Ona živi, stvara i pleše u Madridu, a za sobom ima nekolicinu sjajnih i internacionalno nagrađivanih autorskih projekata. Njen komad Café Cantante proglašen je najboljom plesnom predstavom na 29. festivalu u Sarajevu, komad La Rosa del Penal premijerno je izveden na festivalu CIBRA u Toledu, zatim, savremeni ples i flamenko muziku uspešno je spojila u delu Metamorphosis, izvedenom na Internacionalnom festivalu savremenog kazališta u Splitu, dok je sopstvenu ličnost istraživala kroz delo Confrontation.

Srpskoj publici predstaviće se 4. decembra u Operi i teatru Madlenianum komadom Vrli novi svet, plesno-dramskom predstavom koja se temelji na istoimenom delu Aldousa Huxleya.

O dehumanizaciji novog sveta, sterilnosti i odsustvu individualnosti, zatim kako se ove i srodne teme komuniciraju plesom i pokretima, otkriva nam Saša, multitalentovana umetnica koja za ovu predstavu potpisuje čak tri stavke – režiju, koreografiju i kostim.

Težnja za pozorišno-plesnim komadom na temu hiperhumanizacije, koju prati nedostatak originalnosti, sasvim je jasna u trenutku u kom živimo. Ali kako se ovoj temi prilazi iz koreografskog ugla? Kako se plesom govori o problemu prenaglašenog individualizma ili egocentrizma?
Moram priznati da sam samoj sebi postavila težak zadatak. Nije nimalo jednostavno prikazati ljudsko biće kao proizvod iz laboratorije, gde je svaka individua jedinstvena, srećna i zadovoljna plasiranom slikom svog života, a nasuprot tome svet koji je izolovan i daleko od umreženog i sofisticiranog sistema, svet koji ima želje, snove, strahove i veru. Iz koreografskog ugla ovoj temi može da se pristupi na razne načine. Smatram da je najbitnija emocija koju pokret prenosi i izaziva, i da je to upravo ono što smo uspeli da postignemo.

Nije nimalo jednostavno prikazati ljudsko biće kao proizvod iz laboratorije – gde je svaka individua jedinstvena, srećna i zadovoljna plasiranom slikom svog života

Koji je najveći koreografski izazov s kojim ste se sreli tokom rada na ovom komadu? Stvoriti pokret koji je potpuno dehumanizovan, koji je ples, a ujedno daleko od svih plesnih kodova. Na početku smo isključili svaku mogućnost ljudske kretnje, počevši od jednostavnih animalističkih pokreta, a potom smo išli sve dalje u istraživanju dokle pokret može da dosegne dajući mu jednu potpuno novu dimenziju.

Vrli novi svet

Koliko i kako su važni kvaliteti svakog plesača ponaosob u prenošenju poruke koju vi, kao rediteljka/koreografkinja, želite da publika oseti?
U Vrlom novom svetu insistira se na tome da su naizgled svi isti, a zapravo je individualnost svakog pojedinca prenaglašena. U skladu s tim bilo je vrlo važno pronaći plesače koji su potpuno različiti kako po fizičkom izgledu i kvalitetu pokreta, tako i po karakteru. Veliki izazov je bio ukrotiti taj pokret i karakter kako bi u pojedinim momentima delovalo kao da su jedno biće.

Kakvo je vaše mišljenje o savremenom plesu ovde, u Beogradu, u poređenju sa madridskom scenom?
Mislim da Beogradu najviše izostaje podrška države, grada i privatnih fondacija. U Madridu mnoga pozorišta nude plesačima umetničke rezidencije i sredstva kako bi pospešili njihovo stvaranje. Beograd ima jedan odličan plesni festival koji može da parira velikim svetskim festivalima, i to je zaista sjajno. Ali mislim da je, pored toga, potrebno još mnogo manjih festivala i događaja, na kojima bi se mogli prikazati radovi mladih i ne tako poznatih koreografa. To je ono što nedostaje beogradskoj plesnoj i kulturnoj sceni.

U Vrlom novom svetu insistira se na tome da su naizgled svi isti, a zapravo je individualnost svakog pojedinca prenaglašena

Postajete sve poznatiji po predstavama na temu psihoanalize i samoistraživanja. S pretpostavkom da ste prošli (ili još uvek prolazite) kroz taj proces, koji momenti su za vas bili izazovni, a koji katarzični na ličnom, ali i na profesionalnom planu (u okviru predstava koje ste radili)?
Pre nekoliko godina počela sam intenzivno da čitam Junga, te zašla malo dublje u polje psihoanalize i istraživanja u domenu ljudskog nesvesnog. Odlučila sam da napravim solo performans u kome sam kroz samoposmatranje, analizu svojih doživljaja i iskustava, ogolila svoju dušu suočavajući se sa sopstvenim egom, sopstvenom senkom, svojim sećanjima i strahovima. U performansu evociram svoje detinjstvo, godine rata, košmare koji me prate u snovima i na javi, te stavljam pred publiku jaku ekspresiju svog nesvesnog. U periodu kada je ovo delo nastajalo sate i sate provodila sam u studiju suočena sama sa sobom i svojim strahovima koji su dobili novu dimenziju. To je dovelo do potpune transformacije moje ličnosti. Postala sam jača i izašla kao pobednik.

Uz koju muziku volite da plešete, a koju privatno slušate?
Volim da plešem uz zvuk talasa, šum vetra, cvrkut cvrčaka, muzika je sve što u datom trenutku pokreće.

Beograd ima jedan odličan plesni festival, ali mislim da je pored toga potrebno još mnogo manjih festivala i događaja, gde bi se mogli prikazati radovi mladih i ne tako poznatih koreografa

Za ovaj komad potpisujete i kostim. To ne čudi jer, osim što plešete i bavite se koreografijom, vi ste i vlasnica jednog lepog modnog brenda – Shash Couture. Recite nam nešto više o tome.
Umetnost je u meni i oko mene. Za umetnost je potrebna volja, snaga i odricanje. Ona je kao reka mog detinjstva – divlja, bogata, bujna i „srećna jer zna da će videti more“. I kao što se reka uliva u more, tako se i umetnost uliva u moje kreacije. Upravo zbog toga, Shash identifikujem više kao umetnički projekat nego modni brend. Sve što stvorimo u okviru ovog projekta kreće se oko ideje i čina odevanja na jedan prirodan i spontan način. Mi plešemo, eksperimentišemo, stvaramo, rušimo i ponovo stvaramo.

View this post on Instagram

VOGUE SPAIN: Cortesía de Shash ✔️✔️✔️ #filipa #dress #shash #ninamur #micuir #anatorresmakeup #fernandofrade

A post shared by s h a s h (@shash_couture) on Nov 12, 2018 at 3:07am PST

Čini mi se da su haljine koje stvarate u savršenoj vezi s vašom ljubavlju – plesom. One su lepršave, dozvoljavaju slobodu pokreta, a u isto vreme su elegantne i donekle smerne. Da li sam u pravu?
Ples i dizajn odeće su se kod mene razvijali paralelno. Inspiraciju za stvaranje koreografija crpela sam iz mojih kostima, i obrnuto. Dugo, vrlo dugo, postojala je u meni ideja da moje kreacije ponesu i drugi. A onda je ideja dobila ime i pretvorila se u Shash, iz početka stidljivo, a kasnije sve smelije, jedna za drugom nizale su se haljine, a svaka od njih pričala je svoju priču.

Shash identifikujem više kao umetnički projekat nego modni brend

Koje dame su u Beogradu otkrile vaš brend, ko je Shash devojka? Ima li ona veze s plesačicama na sceni?
Mnoge velike dame u Beogradu prepoznale su Shash, a pomenuću jednu koja je oduvek bila moj idol i inspiracija – Branka Katić – večni plesač na sceni života.

I za kraj, kroz sve ove discipline kojima se bavite, da li ste zagrebali odgovor na pitanje – šta nas čini ljudima?
U vreme kada se reči sve manje čuju, pokret govori istinu. Dobro došli na predstavu!

Premijera plesnog komada Vrli novi svet zakazana je za  4. decembar 2018. u 19.30 sati, u Operi i teatru Madlenianum.

The post SAŠA SAŠIĆ: Beogradskoj sceni potrebno je više plesnih festivala appeared first on 42 magazin.

Izraz la nouvelle vague nosi sa sobom osećanja nostalgije, bunta, specifičnog umetničkog prosedea, veštog kadriranja malom, ručnom kamerom. Tu su i filozofski ili pak pseudofilozofski dijalozi, specifičan humor i vazda lepi ljudi. Pruge, mantili, odvažni ajlajner, večito upaljena cigareta, specifični narativ, čuvene replike koje su dobile status iconic quotes, kao i muškarci koji šmekerski puše cigaretu, a žene koje plene senzualnošću i umetnički oslikanom energijom – sve su to mikroelementi francuskog novog talasa.
Novi francuski talas podrazumevao je prekid sa dotadašnjim načinom montaže filma, a uvođenje pokretne kamere donelo je draž autentičnom umetničkom izrazu, budući da je to krik generacije francuskih umetnika.

Francuzi zaista imaju ormar samo za pruge u svim varijacijama

Za prve filmove novog talasa smatraju se kratki filmovi Trifoa (François Truffaut) i ostvarenje The Mischief Makers. Ali možda najveći odjek stvara Godar (Jean-Luc Godard), koji u čuvenom Breathless sažima sve elemente novog talasa. Pored naročitog metajezika kojim ovaj filmski narativ komunicira, u zaveštanje nam je ostavio naročitu auru likova, odnosno glumaca koji danas predstavljaju stilske ikone.

Šta tačno odlikuje stil ovih likova?

Stil prvenstveno čine harizma i izgrađeni dinamizam likova, a iz toga dalje proizlazi ono što nam se, je li, vizuelno dopada. No, neka fotografije prve progovore, a ja ću im samo malo dati ton.
Moram se ograditi. Želela sam da bude hronološki, ali sam konstantnim premetanjem pobednika i brojeva shvatila da je to, bar meni, malo moguće. Dakle, brojevi su tu kao orijentir, a ne vrednosno.

8 Žan-Pol Belmondo (Jean-Paul Belmondo)

Paradigma antiheroja, a možda i heroja oličena je u toj cigareti koju Belmondo puši, pa – gde god može i ne može. Njegov stil upisan je prvenstveno u harizmi i estetici ne-tako-lepog. On predstavlja definiciju kako se oblačiti kao Francuz, a ponosni je naslednik Bogarta. Šeširi, cigareta, odela, trenč i stav – to su recepti da budete zanosni belmondovac.

Filmovi: Breathless, Pierot Le Fou

7 Žana Moro (Jeanne Moreau)

Šarmantna glumica preminula je 2017. godine, ali je u amanet ostavila svežinu stila, diskretni šarm buržoazije. Ona se proslavila u francuskom novom talasu i zahvaljujući ljupkosti i savršenoj dikciji privukla je i Bunjuela i Orsona Velsa. Ključni elementi njenog stila: jednostavni krojevi sa dugmićima, možda idealna da ponese čuveni Chanel kostim od tvida.

Filmovi: Jules et Jim

6 Bul Oži (Bulle Ogier)

Možda nije toliko popularna kao Bardo ili Žana Moro, ali je najuže vezana za svet stila. Naime, glumica je, pre nego što je uplivala u čarobni svet francuskog novog talasa, radila u modnoj kući Coco Chanel. Osnove njenog stila: all black everything, manje je više, trenč i povremeni ekscentrični izleti koji ruše militantnost crne.

Filmovi: L’Amour Fou, La Navire Night

5Alen Delon (Alain Delon)

Definitivno brandovac ili dinovac u stavu. Njegov stav je nešto drugačijeg kova od Belmondovog. Dok je Belmondo nonšalantni mag, Delon je samodovoljni čarobnjak. Ključni elementi: OSMEH, bez bojazni da upadnemo u kliše, osmeh je definitivno adut broj jedan. Međutim, punu estetiku čine i razbarušena frizura, vuneni džemperi i poneka bomber jakna.

Filmovi: Nouvelle Vague

4 Katrin Denev (Catherine Deneuve)

Ledena kraljica francuske kinematografije. Epitet „ledena“ ne vezuje se za umetničku ili erotsku frigidnost, već za jedan naročiti stav, koji se odslikava i u njenom pogledu i široko razdvojenim trepavicama. Ona i danas predstavlja inspiraciju dizajnerima, pa iako to ne navedu eksplicitno, ko god je upućeniji moći će da izvuče duh njenog stila. Iv Sen Loran (Yves Saint Laurent) dizajnirao je kostime za Bunjuelovu (Luis Buñuel) Lepoticu dana (Belle de Jour). Tu je čuveni braon kožni trenč. Ono po čemu je čuvena, a što se nekoliko godina unazad vraća, jeste simpatična bela kragna, a uz to jednostavne štikle.

Filmovi: Belle de Jour, La sirene du Mississipi

3 Brižit Bardo (Brigitte Bardot)

Možda najzanosnija od svih dama novog talasa. Zahvaljujući istinski raskošnoj lepoti, ona, bez preterivanja, zrači seksepilom i kad je cela zakopčana i pokrivena. Međutim, specifičan je deo kože koji često voli da otkrije – ramena. Topići koji otkrivaju ramena akcentuju njenu urođenu ženstvenost. Ali šeširi… ah, ti šeširi. Bardo je umela vešto da barata modnom funkcijom šešira koja je svakom završenom looku onaj poslednji začin. Slamnati šeširi u plažnim kombinacijama, kaubojski šeširi u kaubojskim kombinacijama. Svi šeširi uvek. Međutim, činjenica je da nas – kad bismo zavirili u njen ormar – ne bi sačekala uniformisana odeća, već jedna naročita sklonost ka istraživanju. Od koktel haljina, preko džemperaka i kariranih suknjica, kožnih mantila, trenčova, kožnih kapa, slamnatih šešira. Ova francuska Venera volela je da se igra i to joj je dobro išlo!

Filmovi: Le Mepris

2 Džin Seberg (Jean Seberg)

Heroina piksi frizure iz Godarovog ostvarenja Do poslednjeg daha i danas inspiriše dizajnere. Estetika pariskog šika Sebergove leži u jednostavnosti, ravnijim krojevima i svedenijem odabiru komada. Dok je ostatkom zapadnog sveta vladala pomama za otkrivanjem, Džin Seberg je ostajala verna nonšalantnom i udobnom stilu, koji je na kraju zračio paradigmom ljupkosti. Ključni elementi: večno prugaste bluze, majice, sve, Francuzi zaista imaju ormar samo za pruge u svim varijacijama, sigurna sam; cigaret-pantalone i poneki muškobanjasti kroj; oversized džemperi, koktel haljinice, mačkaste naočari za sunce, minimalistički nakit. Sve to je začinjeno njenim osnovnim znakom raspoznavanja: pixieplavom kosom.

Filmovi: Breathless

1 Ana Karina (Anna Karina)

Paradigma francuskog novog talasa savršenih crta lica, večno suznih očiju sakrivenih ispod šiški. Prvim pojavljivanjem, nakon reklame, u Godarovom Le Petit Soldat, privukla je pažnju nevinim pogledom. Budući da je bio u pitanju crno-beli film, svet još nije mogao videti svu njenu čarobnu estetiku boja. Ponekad liči na kolaž Kandinskog, začinjen krasnim replikama. Ključni elementi: jarke boje, šeširi, kapice, kapetanske kape, ali završni potez kičicom bio bi njen čuveni winged eyeliner.

Filmovi: Le Petit Soldat, Vivre sa vie

U okvirima ovog metafilma rodile su se, sasvim jasno, izvesne estetske norme koje i danas istrajavaju, takoreći iznova se vraćaju. Kako se u filmu francuskog novog talasa stalno daju omaži klasicima u specifičnom filmskog narativu, tako i dizajneri često daju omaž stilskim ikonama ovog perioda. Uverena sam da će se reinkarnacije ove estetike stalno javljati, samo će biti usklađene. A ako vi želite da budete malo kao Belmondo ili Ana Karina, prošetajte do bakinog ormara ili dobrog second handa i uspećete da nađete komade, samo ne zaboravite da im date šlagvort harizmom.

The post Osam stilskih ikona francuskog novog talasa appeared first on 42 magazin.

Iako su pre Milanske održane Njujorška i Londonska nedelja mode, ovde se nekako podigla najveća prašina. Italijani su, kažu, poznati po preterivanju, a za ovih sedam dana pokazali su da se nije štedelo, pa je moto više je više podignut na nivo više je naviše. Neviđene scenografije, često kostimi umesto mode, maske umesto šminke i šokirajuća rekvizita, a sve to ide u staž fashion week događaja, modne predstave i zabave za obožavaoce poznatih modnih kuća. A kada pogledate naknadno lica zvanica između revija, Milano je uspeo u tome jer svi deluju kao da su se zaista dobro zabavili. Ovo će obeležiti jesen-zimu 2018.

Gucci

Alessandro Michele je ovog puta nadmašio samog sebe. I taman kada ste mislili da svaka sledeća revija liči na prethodnu, došlo je do presedana – ova kolekcija kao da u sebi sadrži najmanje tri, pa je tako slojevitost ne bi li se svi modeli predstavili bila nezaobilazna.

Ovde je bilo svega, kristala, Paramount logoa, čipke, brokata, kože, spoja nespojivog… ma ovako – čega se setite, slobodno pogađajte jer i toga je bilo! A ono što ne biste pogodili jeste rekvizita u rukama modela koji su nosili sopstvene glave, male zmajeve ili iguane. Sada ne morate da koristite reč kič jer rođena je nova estetika koja se opisuje brendom koji ju je stvorio – Gucci.
[See image gallery at 42magazin.rs]

Marni

Prepoznatljiv po jarkim bojama, i ove sezone Marni je dao boje kako u detaljima, tako i u monokolorističkim lookovima od glave do pete.

Asimetrični krojevi i utisak nedovršenih komada karakteriše kolekciju s jedne strane dok vešta upotreba PVC sjajnih materijala savršeno skrojenih u XL kapute s druge strane. Kao i uvek, aksesoar je taj koji skreće pažnju, a tako je bilo i sada.
[See image gallery at 42magazin.rs]

Versace

Novi pravac u kome se od prošle godine kreće modna kuća može se opisati kao rešenje domaćeg zadatka: obuhvatiti najaktuelnije trendove pod jednim imenom – Versace.

Mnogo printova, svile, širokih kaiševa, boja, beretki, pa ešarpi oko glave u kombinaciji sa naočarima, uskim haljinama i čarapama, a na sve to mnooogo zlata bila je jasna asocijacija da je početna inspiracija Donatele ove godine bila dekada devedesetih. A onda je otišla nešto šire….

[See image gallery at 42magazin.rs]

Jil Sander

Iako izgleda kao da se svi utrkuju ko će više boja da prikaže, budući da je reč ipak o Milanskoj nedelji mode, pa je to sasvim očekivano, ali i ko će više da šokira, e pa baš zato se revija sa Jil Sander potpisom izdvaja u masi, jer ovi modeli zaista odskaču.

Desetak potpuno belih kombinacija od glave do pete, gde je demonstrirano poznavanje materijala, ali i modelovanja. Ovo je druga sezona Lucie i Luka Meiera za ovu modnu kuću, a s obzirom na to da oni kažu da ih je inspirisala pozitivna budućnost i da su baš za tu priliku dizajnirali odeću za ovu kolekciju, onda preostaje da joj se radujemo jer ova odeća nagoveštava vedru modnu scenu.
[See image gallery at 42magazin.rs]

The post Milan Fashion Week u 4 slike appeared first on 42 magazin.

Ženska populacija planete deli se na one koje imaju par ili više Manholo Blahnik cipela u svom ormanu i na one koje o njima sanjaju ili bi bez blama svašta uradile za bar jedan par čuvenih stileto potpetica. Ah, da, i na one koje nemaju pojma o čemu se radi, ali će zbog svoje neinformisanosti biti kažnjene isključenjem iz teksta. Ipak je Manolo Blahnik termin koji sad već potpada pod znanje iz opšte kulture.

Zato i ne čudi ideja Michaela Robertsa, čuvenog modnog znalca s pedigreom i saradnika magazina Vanity Fair, The New Yorker i britanskog Voguea, da napravi ostvarenje o čoveku koji stoji iza ovog magičnog brenda. Tako je osvanuo dokumentarac kod nas preveden kao Manolo: kralj cipela valjda da se ovdašnja, „modno osvešćena“ scena, naviknuta isključivo na prvu loptu i direktne asocijacije, ne nađe u zbunu pred originalnim naslovom Manolo: dečak koji je pravio cipele za guštere – jer oni su, ipak, glavna ciljna grupa ove priče.

Neubedljiv u svom nastojanju da nam predstavi gospodina Blahnika kao skromnog obućara koji je u svom rodnom gradu Santa Kruz de la Palma na Kanarskim ostrvima još kao dečko za guštere pravio cipele od folije, te potpuno nezainteresovan za slavu i bogatstvo uronio u taj svet i opstao u njemu samo zahvaljujući svojoj genijalnosti, ovaj film me je samo učvrstio u razmišljanjima da je moda (iako je intimno obožavam) zapravo industrija koja od forme plagira suštinu, a pritom mlati i ogromnu lovu. Stekla sam utisak da gledam jednu dugu, vredno osmišljenu ekonomsko-propagadnu emisiju jer se reditelj, valjda oduševljen što pred sobom ima ikonu u tolikoj satnici, nije ni usudio da zaroni dublje u svet tog specifičnog humora, belih rukavica i ograničenog diskursa glavnog protagoniste, koji zapravo nema mnogo toga inspirativnog da nam kaže. I to je okej, ali onda, za boga miloga, ne stavljate takvu osobu da bude glavni lik u filmu.

Veliki nedostatak celokupnog projekta jeste taj što ostajemo uskraćeni za suštinska osećanja šarmantnog 74-godišnjeg dizajnera, njegov odnos prema konkurenciji (Christian Louboutin se i ne pominje), ljubavi, neuspehu, tuzi, pošto je sve usmereno na nizanje hvalospeva i smenjivanja faca iz sveta mode, od Naomi Campbell, preko Karlie Kloss, do Rihanne, koje superlativima i hiperbolama toliko veličaju njegove lik i delo („originalno“, „izuzetno“, „jedinstveno“) da na momente to postaje dosadno u svom besmislu i praznom naklapanju. Jer, sećate se toga iz škole, za dobar film je potreban zaplet, ili bar neka intriga. Začkoljica. Kulminacija. A toga ovde – nema. Valjda zato što je pojavnost modnih zvezda sama po sebi dovoljna da zatapšemo oduševljeno ručicama, ne znam.

Stekla sam utisak da gledam jednu dugu, vredno osmišljenu ekonomsko-propagadnu emisiju jer se reditelj, valjda oduševljen što pred sobom ima ikonu u tolikoj satnici

I taman kad sam zbog neuništivog lokalpatriotizma počela da nazirem u sebi trunčice empatije za ovdašnje „high fashion loverse“, koji neretko sveže praziluke menjaju skupim torbama poznatih brendova te uz obilje anglicizama i lošeg engleskog beskrajno razglabaju o slikama s Instagrama i komentarima s Fejsa, kadrovi me vode u madridski muzej Prado, gde gospodin Blahnik sedi s kustosom i raspravlja u polutami o svom sunarodniku Goyi i njegovoj vrlini da dušu svojih likova pretoči u cipele. Hej, pa ovi naši i ne znaju ni šta se nalazi po domaćim muzejima, a kamoli da raspravljaju o modnim detaljima na umetničkim delima, recimo, prve srpske akademske slikarke Katarine Ivanović.

Sledeći neočekivani plus filma je urednica američkog magazina Vogue, koja se inače pojavljuje često, maltene poput glavnog lika, usnimljena bez svojih lajtmotivskih crnih naočara kako se kikoće i gestikulira dok objašnjava da „ne nosi nijedne druge cipele osim onih sa potpisom čuvenog dizajnera“. I da ne bude da je sarkazam jedina nit ovog teksta, sviđa mi se što humorističke animirane sekvence doprinose koncepciji asamblaža, podsećajući nas da je moda jedino prihvatljiva ako je shvatimo kao zabavu, jer inače može da preraste u luksuzan cirkus, naročito neprimeren običnim ljudima, poput mene, koji sede u bioskopskoj sali.

Ako od filma očekujete da vas zabavi bez preteranog angažovanja i eventualne katarze ili bar koje suze patosnice na kraju, storija o tvorcu imperije cipela, zbog kojih uzdiše čak i Carrie Bradshaw, junakinja Seksa i grada, idealna je kao izbor za popodnevni matine s drugaricom. Ili sa gej prijateljem iz detinjstva. Uz sveže makaronse, dear, but of course.

The post Ako nemaju hleba, nek kupuju cipele appeared first on 42 magazin.

Znate da od bundeve možete da napravite tortu, hleb, potaž i šta god poželite. Sve to je fenomenalno, nema šta, ali! Po izboru 42, najfenomenalnija poslastica od ove jesenje namirnice je i najjednostavnija za pripremu. Svaki put se iznova iznenadimo ukusu i pitamo se zašto mesecima zaboravljamo na nju, ali odgovor leži u činjenici da do jeseni i nema pravih bundeva. Ako zovete goste, cela kuća će vam mirisati s vrata i svima će odmah krenuti voda na usta. To smo testirali i tako je i bilo. Možete nam verovati na reč, al’ još bolje je da sami isprobate. Kupite dve ili više bundeva, jednu ispecite, a ostale iskoristite kao dekoraciju kroz nekoliko dana za Halloween. Sledi pečena bundeva.

Sastojci
‒ 1 bundeva
‒ šećer, po potrebi
‒ cimet, po želji

Priprema
1. Bundevu isecite na trouglove željene veličine.
2. Očistite je od vlakana i semenki.
3. Svaki krišku izbockajte nožem ili viljuškom i stavite u posudu za pečenje.
4. Pecite 35-40 minuta u zagrejanoj rerni na 200 stepeni.
5. Kada je izvadite, uzmite čačkalicu i ukoliko ona lako uranja u bundevu, spremna je za serviranje.
6. Pospite je šećerom i cimetom, po ukusu i želji.

P.S. Bundevu nazivaju domaćom bananom zbog njenog nutritivnog sastava, pa ne mora da vas grize savest ako preterate s količinom – slobodno navalite!

The post VIKEND-RECEPT: Bundeva od koje ide voda na usta appeared first on 42 magazin.

Ulazim u Parobrod, dolazim do prostora gde se postavlja izložba hanboka – tradicionalne korejske odeće, i ugledam dizajnerku Hesun Li kako suptilnim pokretima uz oštro oko namešta detaljno svoj rad na lutki, s pažnjom kao da je reč o nečemu od neprocenjive vrednosti. Da je scena bila gotovo kao na filmu, govori i njena pojava. Odevena u belo-plavi hanbok, njenu svakodnevnu odeću, sa pokupljenom kosom i neverovatnom lepotom koju nose azijske žene, jasnim pogledom, koji spaja fragilnost i jačinu, obraća mi se, a ja, i pored jezičke barijere, još jednom shvatam da dizajn i umetnost imaju univerzalni jezik.

Vi ste uticali na reinkarnaciju hanboka koji je kulturno nasleđe Koreje. Kakav je vaš lični odnos prema hanboku i koju emociju on budi u vama?
Hanbok ima dugu istoriju, od davnih vremena pa do danas. Kroz dug vremenski period svog postojanja hanbok je evoluirao sve vreme i menjao se, ali istovremeno i ostao bezvremen. Takođe, on je oličenje filozofije življenja korejskog naroda. Kao kulturno nasleđe hanbok je rezultat svega što je prošlo i ostalo istorija, ali u isto vreme, on se neprestano menja i usavršava – hanbok i kultura Koreje kakvu je vidimo danas, kakva je bila nekada i sve ono što je bila između.

Srećna sam kada neko moj rad vidi kao nešto novo ili neobično a ne čudno

Nije nimalo lako nešto tradicionalno postaviti kao savremenu formu. Šta je bila ideja i vizija kada ste se odlučili da to bude predmet vašeg dizajna?
Živeti u skladu sa prirodom je ono što me je navelo na put dizajna. Mene inspiriše sve u prirodi. Vetar od koga se trese lišće na drvetu, vetar koji pomera travu, vetar koji protrči kroz moje telo, rosa koja sija na suncu, kapljice vode koje reflektuju sunčevu svetlost, mesec koji se krije iza oblaka, jasan oblik meseca neposredno pred izlazak sunca, mesec koji raste iznad solitera, boja kore drveta u proleće, njegova boja koja se menja u jesen i zimu… Kada pogledam unazad, vidim da vreme u Koreji, koje ima četiri različita godišnja doba, jeste upravo ono što me je navelo da dizajniram odeću sa detaljima karakterističnim za različita godišnja doba. Iako su ta četiri godišnja doba u Koreji potpuno drugačija i po klimi i po bojama, proces njihovog smenjivanja je suptilan i prirodan, pa ne uznemirava onog ko posmatra. Zar nije neverovatno što svako od tih godišnjih doba ima svoju jedinstvenu boju? Verujem da su upravo to karakteristike koje želim da primenim na svoj dizajn: nenametljiva elegancija i lepota sa svojstvenim detaljima i identitetom.

Vaš dizajn prevazilazi formu dizajna odeće jer fotografije kroz koje prezentujete odeću jesu miks slikarstva, scena iz filma i plesa i ostavljaju snažan utisak, pa možemo to nazvati novim modnim pokretom koji već na prvu loptu pronalazi put do publike. Kako nastaju fotografije koje vidimo?
Snažno verujem da je odeća u punom sjaju onda kada je nosi određena osoba. Način na koji ona stoji na nečijem telu, pokret i pomeranje odeće dok se onaj ko je nosi kreće kroz svoj svakodnevni život – to je suština i lepota odeće. Postoji korejska izreka: Odeća daje krila onom ko je nosi – dobro dizajniran komad odeće izrađen s ljubavlju ima moć da uzdigne osobu koja ga nosi. Imala sam sreće da me istovremeno inspirišu i druge vrste umetnosti. Trudim se da se to vidi u mom dizajnu, pa povremeno uključujem i medije kao što su balet, slikarstvo i drugi. Kroz eksperiment sam analizirala kako se kreće odeća i u kakvoj je interakciji sa balerinama ili kako slikari uhvate kretanje i materijal u samo jednom kadru.

Kada govorimo isključivo o dizajnu, šta su vaše smernice kojih se držite?
Odeća koju ja stvaram je odeća koja vodi računa o kretanju onog ko je nosi i njegovom načinu života. Ona se radi po meri onog ko je nosi i prilagođena je obliku tela onog ko je odabere. Upravo taj izbor najbolje odslikava kako moderne Korejke percipiraju hanbok, one ga vide kao način samoizražavanja, kao jedan od načina da uvedu lepotu i umetnost u svoj život.

Kako zamišljate ženu za koju stvarate odeću?
Žene u Koreji se okreću hanboku i danas kada je reč o posebnim prilikama u životu, kao što je venčanje na primer. Kada su takve prilike posredi, one neće odabrati odeću s polica iz radnji, te prilike zaslužuju one-of-a-kind hanbok, koji je dizajner napravio baš za njih.

Ne mislim da nešto mora da bude egzotično da bi vas inspirisalo

Deo evolucije dizajna je da pored forme i funkcije brine i ekološkom segmentu, a sve što pravite je od eko-materijala. Koliki je izazov stvarati tradicionalnu odeću koja ima epitet luksuznog od ekoloških materijala?
Hanbok se pravi od materijala koji potiču iz prirode. Njegove boje su prirodne. Ja takođe radim sa prirodnim materijalima, prirodnim bojenjem nastaju nijanse i koristim tradicionalne metode izrade kao što je ručno šivenje, ručna izrada veza kako bi se stvorilo nešto što će trajati celog života. Hanbok je poznat po prirodnim bojama, pa možemo reći da je obezbojen. Ta neboja je moja omiljena boja. Iako  obezbojen, prepun je emocija. Znate, hanbok je milenijumima bio saputnik Koreje, kroz njenu istoriju – zajedno su videli sve oblike tuge i borbe.

Prošle godine ste imali izložbu Koreja sada u Louvreu, kakva je reakcija Francuske na vaš rad?
Da, imala sam izložbu u The Musée des Arts Décoratifs u Louvreu. To je bilo predivno iskustvo. Kada smo postavili izložbu, otišla sam da prošetam uz Senu. Dok sam šetala, prišao mi je Francuz i počeo da razgovara sa mnom. Ono što sam ja mogla da protumačim jeste da je došao na reku da iščisti um, ali je umesto reke video mene kako šetam uz obalu i to je delovalo na njega. Ja nisam radila ništa specijalno – bila sam u svom hanboku kao i svakog dana poslednjih deset godina. To me je nateralo da poželim da izlažem na značajnim mestima u različitim zemljama. Trenutno sam potpuno fokusirana na izložbu u Beogradu i na ovaj projekat, to je ono što me trenutno pokreće. Oduševljena sam što će moj rad biti izložen u Beogradu.

Nama i sličnim kulturama Koreja delije egzotično, koje zemlje su vama inspirativne i egzotične kao dizajneru?
Ne mislim da nešto mora da bude egzotično da bi vas inspirisalo. Ja sam inspirisana ovde u Srbiji vrlo poznatim stvarima kao što je nebo i vazduh. Inspirišu me i ljudi koje upoznajem ovde. Sarađivali smo sa timom iz Srbije koji nam je pomogao da postavimo izložbu i to su zaista neverovatni ljudi koje sam slučajno otkrila, pa ne mislim da je slučajnost što me je put doveo do Srbije.

Kada neki umetnik internacionalno izazove pažnju, onda njegova umetnost govori univerzalnim jezikom, šta mislite da je reč ili emocija kojom vaš rad govori a svi je razumeju?
Ne težim tome da me svako razume. Verujem da postoje ljudi koji razumeju moju tačku gledišta, kako razlika od jednog jedinog milimetra može da me inspiriše ili kako me suptilne promene u prirodi oduševljavaju. A što se drugih tiče, mogu da kažem da sam srećna kada neko vidi moj rad kao nešto novo ili neobično umesto čudno.

Nenametljiva elegancija i lepota sa svojstvenim detaljima i identitetom – to su karakteristike koje želim da primenim na svoj dizajn

Šta je tajna lepote i stila žena u Koreji?
Vrlo sam polaskana vašim pitanjem! Da li moj hanbok može da bude odgovor na to pitanje?

Onda neka tako ostane. Kakav utisak ostavljaju na vas žene u Srbiji?
Ljudi u Srbiji imaju nežno (toplo) srce, i to me je zaista ganulo ovde.

Kakvi su vaši dalji planovi?
Imam uskoro veliku reviju u Seulu, i to čim se vratim u Južnu Koreju. To je projekat koji rekreira tradicionalne ceremonije venčanja. Možda, uz malo sreće, uspemo da taj performans donesemo u Srbiju nekad u budućnosti. Zaista bih volela da ponovo posetim ovu zemlju jer sam se jednostavno zaljubila u nju i njene ljude.

Fotografije: Courtesy of Korean Embassy

The post HESUN LI: Hanbok je saputnik Koreje kroz istoriju – zajedno su videli sve oblike tuge i borbe appeared first on 42 magazin.