Web Summit 2017 bio je definitivno prava senzacija. Među 1.300 govornika, koliko ih je prisustvovalo konferenciji, pojavila su se poznata lica kao što su bivši francuski predsednik François Hollande, bivši američki političar a danas čovek koji se brine o klimatskim promenama Al Gore, pokojni genije, fizičar Stephen Hawking, osnivač Facebooka Dustin Moskovitz, sportisti poput boksera Wladimira Klitschka, fudbalera Luisa Figa i Ronaldinha, koji ne propuštaju ovaj event već nekoliko godina. Web Summit 2017. trajao je tri dana, a posetilo ga je oko 60.000 ljudi.

Početak prošlogodišnjeg Web Summita obeležila je noć pre otvaranja, kada je osnivač ove konferencije Paddy Cosgrave proglasio da će se skup fokusirati na obećanja, ali i na opasnosti tehnologije i veštačke inteligencije, što je kasnije i pokojni Stephen Hawking ponovio u online obraćanju. Veštačka inteligencija i tehnologija trebalo bi da budu najveće sluge čovečanstvu, da pomognu ljudima da se kreativno izraze, a ne da ih u tome sputavaju.

Stephen Hawking

Lisabon i Web Sumit  2018. od 5. do 8. novembra biće epicentar poslovnih prilika, novih pogleda na budućnost i sjajne zabave

Tokom tri dana Web Summita 2017. jedna od novina na samom eventu bio je open stage Q&A, gde su svi posetioci mogli slobodno da postavljaju pitanja najzanimljivijim gostima. Upravo je ta interakcija između posetilaca i vodećih lidera mnogima bila najinteresantniji deo događaja, a  posebnu pažnju privukao je razgovor publike i Dustina Moskovitza i njegovo predavanje o dobrim i lošim stranama preduzetništva, o važnosti dobrog vođe u radnoj kulturi i, naravno, prvim danima Facebooka. Budući da je bio aktivan na više bina, svi su iz prve ruke mogli da čuju kako kompanija poput Facebooka vidi sebe u budućnosti.

Dastin Moskovitz i Vladimir Klitchko

Uz sjajna predavanja i diskusije, najveću reakciju domaće publike i gostiju izazvalo je pojavljivanje portugalskog supermodela i Viktorijinog anđela Sare Sampaio, koja je bar deset minuta čekala da se na centralnoj bini smire strasti kako bi pred 60.000 ljudi govorila o prednostima i manama društvenih mreža u privatnom i poslovnom životu.

Sara Sampaio – Victoriac Secret model

Tokom Web Summita održana su i razna takmičenja, među kojima je ubedljivo najvažnije bilo PITCH takmičenje startapova. Pobednik PITCH-a bio je Uwe Diegel i njegova kompanija Lifeina, koja je konferenciju osvojila odličnom prezentacijom za lako prenosive frižidere za lekove i dobila nagradu u vrednosti od 50.000 evra. Ovaj mladi startap pobedio je u finalu takođe sjajnu aplikaciju JAUNTIN, koja vam jednim klikom omogućava aktiviranje turističkog osiguranja bilo gde u svetu. Aplikacija bi se mogla okarakterisati kao „Uber za osiguranje“: odete na skijanje, klinkete i aktivirate osiguranje.

Osim vodećih političkih lidera i najvećih lidera iz sveta tehnologije, konferenciji će prisustvovati i lica iz sveta mode, glume i sporta, pa zato nemojte da se iznenadite ako naletite na glumicu Maisie Williams, šampiona Formule 1 Nica Rosberga i mnoge druge superstarove – stalne goste konferencije

O kakvom je eventu reč, govori činjenica da je drugog dana konferencije Njujoršku berzu lično, remotly iz Lisabonu, otvorio osnivač Web Summita Paddy Cosgrave.
Naravno, fenomenalan program trajao je do poslednjeg dana, a na binama su se smenjivali sjajni učesnici: Margrethe Vestager, evropski komesar za konkurenciju, govorila je o važnoj ulozi vlada i organizacija u sprečavanju monopolističkih pokreta u tech industriji; Caitlyn Jenner podelila je sa svima ličnu priču o promeni pola, dok je bivši američki potpredsednik Al Gore govor posvetio korišćenju tehnologija za dobrobit sveta i zaštitu prirode, kojim je ujedno i zatvorena konferencija i poslata jasna poruka o važnosti ekologije i očuvanja prirode.

Lisabon je titulu domaćina Web Summita preuzeo od Dablina za konferenciju 2016. i do sada se odlično pokazao: kao grad sa dobrom infrastrukturom, jakom podrškom upravnih organa, interesantnim noćnim životom i brojnim turističkim atrakcijama. Otuda ne iznenađuje činjenica da se pre nekoliko nedelja gradonačelnik Lisabona Fernando Medina pohvalio ugovorom vrednim 128 miliona dolara koji je potpisao sa Web Summitom, a u kojem je dogovoreno da ovaj grad bude domaćin konferenciji narednih deset godina – nešto slično za jedan događaj ovog tipa još nije zabeleženo u svetu.

Fernando Medina i Pedi Kosgrejv

A ovogodišnja konferencija baš obećava – na listi su značajni govornici koji će držati prezentacije za oko 70.000 posetilaca. Budući da je spisak toliko dug da ga je skoro nemoguće u celosti predstaviti, navešćemo samo nekolicinu imena kako bismo tek dočarali šta nas to očekuje na Web Summitu 2018: predsednik Samsunga Jang Son, predsednica Booking.com Gillian Tans, osnivač interneta Tim Berners-Lee, bivši premijer Britanije Tony Blair, direktori brendova Tomy Hilfinger, Aston Martin i Swarowski, rukovodioci i osnivači Pinteresta, Slacka, TripAdvisora, Tindera, IBM-a, Googlea, Applea, kao i predsednik Microsofta Brad Smith.

Sve njih moći ćete da čujete i po nekoliko puta na različitim binama koje su organizovane po temama – Business, Fashion, Marketing, Saas (Softwer as a Service), Startup, Health, Sport i mnogi drugi. Osim vodećih političkih lidera i najvećih lidera iz sveta tehnologije, konferenciji će prisustvovati i lica iz sveta mode, glume i sporta i zato nemojte da se iznenadite ako naletite na glumicu Maisie Williams (Game of Thrones), šampiona Formule 1 Nica Rosberga, čuvenog šahistu Garryja Kasparova, superstara Ronaldinha, gospodina Jorgea Mendesa, jednog od najmoćnijih ljudi u svetu fudbala, koji zastupa asove poput Cristiana Ronalda, na fudbalskog trenera Josea Mourinha, Angela di Maria, Falcaoa, te mnoge druge svetske fudbalske zvezde.
Svi pomenuti govoriće o budućnosti tehnologije, mode, biznisa, sporta, sigurnosti, zdravlja i raznih drugih industrija.

Pokojni Stephen Hawking rekao je na Web Summitu  2017. u online obraćanju da bi veštačka inteligencija i tehnologija trebalo da budu najveće sluge čovečanstvu, a ne obrnuto

Jedno je definitivno sigurno – Lisabon i Web Summit  2018. od 5. do 8. novembra biće epicentar poslovnih prilika, novih pogleda na budućnost i sjajne zabave.

Lisabon

Ekipa 42magazina biće i ove godine na najvećoj tehnološkoj konferenciji na svetu, a svako ko ima priliku da se uputi u Lisabon zasigurno će uživati u fenomenalnom spoju gradskog turizma i lepog pogleda u budućnost.

The post WEB SUMMIT 2018: Lepe vesti iz budućnosti najpre stižu u Lisabon appeared first on 42 magazin.

Ako spadate u grupu koja nije mogla da uzme odmor usred sezone ili, možda, želi na odmor vansezonski, ili su vas jednostavno večne muke finansija sprečile da osetite salinitet morske vode i jutarnje letnje sunce, nemojte padati u malodušnost. Napravite sebi od ovog avgusta oazu letnje radosti, a to je moguće. Evo nekih predloga da sebi ulepšate predstojeće dane pod zvezdom Danicom. Napomena: nisam lajfkouč.

1

Od svoje kuće, svog stana, svog životnog prostora napravite mali raj. Obavezno imajte cveća. Ako ga niste na vreme posadili, pohitajte do pijace i kupite kod bakice već gotovo, odnegovano cveće. Ukoliko baš i niste spretni sa održavanjem, nabavite sebi sukulente i kaktuse. Imate dvorište? Odvojite nešto novca i kupite makar dečji bazen u koji možete da sednete ili samo stavite noge dok upijate vitamin D.

Nova era sobne botanike

2

Idite na sve festivale, događaje, u muzeje. Iako je u Beogradu centralizovano mnogo toga, ni drugi gradovi ne zaostaju sa sadržajima. Raspitajte se kakvih ima radionica, da li ima nekih postavki, muzičkih programa. Idite i glumite stranca na festivalu. Obucite haljinu sa karnerima (za muškarce: možete isto to samo malo drugačije), istetovirajte lažnu tetovažu, glumite stranca i zabavite se.

Narodni muzej ponovo radi!

3

Pročitajte ono što vam stoji na listi još od prošlog leta. Da, da. Znam da vas čeka tamo neki Don Kihot jer to je jedna od onih knjiga koje su na svim listama da ih morate pročitati pre nego što umrete. Tehnički, morate samo da umrete, ali uz Don Kihota i njegovog vernog druga Sanča Pansu, to će vam biti lepši čin. Ili bilo šta drugo. Može biti i zbirka poezije. Može biti i enciklopedija. Možda baš enciklopedija! Google je moderna enciklopedija, ali ko vam brani da uzmete i baš ubodete slovo O i, konačno, shvatite šta je omnipotencija i onda budete ovog leta veoma elokventni.

Recenzija knjige Idoli i poslednji dan: Da li su i za šta krivi Idoli?

4

Isplanirajte putovanje. Nemojte patiti što sad niste otišli nigde. Dobro, možete samo u granicama pristojnosti da pustite suzicu kad svi krenu sa svojim morskim/dalekodestinacijskim fotkama. Ali kažite sebi gde želite da idete i kad. Razmotrite realne mogućnosti i pokušajte da napravite neki smislen plan. Pomoći će vam, to je prvi korak do ostvarenja. Ako načinite i drugi, još bolje.

Amsterdam: Pet grama legalnosti

5

To što se kredibilnim odmorom smatra samo Grčka od deset noćenja i slične varijante, ne dajte da vas pokoleba. Možda baš ujak/baba/baba-strina ili neko poseduje vikendicu/kuću/šupu/šator negde uz Dunav. Pokušajte da odete tamo na dve noći.

9 rajskih mesta u Srbiji za vikend-bekstvo iz grada

6

Upišite kurs! Znam, bombardovanje kursevima je postalo već previše, ali možda postoji nešto što stvarno želite. Ukoliko su opet svete finansije problem, samo pratite dešavanja, leto je vreme kad su svi radi da ponude nešto besplatno, pa možda i besplatnu radionicu keramike.

7

Počnite da učite taj portugalski već jednom! Instalirajte Duolingo. Besplatno je. Poskidajte neke kurseve. Nađite neki čas za motivaciju. Počnite samo i onda ćete moći i taj Lisabon da isplanirate.

Marko Kecman: Zavrteli smo globus i sad osvajamo nivoe u našoj travel igrici

8

Družite se. Znam da su svi večno negde, ali ima i onih koji su ovde. Idite na Avalu, Rajac, na Kalemegdan, vozite se autom, vozom. Sedite u parku, jedite sladoled i šetajte kuče. Nekad je i to sasvim dovoljno.

Počinje sezona pedaliranja! Imamo savete za sve bicikliste početnike

+ 100

Mislim da bih mogla da nabrojim 100 stvari zbog kojih ne treba da žalite što ne idete nigde. Sve se svodi na obitavanje u trenutku, zapravo. Na koliko sam samo letovanja bila nesrećna! I nije floskula, stvarno nemojte mnogo patiti, jer je tužnije da pustite to leto da nonšalantno prođe pored vas, gura vas svojim suncem, čačka vas zelenilom, doziva vas pticama, vodi vas toplim noćima, a vi: ogluveli i oslepeli na lepotu.

The post Kako provesti leto u gradu? appeared first on 42 magazin.

Antić; 25.maj, Beograd

Tema 13. Beogradske internacionalne nedelje arhitekture – BINA – jeste Od Communis do komunikacija, a održaće se od 10. do 31. maja 2018. godine. Ovogodišnja tema BINA govori o komunikaciji u arhitekturi, komuniciranju arhitekturom i širenju i razmeni ideja o prostorima grada i njihovom korišćenju. Communis znači zajedničko, zajednica, deljenje, a communicare učiniti nešto zajedničkim. Ovom temom ističe se uloga arhitekte u zastupanju javnog interesa, povezanost društvene uloge i komunikacija u arhitekturi, kao i u procesima participacije sa građanima kao najvažnijim elementima razvoja arhitekture u budućnosti gradova.

„Ove godine tema BINA programa je komunikacija, i upravo imajući to u vidu naša je namera da komuniciramo arhitekturu, pričamo o onome što je svima nama zajedničko i važno, jer arhitektura je verovatno jedna od najsveobuhvatnijih stvaralačkih delatnosti koja nas okružuje, a koju često zanemarujemo iako je svuda oko nas“, rekla je o temi ovogodišnje manifestacije Danica Jovović Prodanović, jedna od osnivačica Beogradske internacionalne nedelje arhitekture.

Ove godine realizuju se radionice, male urbane intervencije u prigradskom naselju Ledine, sa namerom da se doprinese poboljšanju uslova života u ovom naselju

Brojnim atraktivnim programima koji promovišu stalno preoblikovanje našeg životnog prostora, uz učešće domaće i stručne javnosti iz oblasti arhitekture, građevinarstva i urbanizma, BINA se trudi da doprinese poboljšanju uslova života i odnosa prema okruženju u kojem živimo.

U Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda biće postavljena izložba Lisabon nastupa, na kojoj će biti predstavljena aktuelna arhitektonska scena portugalske prestonice u organizaciji Trijenala arhitekture iz Lisabona. Ovaj drevni grad, poznat po svojoj specifičnoj arhitekturi, bio je scena kontinuiranog ideološkog, društvenog, ekonomskog i duhovnog razvoja.

O učešću Lisabonskog trijenala arhitekture govorio je ambasador Portugala Peixoto Augusto José Pestana Saraiva: „Veliko nam je zadovoljstvo da imamo priliku da podržimo program Beogradske internacionalne nedelje arhitekture, kao i da publici predstavimo Lisabonsko trijenale arhitekture, kao jednu od najznačajnijih manifestacija tog tipa u Evropi. Sam grad Lisabon je ujedno i objekat i subjekat metamorfoze i promene, i to će biti prikazano na izložbi kroz radove šest odabranih arhitektonskih studija i učešće jedanaest arhitekata.“

U okviru programa BINA odvijaju se dva višegodišnja EU projekta podržana kroz program Kreativna Evropa. Ove godine oni se realizuju kroz radionice, male urbane intervencije u prigradskom naselju Ledine, sa namerom da se doprinese poboljšanju uslova života u ovom naselju. To su: Budućnost arhitekture (Future Architecture Platform) kroz radionicu internacionalnog karaktera i interdisciplinarnog pristupa – Bus Stop Facelift. Kroz praksu i uz mentore, ostvaruje se razmena iskustava kroz zajedničko kreativno promišljanje rešavanja prostornih problema sa realizacijom u toku programa BINA 2018.

Capela na Apelação

Gradovi deljenja (Shared Cities Creative Momentum – SCCM) jeste evropska kulturna platforma koja preispituje savremene urbane izazove evropskih gradova. Posle uspešno realizovanog prvog projekta u okviru ove platforme na BINA 2017. Vračar urbano čvorište 1, na ovogodišnjoj BINA realizuje se Ledine urbano čvorište 2. Radionica se organizuje u saradnji sa NVO Škogledi Osnovnom školom Vlada Obradović Kameni. Tokom razgovora i akcija sa učenicima, zaposlenima u školi i lokalnom zajednicom, započetim prošle godine, došlo se do zaključka da školsko dvorište ne služi samo za školske nego i za vanškolske aktivnosti, pa se funkcija dvorišta proširuje u prostor za obavljanje aktivnosti iz domena kulture i slobodnog vremena. Vođeni tom idejom učesnici projekta promišljaju mogućnost urbane, prostorne intervencije koja će doprineti poboljšanju uslova boravka školaraca, ali i stanovnika celog naselja. U maju tokom trajanja BINA 2018. biće predstavljen preliminarni dizajn koji će se kroz dijalog stanovnika i stručnjaka unaprediti, kako bi finalno rešenje bilo završeno, teren pripremljen za izgradnju i dizajn realizovan do početka sledeće školske godine.

O projektu SCCM govorila je Tatjana Vukosavljević, koordinatorka tog programa: „BINA tim posebno želi da pozove sve građane, komšije, radnike u institucijama, obrazovnim ustanovama, da se uključe u promišljanje o budućnosti našeg grada i doprinesu u kreiranju boljih životnih uslova.“

Ovo je samo deo programa, a tačno vreme, mesto i detaljne informacije pronađite ovde.

Vidimo se!

The post 13. Beogradska internacionalna nedelja arhitekture appeared first on 42 magazin.

U ovom tekstu fokus smo stavili na spoj anarhizma i arta u urbanim sredinama koje je zaposedao napuštene zgrade, širio se, metastazirao i dobio kultni status među ne samo umetnicima, već svim komšijama, sugrađanima, pa i u regionima.

BIGZ, Beograd

O zgradi Grafičkog preduzeća BIGZ u mnogim tekstovima govori se kao o svojevrsnoj „džungli od betona“, a i mi smo ovaj tekst nazvali upravo ovako – kao omaž omiljenom, nekonvencionalnom eks-umetničkom zdanju u Beogradu.

Devedesetih je nekadašnji gigant Beogradsko izdavačko-grafički zavod počeo da se gasi, a ova zgrada, biser moderne arhitekture Kraljevine Jugoslavije, da se pretvara u teskobnu, tmurnu i praznu ljušturu na kojoj se sve više vide tragovi zapuštenosti i nemara. Iako ne posluje, većinski vlasnik zgrade ostaje Grafičko preduzeće BIGZ, koje je iz ekonomskih razloga počinje da izdaje prostorije za male pare. Razni umetnici počeli su da rentaju prostor, pa je ova zgrada spontano postala najveća i najprometnija umetnička kolonija u gradu, gde su se preko dana crtali murali, miksale trake i čuli rifovi gitare, dok su uveče radili klubovi – Jazz bar Čekaonica i rok meka Zmajevo gnezdo. Na nekom od spratova bio je i trens klub, tako da je bilo za svakoga ponešto, a sve na jednom mestu.

Oko 2010. godine kompanija MPC postaje vlasnik Grafičara, i od tada se priča da će zgrada biti pretvorena u hotel. To se nije dogodilo još uvek, ali su rente povećane do te mere da nezavisni umetnici nisu mogli da priušte boravak u kancelarijama, pa su polako počeli da napuštaju BIGZ. Ova zgrada, koja je dve decenije bila puna života, sada je skoro sasvim prazna.

O zgradi
Zgrada BIGZ-a izgrađena je kao državna štamparija između 1934. i 1941. godine po projektu arhitekte Dragiše Brašovana u obliku ćiriličnog slova P, nalik na štamparsku mašinu. Proglašena je za kulturno dobro 1992. i nalazi se pod zaštitom gradskog Zavoda za zaštitu spomenika.

Jugooceanija, Kotor

Poput BIGZ-a, upravna zgrada Jugooceanije – ugašene državne brodarske kompanije, bila je zakatančena, ali pre nekog vremena otvorena je i data umetnicima na korišćenje. Sa ciljem podizanja nivoa nezavisne kuturne scene, ali i nivoa kulturne svesti među građanima Crne Gore uopšte, ovaj projekat oživljavanja Jugooceanije pokrenuo je ruski galerista i menadžer u kulturi – Marat Geljman. Čitava zgrada pretvorena je u pretežno slikarske ateljee, koje su umetnici besplatno iznajmljivali i u njima radili, stvarali svakodnevno, a u isto vreme otvarali svoja vrata posetiocima, svim ljudima koji su zainteresovani da nešto vide, popričaju ili pazare.

Danas je zgrada u vlasništvu Turčina Nila Emilfarba, koji ima nameru da tu napravi hotel, ali odlučio je da ona još neko vreme bude data umetnicima na korišćenje, s tim što će uskoro početi da im naplaćuje rentu.

O zgradi


Upravna zgrada Jugooceanije u Kotoru jedan je od najznačajnijih primera moderne arhitekture iz druge polovine 20. veka. Iako još nije zvanično zaštićena kao kulturno dobro, ona zbog građevinskih vrednosti koje poseduje i značaja koji ima – zaslužuje taj status.

LX Factory, Lisabon

Za razliku od prethodna dva primera za koje vezujemo konstantnu neizvesnost i iščekivanje, lisabonski LX Factory pokazuje da je moguće staru i zapuštenu fabriku pretvoriti u jedno od naj kul mesta u gradu. I to kakvom gradu!

LX Factory kompleks nalazi se u četvrti Alcântara, a iako je dugo bio zatvoren, 2008. godine umetnici i kreativci zaposeli su ovaj prostor, preuredili ga, napravili kancelarije, ateljee, prodavnice, knjižare, koncertne hale, klubove, kafiće, suvenirnice…  čitavo jedno kreativno ostrvo, kako ga Portugalci zovu, a koje danas privlači goste i postaje bitna tačka na turističkoj mapi grada.

O zgradi


LX Factory kompleks pripadao je tekstilnoj kompaniji Companhia de Fiação e Tecidos Lisbonense. Otvoren je 1846. i smatran za bitnu kariku u lancu lisabonske industrijalizacije. Zauzima prostor od 23.000 kvadratnih metara.

798 Art Zone / Dashanzi Art Distrikt, Peking

Dashanzi Art Distrikt (poznat i pod imenom 798 Art Zone) jeste umetnička kolonija u industrijskom delu severoistočnog Pekinga. Kolonija se razvija od ranih dvehiljaditih, kada su mladi kineski umetnici tražili jeftin prostor za svoje ateljee i studije, a izvan dometa uticaja vlade. S tom idejom upali su u napušten vojni kompleks Factory 798, na obodima Pekinga. Kompleks čine prostrana skladišta u bauhaus stilu koje je izgradila Istočna Nemačka pedesetih. Zanimljivo je da su na zidovima i danas sačuvani maoistički slogani koji datiraju iz tog perioda (Mao Cetung bio je kineski komunista i predsednik Narodne Republike Kine sve do smrti 1976).

Prvih 15 godina od osnivanja kompleks postaje prepoznatljiv po radikalnoj modernoj umetnosti. Tu je prvi put održan internacionalni umetnički festival Dashanzi (2004), koji ovo mesto pozicionira na svetskoj art mapi. Kako je popularnost mesta rasla, tako je Dashanzi počeo da privlači velike svetske investitore koji su zakupljivali prostorije i otvarali komercijalne galerije. Ova džentrifikacija dovela je do podizanja cena rente usled kojih su nezavisni umetnici i grass-roots inicijatori bili primorani da izađu iz prostora. Današnji Dashanzi Art District je jedno kosmopolitsko umetničko mesto koje ima ogromnu podršku kineske vlade.

O zgradi

Fabrički kompleks Dashanazi izgrađen je u sklopu Sporazuma socijalističkog ujedinjenja, koji predstavlja vojno-industrijsku saradnju između Sovjetskog Saveza i novoformirane Narodne Republike Kine. Do 1951. godine, u okviru tog sporazuma, realizovano je 156 zajedničkih fabričkih projekata, koji su deo prvog petogodišnjeg plana kineske vlade. Projekat izgradnje fabričkog kompleksa Dashanazi realizovala je Istočna Nemačka i to kao najveći koji su napravili u Kini. Iako je čitavo ovo područje danas poznato pod imenom Factory 798 ili Art Zone 798, tehnički je #798 samo jedna od nekoliko struktura unutar velikog kompleksa.

Jatka 78, Prag

Jatka 78 je jedan od prvih otvorenih kulturnih centara u istočnoj Evropi. Nalazi se u bivšoj klanici, a osnovala ju je cirkuska trupa Circus La Putyka, koja je ovaj prostor samoinicijativno okupirala. Nakon borbe s finansijama, osnivači su napravili crowdfunding kampanju kako bi se održali u životu, a na kraju su sakupili gotovo tri puta više od 2.000.000 čeških kruna, koliko su tražili. Ovaj novac dozvolio im je da razviju priču i prošire svoje delatnosti – danas se tu nalazi izložbeni prostor, alternativni teatar i teatar za savremeni cirkuski performans, coworking prostor, sala za nezavisne performans umetnike, radionice za decu i odrasle…

Celim prostorom možete prošetati via Google maps.

O zgradi
Jatka 78 bila je klanica na praškom marketu Holešovice i radila je više od sto godina. Zauzima prostor od 4.000 kvadratnih metara koje su umetnici sami preuredili i napravili eksperimentalni multimedijalni centar.

Umetnička kuća Tacheles (Kunsthaus Tacheles), Berlin

Umetnička kuća Tachels (originalno Friedrichsstadtpassagen) nalazi se u gigantskoj bivšoj robnoj kući smeštenoj u Jevrejskoj četvrti Berlina, pored sinagoge. Nakon pada Berlinskog zida zauzeli su je umetnici koji su je nazvali Tacheles, a u njoj su se godinama nalazili studiji, organizovane su radionice, imala je sopstveni nezavisni bioskop i klub. Dvorišni deo zgrade bio je namenjen skulptorima i slikarskim galerijama. Godine 2012. ovu zgradu kupila je firma Nordbank, koja modernizuje prostor i pretvara ga u hip cool mesto radi povećanja profita. Usled ove akcije se prepoznatljivi Tacheles duh izgubio, napustio je zgradu. Iako ne verujemo da će Tacheles kuća ikada biti pomenuta u istoriji umetnosti jer nije izrodila genijalne umetnike i iconic radove – poenta iza cele njene ideje je upravo u tome što se to nije ni priželjkivalo, niti pokušavalo. U svom originalnom obliku umetnička kuća Tacheles bila je sinonim za slobodu – slobodu od tržišta, predrasuda i normi. A umetnost samo takva treba i da bude, zar ne?

O zgradi


Zgrada je rađena 1907. i 1908. godine pod palicom imperijalnog gradskog arhitekte Franza Ahrensa. Prostire se od Friedrichstraße do Oranienburgerstraße. U svom prvobitnom obliku – kao robna kuća, bila je druga najveća u gradu i radila do 1914. Ne zna se kako se koristila do 1928, kada je tu otvorena Električna kompanija (Allgemeine Elektrizitäts-Gesellschaft). Nakon tridesetih godina zgradu su okupirali nacisti, a tokom rata korišćena je kao bolnica. Kada se rat završio, a nacisti otišli, dugo je bila prazna i često joj je pretilo rušenje. Sve dok Künstlerinitative Tacheles grupa nije ušla u zgradu i malo-pomalo restaurirala prostor i oblikovala ga po svom ukusu.

Metelkova (Avtonomni kulturni center Metelkova mesto), Ljubljana

Metelkova mesto je autonomni kulturni centar i zauzima bivše vojne barake 4. jul, u Metelkovoj ulici na broju 3, a u centru Ljubljane. Grad u gradu. Barake su originalno pripadale Autsrougarskoj vojsci, a kasnije i Kraljevini Jugoslaviji, sve do Drugog svetskog rata – nakon čega je ovaj prostor pripao Socijalistočkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji. Kada se Jugoslavija raspala, 1991, grupa Mreža za Metelkovu formirana je sa ciljem da predloži novu i kreativnu upotrebu baraka. Napisali su peticiju slovenačkoj vladi kako bi postali vlasnici lokacije. Ljubljana je dala obećanja da će se to dogoditi, ali se zapravo ništa nije rešavalo par godina. Tokom noći između 10. i 11. septembra 1993, grupa od oko 200 aktivista upada u barake, zauzima ih i organizuje u autonomnu umetničku zonu kakva postoji i danas. Iako još uvek nisu uspeli da dobiju zvanični legalni status, Metelkova je delom dobila status kulturnog dobra Slovenije.

O mestu

Izgradnju baraka u kojima se danas nalazi Autonomni kulturni centar Metelkova naredila je austrougarska vojiska 1882, a završene su 1911. godine. Koristila ih je Vojiska Kraljevine Jugoslavije (prethodno Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca), sve do kraja Drugog svetskog rata, kada ih okupraju prvo italijanski fašisti, a potom nemački nacisti. Nakon Drugog svetskog rata barake pripadaju Socijalistočkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, od 1945. do 1991. godine.

The post Džungle od betona: anarhističke art kolonije appeared first on 42 magazin.

Više od 60.000 učesnika slušaće preko 650 govornika iz 160 zemalja sveta. Ukratko, svako ko je neko u IT svetu moraće da nađe hotel od 6. do 9. novembra 2017. u Lisabonu (mada verujem da će se posetioci sigurno pre odlučiti za Airbnb kada je smeštaj u pitanju).

A kako je sve počelo?

Web Summit počeo je kao jednostavna ideja sada već davne 2009. godine – da se poveže tehnološka zajednica sa svim industrijama, kako novim i modernim tako i tradicionalnim. Čak ni u vremenu vrtoglavo brzog uspeha startupova i maltene svega što u sebi ima tu magičnu reč tech nije se mogao zamisliti ovoliki uspeh, te je Web Summit postao najveći skup o tehnologijama na svetu.
Međutim, organizatorima nije samo cilj da on postane i ostane najveća, njihov cilj je pre svega da to bude najbolja tech konferencija na svetu. Ono što je Davos za ekonomiste, a Glastonbury za sve obožavaoce muzike, Lisabon je svakako bio 2016, a biće i 2017. i 2018. godine, s obzirom na to da je odabran za domaćina samita za ove tri godine.
Kompanije poput Coca-Cole, Mercedes Benza, Facebooka, Samsunga i Disneyja samo su neke od kompanija koje će izlagati na događajima u okviru skupa, a ništa manje zvučna nisu ni imena kompanija čiji će CEO držati predavanja na samitu, te će učesnici imati prilike da uživo čuju savete i stavove čelnika Microsofta, Facebooka, Googlea, Amazona, Booking.com, Ubera, Tindera, Slacka, Asane (drugi čovek i koosnivač Facebooka), Intela, IKEA, Evropske komisije i mnogih drugih.

Osim njih, samitu će prisustvovati zvučna imena iz politike, sporta, poput  Luisa Figa, Holivuda, medija, najbolji blogeri i vlogeri, npr. Jake Paul, kao i najveći stručnjaci za startupove sa raznih univerziteta – Oxforda, Stanforda, Denvera, među kojima je najzvučnije ime Steve Blank, autor svetskog bestelera The Lean Startup Book.
Konferenciji će prisustvovati i predstavnici najvećih investicionih fondova, kao i pojedinačni investitori iz celog sveta koji investiraju u ovaj sektor. Uz razvoj srpske IT industrije, raste i neformalna srpska delegacija, te će među učesnicima biti Branko Milutinović, CEO Nordeusa, ali i mnogi drugi učesnici iz naše zemlje.

Ono što je Davos za ekonomiste, a Glastonbury za muzičare, Lisabon je bio 2016, a biće i 2017. i 2018, za tech i IT startupove

Međutim, ovo nije VIP skup za najuspešnije kompanije i najbogatije biznismene. Ovo je miks CEO-ova i osnivača startupova, prepoznatljivih kompanija i onih koji tek teže da to postanu. Kako organizatori obećavaju, konekcije koje steknete na ovom skupu su neprocenjive i one će poput goriva povećati vaše apetite, inspiraciju i svakako vašu poslovnu mrežu.
Najperspektivniji startupovi biće izloženi na sajmu, gde će svi posetioci imati priliku da otkriju koje nas to novine očekuju i šta je budućnost u svetu tehnologija. Zanimljivo je da će se i preko 1.000 startupova takmičiti za primamljivu nagradu od 100.000 evra. Prošle godine pobedu je odneo danski startup Kubo Robot. Kubo je edukativni robot i platforma, čiji je cilj da mališanima učenje učini zabavnim i da kroz igru savladaju programiranje, muziku, matematiku itd.

Iako pobednik može biti samo jedan, uzmite u obzir da se većina izlagača sigurno vraća kući sa partnerstvima i kontaktima, a neki i sa investitorima sa kojima dalje idu u razvoj i realizaciju svojih vizija.

Navoditi imena izlagača u ovom trenutku bilo bi suvišno jer većina njih i dalje nije mnogo poznata čak ni stručnoj javnosti, ali za sve koji budu uspeli novembar 2017. biće bez sumnje ključan momenat u njihovoj razvojnoj biografiji.

Prošlogodišnji Web Summit otvorio je Antonio Kosta, premijer Portugala, koji je tom prilikom pustio u promet kreditnu liniju od čak 200 miliona evra za zapošljavanje stručnih kadrova iz Portugala.

Svaki učesnik bio je dužan da skine mobilnu aplikaciju sa popisom svih učesnika, kao i popis svih konferencija uz mogućnost skeniranja QR koda sa akreditacije kao način prikupljanja baze podataka i stvaranja veza i komunikacije među učesnicima, budući da svaki učesnik na aplikaciji ima svoj profil.

Prošlu godinu obeležio je i naročito zanimljiv sportski stejdž, na kojem su predavanja držale zvezde poput Luisa Figa, koji je prezentovao i svoju aplikaciju Dream Football, uz pomoć koje deca iz udaljenih krajeva sveta, gde skauti ne dolaze, mogu da okače video-snimke svoje igre i tako okušaju sreću i možda dožive da njihov talenat bude prepoznat. Pored Figa, predavanja su držali i Ronaldihno i Rui Costa.

Organizatorima nije samo cilj da on postane i ostane najveća, njihov cilj je pre svega da to bude najbolja tech konferencija na svetu

Zabava je još jedan od važnih elemenata ove konferencije, te je provod neminovan.  Nezaboravno predavanje na dan zatvaranja bilo je predavanje koje je održao i čuveni holivudski glumac Joseph Lewit Gordon, koji je pričao da svi treba da budemo učesnici u stvaranju bolje zajednice (communitya) za nas i buduće generacije i da iako svi ovde spominju kako ovaj sektor pravi velike sume novca, on navodi da upravo te sume omogućavaju da se nastavi sa investiranjem u pravljenje još boljih servisa i proizvoda za community.

Web Summit se danas bavi trendovima i inovacijom iz oblasti šou-biznisa, vrhunskog sporta, mode, putovanja, zdravstva, finansija, marketinga, edukacije, socijalnih službi, te vizija budućnosti društva – svaka od tih oblasti je zastupljena na jednoj od 25 konferencija, koliko će biti održano ove godine u MEO Areni i još tri dodatna paviljona, od kojih svaki ima površinu veličine fudbalskog terena.
Web Summit okuplja najrazličitiju publiku uprkos veoma skupim ulaznicama koje koštaju od 550 do nekoliko hiljada evra.

Koliko je dobro organizovan i sinhronizovan sa svim aktivnostima koje pruža, govori i podatak da je skoro 50.000 ljudi moglo da koristi internet koji je radio na 2.4GHz, kao i na 5GHz za sve koji su imali bolje uređaje.

Izuzetno bitan je i turistički aspekt ovog samita. Naime, samo zbog Web Summita Lisabon će posetiti bar 60.000 stranih turista, od kojih će svaki ostati po četiri dana, dakle, računica je jasna kao i uticaj na razvoj turizma ove zemlje.

Luis Figo je prošle godine prezentovao svoju aplikaciju Dream Football, uz pomoć koje deca iz udaljenih krajeva sveta, gde skauti ne dolaze, mogu da okače video-snimke svoje igre i okušaju sreću da njihov talenat bude prepoznat

Sam uspeh Web Summita jeste u tome što njihove izazove, prepreke, sumnje i strahove niko ne može bolje da razume od samih organizatora, koji su bili u sličnoj poziciji pre samo sedam godina. Paddy Cosgrave, jedan od osnivača Web Summita, priča da je pokrenuo Web Summit sa svog kauča, frustriran svojim iskustvom delegata na tech konferencijama. Verovao je da postoji drugačiji pristup, da umesto event menadžera treba uposliti inženjere i data scientiste. Kao i većina startupova, ni Web Summit nije imao inicijalni veliki – na prvi skup u Dablin, gde je konferencija nastavila da se održava prvih pet godina, došlo je samo 400 delegata. Međutim, samo četiri godine kasnije 22.000 ljudi doletelo je iz više 100 zemalja da bude deo ovog skupa. Neki će reći, ostalo je istorija.

Unapred se radujemo Web Summitu 2017, koji ćemo i ove godine posetiti i obećavamo vam ozbiljan izveštaj iz Lisabona.

The post Da li ste spremni za najveći tech Web Summit u Lisabonu? appeared first on 42 magazin.