Prirodni bazeni imaju brojne prednosti u odnosu na veštačke. Zapravo, nakon što smo saznali sve detalje o njima, ne možemo da pronađemo tačan razlog zašto bi neko poželeo veštački umesto ovog prirodnog. Pa za slučaj da imate ovu vrstu dileme, zbog čega možemo da kažemo: Blago vama! rešili smo da vam pomognemo u odluci kako biste nas pozvali na plivanje. Dakle, ovo razlozi zbog kojih glasamo za prirodne bazene, a ako vas reči nisu ubedile, obavezno prelistajte foto-galeriju:

Mini-oaze

Prvi razlog bi bio estetski! Istina je da se ukusi razlikuju i da o njima ne treba raspravljati, ali mi nismo naišli na osobu koja ovakvu prirodnu oazu ne bi poželela u svom dvorištu.Mini-jezero čiste vode sa biljkama okolo jeste slika koju bi svako želeo da ugleda pored sebe u dvorištu dok pije jutarnju kafu pre posla ili kada pravi večeru ili žurku za vikend, ili kada jednostavno želi da čita knjigu i pliva. Ne moramo da pominjemo koliko je instagramičan ovaj prizor!

Prirodno pobeđuje veštačko

Možda ovo ne može da se primeni u svim životnim dilemama, ali ovde je definitivno tako. Prirodnim bazenima nije potreban hlor kako bi ostali čisti, a poznato je da hlor nije dobar za kožu, disajne puteve niti za boju vašeg kupaćeg kostima. Ovi bazeni se čiste sami pomoću svog prirodnog ekosistema.  Dakle, zdraviji su za ljude, ali i za prirodno okruženje u ekološkom smislu – win-win!

Jednostavno održavanje

Kada jednom napravite uspešno prirodni bazen, ne morate da menjate vodu niti dodajete pomenute veštačke čistače vode kao što je hlor. Bazen se sam održava i čisti, a potrebno je da napravite plivačku i regenerativnu zonu na različitoj visini /dubini (kao na slici).

Pumpa tera vodu da cirkuliše i na taj način vraća čistu vodu u deo za plivanje. U zoni regeneracije prečišćavanje vode obavljaju razne nadvodne i podvodne biljke. Pažljivo odabrane biljke uzimaju hranljive materije iz vode koje otpuštaju mikroorganizmi tokom procesa razgradnje štetnih klica i organskih supstanci.

Ove biljke još i čiste vodu tako što ispuštaju kiseonik u šljunak koji služi kao prirodni sistem za filtriranje vode.

Topla voda

S obzirom na to da je plitka voda u regenerativnoj zoni, ona se samim tim jako brzo zagreva, a pomoću pumpe se lako prebacuje u plivajući deo, pa je zahvaljujući ovom sistemu znatno toplija voda nego u veštačkim bazenima. Zavisno od spoljne temperature, ali mnogo veći broj dana vam je topla voda bazena na raspolaganju nego u običnom bazenu.

Povoljnija cena

Iako je logičan sled da nešto što je bolje košta više, ovo nije taj slučaj! Troškovi izrade su jednaki ili niži nego kod veštačkog bazena, a troškovi odražavanja su zbog svega navedenog znatno niži, pa je totalna računica jasna – prirodni bazeni su jeftinije rešenje.

Dodatni trošak: Tokom jesenjih meseci možete uložiti u robot-čistača koji pluta po vodi i sakuplja lišće umesto vas. Drugi bi bio solarni panel pomoću koga možete omogućiti neophodnu energiju za grejače i imati toplu vodu i tokom kasne jeseni i zime, pa zamislite kupanje dok je sneg svuda okolo.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Ako se pitate da li sami možete da napravite ovaj prirodni bazen, odgovor je – da! Imate nekoliko YouTube tutorijala koji detaljno objašnjavaju korake.
Kada sve završite, ponosno se bućnite skokom u vodu! I uživajte u letu!

The post 5 razloga zašto su prirodni bazeni bolji od veštačkih appeared first on 42 magazin.

Jedan tipičan dan triatlonke svakako je drugačiji od dana drugih ljudi. Možda i ne koliko u treningu ili ishrani koliko u mentalnoj snazi i volji. Vida Medić (26) jedna je od tih devojaka – tačnije, naša najbolja triatlonka i vicešampionka Balkana koja se takmiči na evropskom i svetskom nivou kao članica reprezentacije. Ona, ipak, tvrdi da nema ništa spektakularno u danu jedne triatlonke, osim „rezultata treninga, tih malih pomaka svakog dana od kojih se gradi uspeh“. Pored sporta, Vidina pasija i ljubav je i slikarstvo, s obzirom na to da ga je diplomirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Nedavno je osvojila prvo mesto u ukupnoj konkurenciji na 25. pančevačkom triatlonu i to je Vidi ujedno bio i deo priprema za predstojeći Svetski kup u Mađarskoj. Kako kaže, ova trka bila je kako fizička, tako i mentalna priprema za kvalifikacione trke za Olimpijske igre u Tokiju.

Vido, kako izgleda prosečan dan jedne triatlonke?
Sve sportistkinje, pa i triatlonke, ustaju u svitanje kako bi svoj prvi trening obavile što ranije. Ja ustajem rano, ali ne zbog treninga, nego zbog svojih ušatih drugara. Dan mi počinje šetnjom sa moja tri psa, potom doručak i onda akcija. Moj jutarnji trening je najčešće plivanje, posle kog nastupa maratonski obrok. Nakon iscrpljujuća četiri kilometra plivanja obrok koji često jedem jeste kombinacija slatkog krompira, krompira, cvekle, nekih mahunarki i mnogo brokolija. Neizbežna pratnja je ogromna salata koja nekima može da posluži kao ceo obrok. Ne bi se reklo, ali ja jedem mnogo. Posle teškog jutarnjeg treninga i obilnog obroka moje telo čezne za snom, ali iz iskustva sam shvatila da to lose utiče na moj sledeći trening. Umesto da spavam vreme oporavka provedem čitajući knjigu ili mazeći se sa mojim macama jer one me najbolje odmaraju, tačnije leče me. Moj najbolji partner u izležavanju je slepi mačak Miško. Drugi trening vožnje bicikla ili trčanja provedem u potpunom fokusu na ono što je zadatak treninga, određene brojke koje moraju da se ispoštuju i onda opet hrana i spavanje. Nema ništa spektakularno u danu jedne sportistkinje, osim rezultata treninga, tih malih pomaka svakog dana od kojih se gradi uspeh.

A najlepše od svega je što pobednica ili pobednik jeste svako ko završi trku. Nije ništa nadljudski i svaka osoba koja je dovoljno odlučna može postići to, kao i sve ostalo…

Zašto si se odlučila baš za treniranje triatlona?
Slikala sam ceo život i tu nije bilo mesta za sport. Odrastanje na selu i priroda bili su moj sport. Tek po završetku fakulteta odlučila sam da se posvetim sportu, postavljajući sebi najviše ciljeve. Moj cilj bio je odlazak na Olimpijske igre, samo nisam znala u kom sportu. Triatlon spaja tri zahtevna sporta, plivanje, biciklizam i trčanje u jedan još zahtevniji, a to je za mene bio izazov.

Da li si se susretala sa krizama u toku takmičenja? Koliko su bile intenzivne i na koji način si ih prebrodila?
Krize su sastavni deo takmičenja i treninga. Na treningu se pripremam da što bolje i brže prevaziđem neku kriznu situaciju. Na trkama fizičke krize poput „sve me boli, pukla mi je guma, hladno je, toplo je“ često su praćene psihičkim krizama koje nas poraze češće od fizičkih. U tim trenucima trudim se da ostanem fokusirana na cilj trke, da se podsećam zašto to radim i koliko vredno radim da bih bila tu gde jesam. Ako nemam dovoljno motivacije u sebi, potražiću je spolja u publici, u dragim ljudima koji su došli da me bodre i u mojoj Berti i Hani.

Šta te motiviše u sportu, a šta u životu?
Motivišu me moja Berta i Hana. Berta je moja bivša trening partnerka, a Hana sadašnja. Berta je kuca koju je moj momak Kristijan spasao iz snega pored puta dok je ležala pored svog zgaženog drugara. Ona je mešanka divlje krvi i obožavala je sa mnom da ide u razne akcije, trčanja, kupanja… Nakon nekog vremena Berta više nije mogla da me prati, ali se trudila svim snagama. Ubrzo smo otkrili da ima rak pluća i brzo je umrla. Za mene je Berta motivacija jer je u takvom stanju trčala i trčala, znala je da živi i nikad nije odustajala. A Hana je tronoga keruša koja trči kao da ima šest nogu. Kad odredi svoj cilj, za nju ne postoji prepreka koju ne može preskočiti, to je uporno i tvrdoglavo stvorenje. Ja želim da budem kao one, moje heroine.

☀️☀️☀️ – #sport #running #tri #triathlon #fun #love #lovetorun #workout #cycling #swim #swimbikerun #girl #girlpower #happy #veganathlete #plantbased #training #vegangirl #poweredbyplants #fit #fitness #lifestyle #body #healthybody #healthyming #ironman #ironwoman #adventure #strength #rawvegan

A post shared by Vida Medic (@vidakida) on Jun 13, 2018 at 11:10am PDT

Da li možeš da nam približiš težinu izazova takmičenja u triatlonu poredeći sa nekim iskustvom sa kojim se većina ljudi susrela?
Triatlonom može da se bavi svako, to nije sport samo za čelične ljude, čak naprotiv. Lepota triatlona je u tome što okuplja rekreativce i profesionalce, kao retko koji sport. A najlepše od svega je što pobednica ili pobednik jeste svako ko završi trku. Nije ništa nadljudski i svaka osoba koja je dovoljno odlučna može postići to, kao i sve ostalo…

Šta najviše voliš u vezi sa triatlonom?
Najviše volim raznolikost. Kad bih trenirala smo jedan sport, bilo bi mi dosadno. Potrebno je da budemo svestrani u svakom pogledu, misaonom, obrazovnom, sportskom… Treba da negujemo razne veštine, da budemo kamen i voda u isto vreme.

Moj cilj bio je odlazak na Olimpijske igre, samo nisam znala u kom sportu. Triatlon spaja tri zahtevna sporta, plivanje, biciklizam i trčanje u jedan još zahtevniji, a to je za mene bio izazov

Vodiš i blog vidakida.com na kom objavljuješ fotografije veganske hrane, životinja, putovanja...
Triatlon mi nije ostavio mnogo mesta za slikanje, a kako je slikarstvo moja prva ljubav, morala sam da ostanem u nekom kontaktu sa bojama i oblicima, pa je fotografija postala dodirna tačka. Blog je bio dobar način da nastale fotografije nađu mesto van hard diska i da doprinesu pričama koje pišem. Želim da podelim sa ljudima svoja razmišljanja, ideje, stavove i ono čime se bavim, a društvene mreže su previše površne za tako nešto. Želim da ljudi koji posete moj online prostor budu inspirisani da stvaraju, da se kreći i da misle široko i daleko… Blog sam pokrenula pre nekoliko meseci i interesantnih priča će tek biti. Ono što je mnoge interesovalo jeste detaljna priča o mom sportskom početku koji uskoro stiže na blog.

The post Vida Medić: Treba da negujemo razne veštine, da budemo kamen i voda u isto vreme appeared first on 42 magazin.

Imamo 9 fenomenalnih predloga da za ovaj vikend, ili neki drugi, nakratko pobegnete iz grada:

Koliba usred ničega – Previja na Zlatiboru

Pošto je modernom čoveku teško da nađe doslovno taj čistac i izoluje svoje biće, da se sjedini s prirodom i oslušne kako mu kucka srce, možda je ovo rešenje – Planinska koliba Previja na pitomom Zlatiboru, u naselju Vodice.

Previja se nalazi na 1.177 metara nadmorske visine, okružena je netaknutom prirodom, a drvena kuća ima veliku nameštenu terasu sa koje puca pogled na planine i jezero. Centar Zlatibora udaljen je 15 km, a nije loše znati da je najbliže skijalište udaljeno 10 km,
Kad zakoračite na Previju, nećete videti ni beton, ni elektronsku bravu, ništa sivo. Sačekaće vas topli osmeh i dobrodošlica domaćina, koji će vam otkriti šta sve krije drvena kolibica ušuškana između mirišljavih borova. I vrlo brzo ćete se osećati kao kod kuće, a u idiličnoj kolibi o kakvoj ste sigurno oduvek maštali.

A osim što odiše mirom, kućica ima dnevni boravak s kaminom i TV ravnog ekrana, ukoliko baš hoćete da pogledate neki program ili film za opuštanje, ima i opremljenu kuhinju s trpezarijom i kupatilom sa tuš-kabinom. Ima i internet, krevetac za bebe, parking….
Najvažnije je da Previja krije mir i tišinu koje biste možda mogli da presečete porcijom adrenalina, budući da se kurs paraglajdinga može organizovati na licu mesta, kao i jahanje konja.
A tu su brojne mogućnosti za biciklizam ili pak plivanje u jezeru, koje je na kilometar od kolibe.
Najbliža prodavnica, restoran lokalne kuhinje i autobusko stajalište udaljeni su četiri kilometra, možete organizovati dostavu hrane iz restorana, a besplatan prevoz do autobusne stanice moguć je na zahtev.

Etno-domaćinstvo Veliki Grabovski

Etno-domaćinstvo Veliki Grabovski nalazi se u selu Grab u Dragačevu, gde ga su ga Ljija i Zoran Jovičić osnovali 2005. krčeći na Jelici svoju šumu. Veliki Grabovski je na 620 metara nadmorske visine, tačno na onom mestu odakle se pogled pruža na celu Guču. Brojni posetioci taj pogled proglasili su nečim najvrednijim što se može naći na Grabu i nazvali ga „pogled vredan milion dolara“. Ovaj kompleks rastao je godinama, a sada već može da primi 30 gostiju na bazi punog pansiona. Osim glavne kafane u kojoj se možete okrepiti, popiti kafu ili domaći sok ili prosto sesti i uživati u prizoru i muzici, Veliki Grabovski ima šest vajata-kućica, u kojima se možete i odmoriti i prenoćiti.

Bežeći od automatizovane svakodnevice, domaćini Velikog Grabovskog teže da stvore oazu u kojoj će svaki putnik namernik naći svoje mesto za relaksaciju.
I da, tamo nema telefona ni interneta.

Perkov salaš na Fruškoj gori

Nadimak jednog od predaka porodice Ivanić postao je naziv za Perkov salaš, koji se nalazi se na južnim padinama Fruške gore. Velika zbirka starina od kojih su jarmovi, taljige, plugovi kao i razboji za tkanje drveni kreveti i madraci, ogledala i ručno rađena posteljina stara oko dva veka daju posebnu lepotu ovom salašu. Sve ove eksponate upotpunjuje ljubaznost i srdačnost domaćina.

Odličan položaj salaša, pejzaž i čist vazduh prosto mame posetioce. Perkov salaš pokrenuo je razvoj seoskog turizma u opštini Irig, a od velike važnosti je i njegova uloga u očuvanju kulturne baštine ovih prostora.
Inače, u ovoj opštini nalazi se osam fruškogorskih manastira.
Većinu ljudi ovde privlači odlična domaća sremačka kuhinja, na jelovniku su najčešće pileći ili juneći paprikaš s domaćim mešanim rezancima, paradajz čorba s tikvicama, supa, štrudla s makom ili orasima, domaća rakija, vino i prirodni sokovi. A od slatkiša tu su starinski kolači i slatke pite, ali i pekmez od šljiva, drenjina ili šipaka, slatko od lubenice, kupina, šumskih jagoda. Umesto industrijskih likera, toče se rakija višnjevača i orahovača.

Samo jedan od komentara zadovoljnih posetilaca glasi: „Ambijent, priroda, ljubaznost domaćina, istorija, tradicija, ukusna domaća hrana, organsko gajeno voće, povrće i ostala božanstvena hrana, jednostavnost, udobnost… sve to staje u samo dve reči Perkov salaš.“
Važna napomena je da veće grupe treba obavezno najaviti, a da je ponedeljak neradan dan.

Bungalovi na Drini

Malo je u našoj zemlji mesta kao što je Perućac. Tamo su Bog i priroda na malo prostora podarili narodu pregršt lepote i uživanja za sva čula. Ako osetite potrebu za iskonskim čarima prirode, onda ćete zasigurno doći i pokloniti svoje srce i dušu ovim predelima.

Bungalovi Viola i Detelina su novoizgrađeni objekti u centru mesta Perućac. Svaki ima po tri spavaće sobe, dva kupatila, dnevni boravak, opremljenu kuhinju sa trpezarijom i posuđem i TV, parking i mogućnost ishrane u obližnjem restoranu Drinska priča po veoma povoljnim cenama (doručak 200, ručak 400 i večera 400 dinara).
Ali ono što ovo mesto čini tako privlačnim jeste moćna reka na kojoj maltene stoje bungalovi. Idealno za vikend posle kog ćete tretirani negativnim jonima lakše dočekati ponedeljak.

Izletište Grza

Kao posebno atraktivno izletište u opštini Paraćin ističe se Grza, gde se nalazi i istoimena planinska reka. Grza je na 17. kilometru puta Paraćin–Zaječar, nalazi se na 400 metara nadmorske visine, ušuškana u podnožju Kučajskih planina, a prepoznatljiva je po izuzetnoj divljoj prirodi, čistom vazduhu, raznovrsnom biljnom i životinjskom svetu.

Reka Grza izvire na 480 metara nadmorske visine, a u blizini vrela je i Planinarski dom Đorđe Živković namenjen planinarima, studentima, sportistima i izletnicima. Na ulasku u Grzu je ugostiteljski objekat Koliba. U blizini su sportski tereni za pripreme košarkaša, odbojkaša, rukometaša, fudbalera ili pak za pasionirane rekreativce u prirodi. A oni koji vole da pešače po prirodi i slušaju tišinu i ptice u horu tamo jednostavno moraju da odu.
Dva jezera na Grzi – Gornje i Donje – posebno su atraktivna za sportske ribolovce jer su bogata kalifornijskom i potočnom pastrmkom.
I da, signal za internet tamo ne dopire, a onaj za telefon može da se ulovi samo na određenim mestima koja znaju lokalci.

Krupajsko vrelo

Homoljski kraj poznat je kao velika ekološka oaza, a Krupajsko vrelo predstavlja jednu od prirodnih retkosti i obeležja ovog kraja. Svojom jedinstvenom lepotom, ovo izvorište, koje na površini stvara kraško jezero, neodoljivo mami u carstvo šuma, voda i čistog planinskog vazduha. Lekovite vode termalnog izvora, koje se mešaju sa hladnom izvorskom vodom Krupajskog vrela, upotpunjuju sliku ovog bajkovitog predela.

Krupajsko vrelo se nalazi u istočnoj Srbiji, u zapadnom podnožju planine Beljanice, sa desne strane Krupajske reke, između sela Milanovac i Krupaja, na oko 35 kilometara od Žagubice. Pristupačno je asfaltnim putem koji povezuje Krepoljin i Despotovac.
Ako se uputite tamo, naći ćete udoban smeštaj i specijalitete domaće kuhinje ovog kraja – homoljsko jagnje, homoljski sir i kačamak.

Planinski dom Šum na Staroj planini

Ima mesta koja jednostavno morate posetiti da biste poverovali da postoje. Mogu i priče dočarati delić atmosfere, ali one za doživljaj bajke nisu dovoljne. Jedno od takvih mesta je Stara planina, odnosno Planinski dom Šum na toj planini.

 
Na putu do Babinog zuba, kraj Crnovrške reke, sa pogledom na planinske vence – nalazi se Šum. U snegu zimi, u cveću svih ostalih meseci – ovaj dom može biti i vaše sklonište od gradske vreve. Baš kao što je Stara planina nešto više od obične planine, tako je i Planinski dom Šum nešto više od običnog smeštaja.
Planinski masiv koji se proteže istokom Srbije ima savršenu auru mesta koje još nije u potpunosti ukroćeno, i koje teško da će ikad i biti samo jedan komercijalni turistički centar u nizu. Dovoljno daleko od civilizacije, a dovoljno blizu svim pogodnostima koje se očekuju na planini sa ozbiljnim potencijalom za zimske sportove i prolećno/letnje kuliranje, neverovatna belina snega zimi i divna cvetna polja ostatkom godine.

Odmah pored Šuma teče reka koja svojom pesmom može da razbije sve čvorove u leđima i ramenima i natera svakoga da se opusti i prepusti opojnim čarima krajolika. Tu je čist, planinski vazduh, tu je tvrda planina pod nogama, tu je široko, duboko, nepregledno nebo nad glavom.
Dom ima 10 apartmana i dve odvojene sobe, a za druženje i razmenu priča sa planinskih staza i bogaza Šum ima i veliku dnevnu sobu.

Borsko jezero

U podnožju Crnog vrha, na 17 kilometara od Bora, planinski vodotokovi zarobljeni su pedesetih godina 20. veka branom, a priroda je tu ljudsku odluku prihvatila kao svoju. Tako je nastalo Borsko jezero. Nа nаdmorskoj visini od 438 metara, glatka površina jezerske vode od 30 hektara, ogledalo je slikovitoj i raskošnoj lepoti okolnih predela.

Kristalno čista jezerska voda u letnjim mesecimа dobija tamnozelenu boju, a njena površina doseže temperaturu od 25 stepeni, što je čini izuzetno prijatnom za kupanje. Sitno razuđena i slikovita obala i priobalje sa uređenim plažama, rekreativnim i stazama za šetnju, sportskim terenima i drugim sadržajima pored odmora omogućavaju sportske, rekreativne, izletišne i kulturne aktivnosti, i tako čine Borsko jezero jednim od najprivlačnijih turističkih mesta u ovom delu Srbije.
A možete na izlet do Bora, Brestovačke banje, Lazarevog kanjona i pećine, Feliks Romulijane, Rtnja, Dubašnice, Crnog vrha, vrela Mlave, manastira Gornjak… Idealno je mesto za ribolov jer čiste planinske vode koje se ulivaju u jezero i redovna godišnja poribljavanja čine ga pogodnim staništem velikog broja ribljih vrsta, poput šarana, deverike, soma, smuđa, svih vrsta bele ribe.
Od smeštаjnih kаpаcitetа nа rаspolаgаnju su vam hotel Jezero, Dečije odmаrаlište Sаvаčа, auto-kamp, konačište Vertigo, privatni smeštaj u kućama oko jezera.

Imanje Četiri pera

Na obodu Specijalnog rezervata prirode Carska bara nalazi se mesto stvoreno za uživanje u prirodi – Imanje Četiri pera, gde vas očekuju mir i lični prostor, kuliranje i komfor. Ovo mesto je klub ljubitelja prirode i ptica jer se tu gnezdi oko 250 vrsta, od kojih je osam na listi zaštićenih vrsta, a njegov dnevni kapacitet je do 50 osoba.

Divni bazen okružen drvenim ležaljkama, luksuzna kuća, travnjak, nebo i sunce, filmska projekcija pod vedrim nebom, jahanje… a idealno je ako samo želite da posmatrate prirodu i uživate u njoj. Nakon dana provedenog po slobodnoj volji, kuhinja će vas oduševiti – internacionalna, svaki put drugačija i preukusna. A veliki plus je i što vegetarijanci i vegani ne moraju da razmišljaju – specijaliteti se spremaju i za njih!

A uveče možete samo da posmatrate predivan zalazak sunca. Lekovito je.

Etno-selo Tiganjica

Ako ste ikada prošli putem Beograd–Zrenjanin, onda sigurno znate gde je ovo mesto jer nije moguće da su vam promakli kula vetrenjača i celo selo opasano zidom od cigle i crepa.
A kad uđete, ne znate gde pre da gledate, da li u mini zoološki vrt sa srnama, emuima, ukrasnim kokama, divljim patkama ili na restoran, da li na dečije igralište, ponije, konje, krave, dvorište, rečicu, banatske kuće, Ljubišin etno-muzej… ma svaki prizor je čaroban i odiše duhom ovog podneblja.

Hrana je tipično banatska, prepuna lokalno proizvedenih delicija poput čobanskog gulaša, čvaraka, šunke, kulena, domaće žute supe, štrudle s makom, domaćih peciva, raznih specijaliteta od divljači…
A dok vi uživate u hrani i piću a deca radoznalo obilaze svaki kutak imanja, jašu ponije ili velike konje, hrane krave i kozice ili igraju se na uredno sređenom i ograđenom igralištu – iz ugla se čuje zvuk bisernice i tambura koje svakim tonom podsećaju da ste u vojvođanskom raju.

Etno-selo Tiganjica ima dvokrevetne i trokrevente sobe, a svaka je unikatna i odslikava davno prošlo vreme…

U blizini su rezervat prirode Carska bara, sportski aerodrom na kome se često održavaju jedriličarska takmičanja ili padobranski skokovi, Kaštel Ečka i grad Zrenjanin.
U Tiganjici možete provesti sat, dan, nedelju… čitav život – natenane.

The post 9 rajskih mesta u Srbiji za vikend-bekstvo iz grada appeared first on 42 magazin.

Većina ljudi na posao putuje autobusom, vozom ili autom. Većina, ali ne i Benjamin David iz Minhena – on na posao svakoga dana stiže tako što pliva rekom Izar!

Saobraćaj kraj reke Izar je toliko strašan, da je Benjaminu dojadilo da svakodnevno doživljava stres vozeći se na posao zagušenim gradskim ulicama, piše BBC. Zato je na originalan način rešio da se oslobodi bar jedne životne neprijatnosti.

Benjamin spakuje svoj laptop, odelo i cipele u nepromočivu vreću, zaveže je na leđa i pliva dva kilometra duž reke Izar

Ovaj 40-godišnjak svakoga jutra u kupaćim gaćama prelazi raskrsnicu i spušta se na reku Izar. Spakuje svoj laptop, odelo i cipele u nepromočivu vreću, zaveže je na leđa i pliva dva kilometra duž reke. Na posao stiže za pola sata, a ako žuri, onda pliva kraul i tamo je za deset minuta.

Leti nosi kupaće gaćice, a zimi duže ili kraće ronilačko odelo, kao i gumene sandale kako bi zaštito stopala od stakla ili delova bicikala koji su završili u reci.
Budući da leti organizuje projekat Urbanauten Kulturstrands, onda se dešava da nekad ipliva ovu rutu i dva puta dnevno.

Leti nosi kupaće gaćice, a zimi duže ili kraće ronilačko odelo, kao i gumene sandale kako bi zaštito stopala od oštrih predmeta

Kaže da mu mnogo znači kul nepromočiva vreća, koju je osmislio mladi dizajner iz Bazela tražeći rešenje kao i Benjamin: kako da stigne suv na posao ako pliva. U vreću staje bukvalno sve što mu je potrebno, a kada se ona zatvori i smota, izgleda kao mala bova za spasavanje koja mu olakšava plivanje.

Iako mu se ponekad smeju ljudi koji ga posmatraju sa mostova, on kaže da je plivanje znatno brži i iznad svega mnogo opušteniji način nego da sedi zaglavljen u nekom vozilu.

U vreću staje bukvalno sve što mu je potrebno, a kada se ona zatvori i smota, izgleda kao mala bova za spasavanje koja mu  olakšava plivanje

„Ljudi gledaju sa mostova i smeju se ili me pitaju šta radim”, kaže on i dodaje da je Izar korišćen kao vodeni put 150 godina i da on samo pokušava da ga opet oživi.

Benjamin svakoga dana proverava nivo reke Izar koja izvire u Alpima, ali i njenu temperaturu koja leti varira od 14 do 22 stepena.

Kada stigne do svog odredišta, izlazi iz reke i ide na kapućino, jer iako pliva do posla, ostatak dana mora da provede u kancelariji.

Pogledajte kako Benjamin stiže na posao:

The post Čovek koji pliva na posao appeared first on 42 magazin.

Foto: Andres Garcia Lachner

Svi znamo da je zdrav način života, vreme u prirodi i vežbanje dobro za naše zdravlje u svakom smislu – kako izgledamo i kako se osećamo. Ono što takođe svi znamo jeste da nije lako držati se pravila zdravog života, a još teže je ako to zahteva da se odreknemo svega što nam 21. vek donosi. Sav komfor današnjeg trenutka teško bismo menjali za vreme provedeno u prirodi – na duže teže, nakratko odmah! A to odmah je upravo zato što nam je neophodan restart od svakodnevice. Sve ovo znaju arhitekte koji stoje iza ovog projekta i sve su to uzeli u obzir!

Foto: Andres Garcia Lachner

Tako je arhitektonski Studio Saxe sagradio hotel i joga studio u svom prirodnom okruženju – tropskom pejzažu Kostarike. Ovaj hotel nije samo još jedan eko-projekat već zdanje koje se  bez greške uklapa u savremen dizajn, ali njegova održivost i rad lokalnih zanatlija čine ga drugačijim. Ovaj kontrastni spoj objedinjuje savremeno i tradicionalno, pa je rezultat prirodno okruženje koje arhitektura samo zaokružuje.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Nasara je sada destinacija koju posećuju ljudi iz svih delova sveta u potrazi za kvalitetnijim načinom života koji će uticati na njihovo zdravlje, a tu su i wellness i sufring. Tako su vlasnici hotela Nalu-Nosara Nomel i Mariya Libid želeli da sam dizajn njihovog hotela reflektuje stav njihovih gostiju i to je bio jedini zahtev arhitektama. Da su oni uspešno realizovali ovaj zadatak, govori i to da je joga studio za jako kratko vreme postao neverovatno popularno mesto za vežbanje u gradu. On je zamišljen kao  multidisciplinarni prostor za vežbanje i smešten je usred vegetacije koja ga okružuje sa svih strana i stvara jedinstven osećaj relaksacije, pa imate osećaj da vežbate u džungli.

Foto: Andres Garcia Lachner

Ono što je specifično za hotel jeste što je gostima omogućeno da borave u individualnim paviljonima umesto u sobama, a svaki od njih je nekoliko minuta šetnje od mora. Da ovo ne liči na tradicionalni hotel, vidi se već na prvi pogled, a to je bila i početna zamisao arhitekte – da stvori prijatan prostor sa izbalansiranom dozom privatnog i javnog u kome će gosti boraviti.

Kada je reč o materijalima, u skladu sa celim projektom eko-momenat ni ovde ne izostaje, pa je tako krov napravljen od recikliranog drveta za koji su svoj doprinos dale lokalne zanatlije, iako se to na prvi pogled ne vidi jer je završni utisak moderna forma dizajna.

Ovaj kontrastni spoj objedinjuje savremeno i tradicionalno, pa je rezultat prirodno okruženje koje arhitektura samo zaokružuje

‒ Naš projekat Nalu predstavlja jednostavnu, modernu, tropsku arhitekturu. Za kratko vreme ovo mesto postalo je omiljeno u gradu, što samo pokazuje iskrenu želju ljudi da borave u prostorima koji će ih približiti prirodi, ali bez kompromisa kada je reč o potrebama savremenog života – rekao nam je arhitekta Benjamin Gracia Saxe, koji se već godinama bavi istraživanjem prirodnog okruženja kroz arhitektonsku prizmu.

Ovaj projekat samoodrživog dizajna dobio je mnoge internacionalne nagrade, a multidiscplinarni tim koji je radio na njemu čine arhitekte, tehnolozi i zanatlije.

Foto: Andres Garcia Lachner

Početna ideja jedinstvenog tima bila je da zgrade moraju biti u konekciji sa svojim okruženjem, a bilo da je reč o tropskom raju ili betonskoj džungli, ovaj arhitektonski studio drži se globalnog stava kako bi rešio lokalne probleme, što je pokazao ovim projektom.

Foto galerija

Dizajn: Studio Saxe
Fotografije: Andres Garcia Lachner 

The post Eko-hotel koji spaja arhitekturu, jogu i džunglu appeared first on 42 magazin.

Kad stigne leto i temperature kao u tropima, svi razmišljajmo o peščanim plažama, udobnim ležaljkama i vodi, u svakoj njenoj formi – za plivanje, plutanje, prskanje, potapanje, ronjenje, skakanje – bitno je samo da asocira na morske nijanse i da je ispod vas umesto betona pesak. E ta atmosfera dalekih egzotičnih destinacija poslednjih godina verno je preneta i u mnoge evropske gradove, tako da su urbane plaže postale zaštitni znak nekih evropskih gradova daleko od mora. Predstavljamo vam pet top gradova koji su od reka u samom centru napravili svoje Kopakabane.

Pariz
Na vrhu ove liste nalazi se Grad svetlosti u kojem je još 2002. pokrenut projekat Paris Plages. Do sada je na obale Sene nasuto 5.000 tona peska, a osim što su na njemu postavljene ležaljke i nikli barovi, napravljeni su i tereni za odbojku na pesku, tako da je doživljaj potpun. Poseban deo pariske plaže namenjen je porodicama sa decom, Berges de la Seine osmišljen je u eko-urbanom stilu sa dečjim igralištem i vodenim atrakcijama. Uz mnogobrojne barove i restorane na vodi, nedavno je otvoren i luksuzni plutajući hotel Off Paris Seine, a radi se i na izgradnji tri bazena u oblasti Basin de la Villete, u koje će biti uloženo milion i po evra. Posle odluke da se uz obale Sene zabrani saobraćaj, zagađenje je smanjeno za četvrtinu, a dobra vest je i to da je voda ove reke bakteriološki čista, toliko da će se njome puniti bazeni, a biće dozvoljeno i kupanje u Seni. Pariska plaža zvanično se otvara 18. jula, sezona kupanja traje do 21. avgusta, a u tom periodu i do 1.000 ljudi utočište od vrelog gradskog asfalta pronaći će u plavo-zelenim oazama u srcu grada.

Voda u Seni je bakteriološki čista, toliko da se njome pune bazeni kraj reke, a dozvoljeno je i kupanje u reci

Berlin
Zahvaljujući mnogobrojnim barovima duž reke Špre u samom centru Berlina, ovaj nemački grad poznat je kao nabolji u svetu za letnja opuštanja. The Strandbar Mitte Bar epicentar je zabave, gde se na pesku ispod palmi tokom dana leškari na ležaljkama uz picu i pivo, a uveče se održavaju časovi plesa, filmske projekcije i DJ žurke. Za ljubitelje rege muzike tu je family friendly afričko-karipski bar YAAM, a za one koji više uživaju u privatnoj atmosferi nudi se mogućnost iznajmljivanja splavova na kojima se može prirediti sopstveni barbecue party.

Beč
Još jedan grad u našem okruženju koji i te kako koristi draži Dunava jeste glavni grad Austrije. Ako ste nekada leti prelazili bečke mostove, mogli ste da zapazite velike plutajuće bazene naslonjene na splavove-restorane, gde žurke u kupaćim kostimima počinju već tokom dana, a traju do duboko u noć. Ipak, pravi „morski“ doživljaj možete sebi priuštiti na Danube Islandu, rečnom ostrvu dugom 21 kilometar, na kojem su smeštene peščane plaže, travnate površine i kamenite uvalice sa mnogobrojnim bistroima i restoranima. Provod je garantovan za sve generacije. Većina turista tokom letnjih meseci šoping u centru radije menja za kuliranje u nekoj od ovih oaza.

Pravi „morski“ doživljaj čeka vas u Beču na rečnom ostrvu na Dunavu. Dugo je 21 kilometar, a na njemu su peščane plaže, travnate površine i kamenite uvalice

Amsterdam
Priča se da je Amsterdam Roast naj kul urbana plaža u ovom delu sveta. Smeštena je u blizini industrijske zone ispunjene brodovima koji čekaju remont, posuta je peskom, a opremljena je mnogobrojnim retro ležaljkama i umetničkim delima od recikliranog otpada. Poznata je i po velikoj pijaci na kojoj se mogu naći mnoge vintidž stvari, a ljubitelji sedme umetnosti ovde najviše vole da provedu veče na otvorenoj filmskoj projekciji. Naravno, uz hektolitre piva, travu i još neka sitna zadovoljstva koja su samo ovde dozvoljena.

Varšava
I Varšava je, možda neočekivano, na listi gradova koje obavezno treba posetiti zbog provoda na gradskoj rečnoj plaži. Orijentir je most Poniatowski i prostor ispod njega. Prostor je popločan drvenim daskama na kojima se nalaze neki od najpoznatijih chic barova i klubova. Tokom dana ovde se organizuju turniri u badmintonu, odbojci na pesku, te frizbi avanture, a noći su rezervisane za žurke. Sreda je tradicionalno namenjena ljubiteljima filmske umetnosti.

The post Top 5 urbanih plaža: More je tamo gde su sunce, ležaljka i pesak – na reci appeared first on 42 magazin.

Voda. Polovinu života čini voda. Dve trećine globusa, više od dve trećine tela, preporučena dnevna doza koju treba popiti, tuš-kabina ili kada… Svemu tome treba da pridružite – od januara do decembra – oko 30 minuta plivanja svakog dana, ili bar nekoliko puta nedeljno, kako biste bili zdravi.
Mnogo je razloga da se bućnete u vodu, makar to bila i fontana, odmah, ali hajde da se podsetimo zašto ovo leto, a potom i ostala godišnja doba, treba posvetiti plivanju.

Uvodi vas u bestežinsko stanje
Ljudsko telo u vodi postaje veoma lagano. Ako ste u vodi do struka, imate utisak kao nemate oko 50 odsto svoje težine, a kada ste u vodi do vrata, osećate tek samo 10 odsto svoje težine. Baš zbog tog gotovo bestežinskog stanja boravak u vodi je prijatan i opuštajući, meditativan. Kao da se nalazite u svemiru.

Popravlja gustinu kostiju i tonus mišića
Divite se divnim vretenastim mišićima plivačica i širini ramenima u plivača. Ovo je jedna od najboljih aerobnih aktivnosti koja aktivira celo telo – mišiće nogu, ruku, leđa, trbušnjake, a telo postaje fleksibilno i snažno. U vodi nema naglih pokreta, celo telo, svaki mišić pruža otpor vodi, a kosti i ligamenti ne trpe opterećenje. Idealno je za zglobno-mišićni sistem, posebno u slučaju neke tegobe, povoljno ako vas muči artritis.
Pola sata neke aerobne aktivnosti u vodi vredi kao 45 minuta iste aktivnosti na suvom. Povećava pokretljivost i elastičnost zglobova, a istraživanja su pokazala da plivanje doprinosi i gustini kostiju kod žena u periodu nakon menopauze, pa štiti od osteoporoze i drugih oboljenja koštanog sistema. Ukoliko ste povređeni, plivanje ubrzava oporavak.

Ublažava stres, popravlja raspoloženje
Plivanje smanjuje stres i tugu, a poboljšava san. Plivanje ima meditativni učinak sličan jogi. Dok plivate, usmereni ste na sopstveni ritam disanja, a pritom slušate šum vode koji dodatno opušta. Plivanje pomaže da dišete dublje, a time se smanjuje nivo kortizola, hormona stresa, i automatski umiruje ceo organizam. Pri plivanju se otpušta hormon sreće – endorfin.
Da pomenemo i bolju memoriju i mentalne funkcije.
Ako naslutite da stres preti vašem zdravlju, skočite u vodu i plivajte, plivajte, plivajte…

Skida kilograme, povećava energiju
Ništa ne sagoreva kalorije kao plivanje – za pola sata laganog plivanja možete sagoreti čak 200 kalorija, što je dvaput više nego što biste sagoreli hodanjem, a ukoliko plivate energično, sagorećete više nego trčanjem ili vožnjom bicikla.

Za 10 minuta plivanja sagorećete: prsnim stilom – 60 kalorija, leđnim kraulom – 80 kalorija, slobodnim stilom ili prsnim kraulom – 100 kalorija, a leptir stilom – 150 kalorija. Nije malo!

Čuva zdravlje srca
Plivanje jača mišiće grudnog koša, ali jača i najvažniji mišić tela – srce. Podstiče njegov rad i funkciju pumpanja krvi, pa doprinosi i zdravlju krvnih sudova i smanjuje rizik od ateroskleroze. Američko udruženje za zdravlje srca kaže da 30 minuta plivanja dnevno kod žena može smanjiti rizik od koronarnih srčanih bolesti za 30–40 odsto.

Smanjuje rizik od dijabetesa
Ako jednom nedeljno plivate 30 minuta, smanjićete rizik od moždanog udara i dijabetesa tipa 2. Čak i ako imate dijabetesa tipa 1, plivanje će vam pomoći da povećate osetljivost na insulin. Takođe, ova aktivnost snižava krvni pritisak, pa se umeren tempo plivanja preporučuje ljudima sa visokim pritiskom.

Povećava kapacitet pluća
Zahvaljujući vlažnosti vazduha, plivanje ublažava astmu i povećava kapacitet pluća. Pluća intenzivnije rade, a to poboljšava njihovu sposobnost. To su potvrdila i istraživanja kod astmatične dece koja su šest godina bila u programu plivanja, a kojoj su se tegobe sa disanjem znatno smanjile već posle godinu dana.

Neguje i štiti kožu
E to važi samo na plivanje u morskoj vodi, voda u bazenu puna je hlora, koji koža baš i ne voli. Morska voda bogata je magnezijumom, natrijumom i kalcijumom, koji hrane kožu. Iskoristite boravak na moru da poboljšate izgled kože, a morska voda ima blagotvorno dejstvo i kod psorijaze ili ekcema i akni.

Čuva vitalnost i produžava život
Svaka telesna aktivnost je dobra, ali plivanje može i da produži život. Istraživanja sprovedena među više od 40.000 muškaraca starosti od 20 do 90 godina tokom 32 godine pokazala su da oni koji plivaju redovno imaju čak 50 odsto veće šanse da duže žive od onih koji trče ili hodaju.

Odlično za trudnice i bebe
Plivanje je izvrsno i za trudnice jer ne opterećuje zglobove i stomak. Budući da jača srce, poboljšava dotok kiseonika putem krvi – što je i za trudnice i za bebe veoma dobro. Inače, voda smanjuje oticanje zglobova u trudnoći, što je tokom leta veliki problem žena u drugom stanju.

Usavršite plivačke stilove
Koliko god da ste dobar plivač, pauza čini svoje. Konstatntno usavršavanje prsnog, kraula i leptira napraviće od vas snažnu osobu spremnu za razne životne izazove, dobre i loše.

The post 10 razloga da plivate, plivate, plivate… svakog dana appeared first on 42 magazin.

La Riconada u Andima, Peru

Ako ste pasionirani naučnik koji traži netaknutu prirodu i mesta na koja je kročilo malo ljudskih nogu, ili pak žudite za mestima koja u opisu imaju odrednice nedostupna i autentična, odnosno želite na neko vreme svetu kažete ajd zdravo – onda su ovo idealne destinacije. Iziskuju dosta vremena, strpljenja, samopouzdanja i adrenalina, a samo putovanje do njih već je avantura. I da, ukoliko stignete do nekog od tih mesta, setite se i nas i pošaljite nam razglednicu (valjda imaju poštu)

 Pitcairn Islands

Na ostrvu živi tek oko 50 ljudi, pa svi mogu da stanu u jedan kadar

Pitcairn je ostrvo vulkanskog porekla u Tihom okeanu, od njega do najbližeg aerodroma ima 531 kilometar, a jedan od načina da tamo stignete jeste putovanje brodom koji sa Tahitija kreće jednom u tri meseca i plovi oko devet dana. Da biste legalno boravili na ovom parčetu kopna, potrebna vam je dozvola Ostrvskog veća, koje predstavlja šezdesetak stanovnika – koliko ih na ostrvu živi. A svi vode poreklo od pobunjenika sa britanskog broda Bounty (sećate se filma Pobuna na brodu Bounty sa Marlonom Brandom iz 1962), koji su se tamo u 18. veku naselili sa nekoliko Tahićana.

Krajolik Pitcairn Islandsa mami na bekstvo iz civilizacije

Na ostrvu se ne koristi novac (spremite se za robnu razmenu), umesto vode upotrebljava se kišnica, struja i internet dostupni su nekoliko sati dnevno, a za najneophodnije namirnice postoji jedna prodavnica. Svega ostalog ima u izobilju – prelepih plaža, kristalno čiste vode i egzotičnog sveta. Plivanje, ronjenje na dah, ribarenje sa lokalcima i meditacija s idejom da se vratite sebi u okruženju u kojem čujete samo svoj puls i svoje misli.

La Riconada

Spust niz deponiju na 5.000 metara, da i toga ima na Andima u Peruu

Obožavate visinu i pogled koji prevazilazi ptičju perspektivu? Onda pođite hrabro u osvajanje La Rinconade – ljudske naseobine na visini od preko 5.000 metara u surovom okruženju vrhova Anda u Peruu – do koje možete stići samo planinskim putem i to za sedam dana.

Zbog rudnika zlata ovde živi mnogo ljudi i ulice su bukvalno zatrpane

Surova klima i te kako utiče na fizičko i psihičko stanje, tako da su glavobolja, vrtoglavica, malaksalost i depresija česta propratna stanja i onih turista u odličnoj kondiciji. Uz to, pripremite se za još jedno iznenađenje: ukoliko očekujete filmski kadar – kondor, vi i nebo, moramo vas razočarati. Zbog rudnika zlata ovo je jedno od najnaseljenijih planinskih mesta – tamo živi čak 50.000 ljudi, uglavnom rudara koji rade u strašnim, najnehumanijim uslovima. Blatnjavi putevi, led, stene, mnooogo smeća… Svako ko tamo i stigne obično odsedne u mestu Putina, na nekoliko sati vožnje od La Riconade, a onda u toku dana obilazi ovo mesto. Sobe u hostelima su jako skromne – krevet i svetlo, dok je topli tuš tek samo san.

Ni smeće, ni depresija, ni nedostatak vazduha ne smetaju vrednim muškarcima i ženama

Zamrznuti fudbal na 5.000 metara izazov je i za vrhunske sportiste

Ipak, ne zaboravite da se tamo odlazi zbog adrenalina koji raste s pogledom na litice. I da, zamrznuti fudbal na veštačkoj travi na pet kilometara nadmorske visine ozbiljan je izazov i za profesionalne sportiste.

Ittoqqortooruiit

Sanke koje vuku polarni psi atrakcija je za svakog turistu koji stigne na ovo ledom okovano mesto

Za početak pokušajte da izgovorite Ittoqqortooruiit. Iako podseća na brzalicu, ova reč je u stvari naziv usamljenog gradića na istočnoj obali Grenlanda, gde je more devet meseci okovano ledom. Do ovog uzbudljivog mesta sa oko 500 stanovnika avion ide dva puta nedeljno, a helikopter i brod jednom u nekoliko meseci.

Hladnoća se mora razbiti bojama, zato kuće Ittoqqortooruiitu daju vizuelnu toplinu

Najbliži predeo je nacionalni park u kojem je Danish Strins Patrol jedini trag ljudske civilizacije, a tu je i 18.000 kilometara razuđene obale. Lov i ribolov su preokupacija lokalnog stanovništva i, naravno, turistička atrakcija, a tokom proleća, kada je debljina leda dovoljno čvrsta, odlazi se na vožnju sankama koje vuku polarni psi, ali i na snowmobil. Snežni kamp u ozbiljnoj divljini izazov je za one najhrabrije tokom leta, kada se organizuju i specijalne kajak ture.

Kako je skončao ovaj polarni medved, ne znamo, ali jeste simbol ledene divljine

I da, gurmani kažu da su ovde najbolji škampi, a na otvorenoj pijaci može da se nabavi sveža riba i meso arktičkih životinja. Krstarenje između santi leda na velikim kruzerima daje vam mogućnost doživljaja polarnih noći, a specijalni plezir jeste piće sa kockama arktičkog leda starog i više od 4.000 godina. Živeli!

Kerguelen Islands

Ovi pingvini nisu sa Madagaskara, a ovo ostrvo je prvi komšija Kerguelen Islandsa

Kerguelen Islands nalaze se u južnom delu Indijskog okeana i najbliža civilizacija im je na 3.300 kilometara, za bolju orijentaciju – Madagaskar im je u najbližem komšiluku. Do ostrva kreće brod jednom u tri meseca i do njega plovi šest dana.

Ovako izgleda brod koji do ove destinacije plovi šest dana jednom u tri meseca

Ovo je definitivno najizolovanije mesto na planeti, na kojem zvanično ne postoji populacija. Ali ukoliko želite da iskusite život naučnika, onda je ovo pravo mesto za vas – praktično jedini stanovnici jeste stotinu inženjera, istraživača i vojnika. Na ostrvu uopšte nema drveća, i to pre svega zbog izuzetno jakih vetrova, ali čak iako ima veoma malo vegetacije – to nikako ne umanjuje lepotu pejzaža. Treba se naoružati najboljom opremom za snimanje i uživati u pogledu.

Naučnici i pustolovi su jedini žitelji ovog mesta, a pingvini su se na njih jednostavno navikli

Ono što se nikako ne propušta jeste scena druženja pingvina i mačaka. Mačke su odnete na ovo daleko ostrvo kako bi se izborile sa velikim brojem miševa, a kada su obavile ovaj zadatak, prilagodile su se okruženju. Dakle, šetnja je najbolji način za upoznavanje okruženja, uz upozorenje da oluje predstavljaju najveću opasnost, kao i ozbiljna mogućnost da zalutate i izgubite se. Bilo bi malo bez veze da bezbedno stignete na kraj sveta, a onda se izgubite u prostranstvu kerguelenskog kupusa.

The post Kada se kaže kraj sveta, da li se misli na ove 4 destinacije? appeared first on 42 magazin.