaže arhitekta.
Svi smatramo da je kuća sklonište koje nas štiti od sveta koji nas okružuje, to je naše sigurno utočište i naš sopstveni svet – to je jedna od definicija doma. No, nije svaka kuća dom, ali nesporno je da njemu svi težimo, neke arhitekte kroz formu koja simbolizuje dom, neki ljudi kroz članove porodice, dok još tragaju za pravim oblikom koji će u trodimenzionalnom svetu realizovati njihovu viziju doma.
Dizajn: Filipe Saravia Arquitectos
Fotografije: Joao Morgado