Put inspiracije nas često vuče ka egzotici, a korejska dizajnerka nama egzotične tradicionalne odeće njenog naroda egzotikom smatra jednostavne stvari koje su nam vrlo dostupne
Ulazim u Parobrod, dolazim do prostora gde se postavlja izložba hanboka – tradicionalne korejske odeće, i ugledam dizajnerku Hesun Li kako suptilnim pokretima uz oštro oko namešta detaljno svoj rad na lutki, s pažnjom kao da je reč o nečemu od neprocenjive vrednosti. Da je scena bila gotovo kao na filmu, govori i njena pojava. Odevena u belo-plavi hanbok, njenu svakodnevnu odeću, sa pokupljenom kosom i neverovatnom lepotom koju nose azijske žene, jasnim pogledom, koji spaja fragilnost i jačinu, obraća mi se, a ja, i pored jezičke barijere, još jednom shvatam da dizajn i umetnost imaju univerzalni jezik.
Vi ste uticali na reinkarnaciju hanboka koji je kulturno nasleđe Koreje. Kakav je vaš lični odnos prema hanboku i koju emociju on budi u vama?
Hanbok ima dugu istoriju, od davnih vremena pa do danas. Kroz dug vremenski period svog postojanja hanbok je evoluirao sve vreme i menjao se, ali istovremeno i ostao bezvremen. Takođe, on je oličenje filozofije življenja korejskog naroda. Kao kulturno nasleđe hanbok je rezultat svega što je prošlo i ostalo istorija, ali u isto vreme, on se neprestano menja i usavršava – hanbok i kultura Koreje kakvu je vidimo danas, kakva je bila nekada i sve ono što je bila između.
Srećna sam kada neko moj rad vidi kao nešto novo ili neobično a ne čudno
Nije nimalo lako nešto tradicionalno postaviti kao savremenu formu. Šta je bila ideja i vizija kada ste se odlučili da to bude predmet vašeg dizajna?
Živeti u skladu sa prirodom je ono što me je navelo na put dizajna. Mene inspiriše sve u prirodi. Vetar od koga se trese lišće na drvetu, vetar koji pomera travu, vetar koji protrči kroz moje telo, rosa koja sija na suncu, kapljice vode koje reflektuju sunčevu svetlost, mesec koji se krije iza oblaka, jasan oblik meseca neposredno pred izlazak sunca, mesec koji raste iznad solitera, boja kore drveta u proleće, njegova boja koja se menja u jesen i zimu… Kada pogledam unazad, vidim da vreme u Koreji, koje ima četiri različita godišnja doba, jeste upravo ono što me je navelo da dizajniram odeću sa detaljima karakterističnim za različita godišnja doba. Iako su ta četiri godišnja doba u Koreji potpuno drugačija i po klimi i po bojama, proces njihovog smenjivanja je suptilan i prirodan, pa ne uznemirava onog ko posmatra. Zar nije neverovatno što svako od tih godišnjih doba ima svoju jedinstvenu boju? Verujem da su upravo to karakteristike koje želim da primenim na svoj dizajn: nenametljiva elegancija i lepota sa svojstvenim detaljima i identitetom.
Vaš dizajn prevazilazi formu dizajna odeće jer fotografije kroz koje prezentujete odeću jesu miks slikarstva, scena iz filma i plesa i ostavljaju snažan utisak, pa možemo to nazvati novim modnim pokretom koji već na prvu loptu pronalazi put do publike. Kako nastaju fotografije koje vidimo?
Snažno verujem da je odeća u punom sjaju onda kada je nosi određena osoba. Način na koji ona stoji na nečijem telu, pokret i pomeranje odeće dok se onaj ko je nosi kreće kroz svoj svakodnevni život – to je suština i lepota odeće. Postoji korejska izreka: Odeća daje krila onom ko je nosi – dobro dizajniran komad odeće izrađen s ljubavlju ima moć da uzdigne osobu koja ga nosi. Imala sam sreće da me istovremeno inspirišu i druge vrste umetnosti. Trudim se da se to vidi u mom dizajnu, pa povremeno uključujem i medije kao što su balet, slikarstvo i drugi. Kroz eksperiment sam analizirala kako se kreće odeća i u kakvoj je interakciji sa balerinama ili kako slikari uhvate kretanje i materijal u samo jednom kadru.
Kada govorimo isključivo o dizajnu, šta su vaše smernice kojih se držite?
Odeća koju ja stvaram je odeća koja vodi računa o kretanju onog ko je nosi i njegovom načinu života. Ona se radi po meri onog ko je nosi i prilagođena je obliku tela onog ko je odabere. Upravo taj izbor najbolje odslikava kako moderne Korejke percipiraju hanbok, one ga vide kao način samoizražavanja, kao jedan od načina da uvedu lepotu i umetnost u svoj život.
Kako zamišljate ženu za koju stvarate odeću?
Žene u Koreji se okreću hanboku i danas kada je reč o posebnim prilikama u životu, kao što je venčanje na primer. Kada su takve prilike posredi, one neće odabrati odeću s polica iz radnji, te prilike zaslužuju one-of-a-kind hanbok, koji je dizajner napravio baš za njih.
Ne mislim da nešto mora da bude egzotično da bi vas inspirisalo
Deo evolucije dizajna je da pored forme i funkcije brine i ekološkom segmentu, a sve što pravite je od eko-materijala. Koliki je izazov stvarati tradicionalnu odeću koja ima epitet luksuznog od ekoloških materijala?
Hanbok se pravi od materijala koji potiču iz prirode. Njegove boje su prirodne. Ja takođe radim sa prirodnim materijalima, prirodnim bojenjem nastaju nijanse i koristim tradicionalne metode izrade kao što je ručno šivenje, ručna izrada veza kako bi se stvorilo nešto što će trajati celog života. Hanbok je poznat po prirodnim bojama, pa možemo reći da je obezbojen. Ta neboja je moja omiljena boja. Iako obezbojen, prepun je emocija. Znate, hanbok je milenijumima bio saputnik Koreje, kroz njenu istoriju – zajedno su videli sve oblike tuge i borbe.
Prošle godine ste imali izložbu Koreja sada u Louvreu, kakva je reakcija Francuske na vaš rad?
Da, imala sam izložbu u The Musée des Arts Décoratifs u Louvreu. To je bilo predivno iskustvo. Kada smo postavili izložbu, otišla sam da prošetam uz Senu. Dok sam šetala, prišao mi je Francuz i počeo da razgovara sa mnom. Ono što sam ja mogla da protumačim jeste da je došao na reku da iščisti um, ali je umesto reke video mene kako šetam uz obalu i to je delovalo na njega. Ja nisam radila ništa specijalno – bila sam u svom hanboku kao i svakog dana poslednjih deset godina. To me je nateralo da poželim da izlažem na značajnim mestima u različitim zemljama. Trenutno sam potpuno fokusirana na izložbu u Beogradu i na ovaj projekat, to je ono što me trenutno pokreće. Oduševljena sam što će moj rad biti izložen u Beogradu.
Nama i sličnim kulturama Koreja delije egzotično, koje zemlje su vama inspirativne i egzotične kao dizajneru?
Ne mislim da nešto mora da bude egzotično da bi vas inspirisalo. Ja sam inspirisana ovde u Srbiji vrlo poznatim stvarima kao što je nebo i vazduh. Inspirišu me i ljudi koje upoznajem ovde. Sarađivali smo sa timom iz Srbije koji nam je pomogao da postavimo izložbu i to su zaista neverovatni ljudi koje sam slučajno otkrila, pa ne mislim da je slučajnost što me je put doveo do Srbije.
Kada neki umetnik internacionalno izazove pažnju, onda njegova umetnost govori univerzalnim jezikom, šta mislite da je reč ili emocija kojom vaš rad govori a svi je razumeju?
Ne težim tome da me svako razume. Verujem da postoje ljudi koji razumeju moju tačku gledišta, kako razlika od jednog jedinog milimetra može da me inspiriše ili kako me suptilne promene u prirodi oduševljavaju. A što se drugih tiče, mogu da kažem da sam srećna kada neko vidi moj rad kao nešto novo ili neobično umesto čudno.
Nenametljiva elegancija i lepota sa svojstvenim detaljima i identitetom – to su karakteristike koje želim da primenim na svoj dizajn
Šta je tajna lepote i stila žena u Koreji?
Vrlo sam polaskana vašim pitanjem! Da li moj hanbok može da bude odgovor na to pitanje?
Onda neka tako ostane. Kakav utisak ostavljaju na vas žene u Srbiji?
Ljudi u Srbiji imaju nežno (toplo) srce, i to me je zaista ganulo ovde.
Kakvi su vaši dalji planovi?
Imam uskoro veliku reviju u Seulu, i to čim se vratim u Južnu Koreju. To je projekat koji rekreira tradicionalne ceremonije venčanja. Možda, uz malo sreće, uspemo da taj performans donesemo u Srbiju nekad u budućnosti. Zaista bih volela da ponovo posetim ovu zemlju jer sam se jednostavno zaljubila u nju i njene ljude.
Fotografije: Courtesy of Korean Embassy