Marko Radenković je menadžer i producent u kulturi sa dugogodišnjim iskustvom širokog dijapazona, jedan od osnivača Nove iskre. On sa svojim timom već devet godina prelazi zanimljiv put. O tome šta rad u coworking prostorima donosi pojedincima i timovima, o edukaciji i podršci studentima i novim uzbudljivim lokacijama Nove iskre za 42 magazin priča Marko.

Kako je nastala Nova iskra?
Priča Nove iskre datira još iz 2010. godine, kada sam sa tadašnjim kolegom promišljao šta mi kao mladi menadžeri i producenti u kulturi zapravo možemo da ponudimo kao održiviji model organizovanja kreativaca koji se bave onim što nam je tada bio glavni fokus – primenjenim dizajnom. Shvatili smo da najviše želimo da radimo sa mladim profesionalcima, sa onima koji završavaju studije i koji su na neki način prepušteni sami sebi. Mi smo takođe tada bili prepušteni sami sebi i u tom smislu nam je bilo potrebno da se organizujemo, da zajedno adresiramo probleme koji nastupaju prilikom prvog kontakta sa tržištem rada. Glavni fokus nam je bila potreba za fizičkim mestom okupljanja, koje smo krenuli da tražimo po gradu – napušteno mesto koje smo mogli da aktiviramo. Prva lokacija koju smo pronašli bila je u Savamali te 2010. Pripreme su trajale relativno dugo – skoro dve godine nakon što se rodila ideja o Novoj iskri do samog otvaranja prostora. Od tog perioda do danas profilisali smo se u tri osnovna pravca: prvi, coworking, kreiranje novih radnih prostora i nakon sedam godina ovaj koncept se konstantno razvija, svojim prirodnim tokom. Drugi pravac, koji je nama možda i najbitniji, jeste edukacija – koja su to nova znanja i veštine koje su nam potrebne da bismo napravili ozbiljne prve korake u profesionalnom svetu. Treći pravac je najspontanije nastao kada smo uvideli kvalitet i broj kreativaca i ideja koje okupljamo. Upoznali smo veliki broj organizacija i kompanija, kako malih, porodičnih, zanatskih, tako i velikih, internacionalnih kompanija kojima su potrebne ideje i rešenja, a koje je naša zajednica u tom trenutku imala. Tako je nastao Nova iskra studio, koji je u odnosu na kreativne agencije drugačijeg formata. Radeći sa velikim brojem kreativaca i talenata, pokušavali smo da odgovorimo na pojedinačne potrebe tih partnera u industriji.

View this post on Instagram

Mondays are less stressful if you surround yourself with great and inspiring people! Join #novaiskraworkspace community and find out what we're talking about. . . . #novaiskra #rent24 #coworking #officevibes #officegoals #coworkingbelgrade

A post shared by Nova Iskra Workspace Rent24 (@novaiskraworkspace) on Jun 17, 2019 at 5:11am PDT

Nakon sedam godina zaista osećamo razliku u tome koliko se razumevanje onog što radimo menja iz dana u dan

Nakon sedam godina postojanja otvorili ste prostor i u Zemunu.
Mi smo, zapravo, vrlo malo energije ulagali u coworking, kao deo naših aktivnosti, mada smo posle svih tih godina i dalje bili pozicionirani kao lideri u toj oblasti. Sa druge strane, vrlo je teško kada si pionir u određenoj temi jer dosta vremena i energije ulažeš u edukaciju tržišta – o tome šta je zapravo coworking koncept rada. Mnogo energije smo uložili u to prve tri godine, a onda smo počeli da uviđamo potencijal i da taj poslovni model razvijamo nezavisno od svega ostalog na čemu radimo. Videli smo veliku mogućnost za otvaranje novih lokacija i već tada smo počeli da to postavljamo kao nezavisni poslovni model i da tražimo partnere koji mogu da nam pomognu u toj misiji – jer osvojiti novu lokaciju je velika investicija i sve mora biti postavljeno kroz dugoročan i jasan plan povraćaja investicije.

Početkom leta planirate otvaranje još jednog prostora, i to na Dorćolu.
Možda najveća promena koja se desila kod nas jeste ta da smo nekoliko meseci nakon otvaranja lokacije u Zemunu započeli partnerstvo sa kompanijom rent24 iz Berlina, koja već dugo operiše kao coworking i coliving operater u Evropi i u svetu. Oni su započeli veliku ekspanziju u Americi, u centralnoj i istočnoj Evropi, i prisutni su u više od 45 gradova širom sveta. Mi smo dugo tražili partnera koji će moći da razume i podrži našu ideju rasta i sada zajedničkim snagama radimo na otvaranju novih lokacija u Beogradu, ali i šire. Prvi zajednički poduhvat jeste otvaranje naše nove lokacije na Dorćolu. Naše sedmogodišnje iskustvo u radu, zajedno sa njihovim velikim iskustvom, sumirali smo u nama najuzbudljiviju lokaciju do sada. Ona je posebna iz nekoliko razloga, pored toga što će biti naša najveća lokacija – predviđen je prostor za rad 130 članova, dok će veliki fokus biti na start-upovima i manjim kompanijama. Dodatna stvar je ta što ćemo imati sjajan prostor za događaje, a po prvi put imaćemo i restoran u okviru lokacije. Dugo smo razmišljali kako da podignemo kvalitet usluge članovima koji se nalaze unutar naših prostora, a hrana je po našem mišljenju dosta bitan element. Iz tog razloga odlučili smo da eksperimentalno pokrenemo restoran na Dorćolu, a sa razvojem novih lokacija i dalje ćemo proširivati tu uslugu. Takođe, sjajno je videti kakvi se timovi i pojedinci javljaju za rezervaciju mesta u novom prostoru na Dorćolu. Mi imamo vrlo ambiciozan plan da u naredne tri godine otvorimo čak do deset novih lokacija, ne samo u Beogradu nego i u drugim gradovima u Srbiji, kao i u regionu. Dorćol je najava onoga što tek dolazi i mislim da nam predstoje tri uzbudljive godine.

View this post on Instagram

Take a look at our newest blog post and find out what are our Top 5 reasons for moving your business to a coworking space. — Managing #novaiskra has taught us how coworking spaces can start a wind of positive change whether you are a freelance or a small business. You can find the whole article in the blog section of our #novaiskraworkspace website or just click the link in our bio . . . #rent24 #coworkingbelgrade #coworkingspace #coworking #coworkinglife #coworkingoffice

A post shared by Nova Iskra Workspace Rent24 (@novaiskraworkspace) on Apr 3, 2019 at 5:27am PDT

Želeli smo da radimo sa mladim profesionalcima, sa onima koji završavaju svoje studije, koji su prepušteni sami sebi

Da li je u vašim prostorima veći broj domaćih ili stranih korisnika?
Domaći članovi čine najveći deo naše zajednice, ali i veliki broj stranaca provodi kraći vremenski period u našim prostorima. Mnogi od tih stranaca su digitalni nomadi i oni dolaze sa idejom da ovde formiraju timove koji će raditi na razvoju određenih proizvoda, usluga, aplikacija ili drugih digitalnih proizvoda start-upa u inostranstvu. U tom smislu, mi smo kao zemlja u dosta dobroj poziciji i pored toga što smo konkurentniji po ceni, kvalitet je podjednako bitan faktor. Takođe, većina stranaca koji rade ovde ulaže u razvoj timova i razvoj ljudi, i to je jedna nova generacija koja će tek kreirati dodatnu vrednost na našem tržištu u sektoru kreativnih industrija.

Možda najveća promena koja se desila kod nas jeste to da smo započeli partnerstvo sa kompanijom rent24 iz Berlina

Koje su prednosti i benefiti rada u coworkingu?
Po mom mišljenju, glavna prednost je da nisi izolovan. Način na koji radimo se znatno menja, a to nije izazov sa kojim se samo mi u Srbiji suočavamo, to je svetsko pitanje. Digitalizacija, koji je sveopšti trend, uticala je na to kako radimo i s tim u vezi je potrebno kreirati novu, fleksibilnu infrastrukturu koja može da podrži nove radnike i nove poslove, poslove budućnosti. Povezanost sa zajednicom i kolaboracija jesu ključne reči i iz te povezanosti proizilazi i kreiranje novih ideja, prilika i poslovnih mogućnosti. Pored raznih događaja koje organizujemo, trudimo se da organizujemo i veliki broj predavanja, radionica, sve one formate koji ljudima dodatno mogu pomoći da unaprede svoje veštine i da se usavrše u nekoj specifičnoj oblasti. Posebno ako oko sebe imate ljude koji su lideri u određenim oblastima. Treći aspekt jeste mobilnost jer danas je trend da čak i velike, internacionalne kompanije ukidaju sedišta svojih poslovanja, s obzirom na to da ljudi dosta vremena troše na prevoz do posla i od posla. Imati veliki tim znači da ljudi dolaze iz različitih delova grada i ako oni imaju tu fleksibilnost da koriste različite prostore širom grada, onda to dosta podstiče njihovu produktivnost. Rekao bih da idemo par koraka ispred toga šta nam sutra donosi i nakon sedam godina zaista osećamo razliku u tome koliko se razumevanje onog što radimo menja iz dana u dan. Upravo nam je to jedan od razloga zašto smo se odlučili da investiramo sredstva i energiju u rast i da zaista ponudimo raznovrsnu uslugu ljudima.

Ključna reč za Nelt edukativni program je eksperimentisanje, da studente izbacimo iz zone komfora i načina na koji su navikli da rade i razmišljaju, te da im pomognemo sa radom na platformi gde mogu da testiraju svoje ideje i sarađuju jedni sa drugima

Inicijalno ste bili osnovani kao dizajn hub, bili ste usmereni ka ljudima iz sfere primenjenih umetnosti, ali u međuvremenu ste radili i na integraciji i IT zajednice u vaš prostor.
Mi smo najveći fokus, prilikom kreiranja ideje i otvaranja Nove iskre, usmerili ka primenjenom dizajnu, u koje spadaju ljudi različitih profila – od fotografa, preko grafičkih dizajnera, do ljudi koji se bave dizajnom nameštaja, industrijskim dizajnom, arhitekturom i enterijerom. U međuvremenu smo shvatili da ograničiti se unutar tih oblasti znači bespotrebnu izolaciju koja te u velikoj meri ograničava u promociji saradnje i razvoja usluga. Profesionalci vrlo često imaju potrebu za esnafskim udruživanjem i zaboravljaju kako to korelira sa ostalim industrijama. IT sektor već godinama dominantno, na određeni način, redefiniše dizajn kao takav. Dosta toga se prenosi iz fizičkog u digitalni svet i novi profili i nove profesije nastaju svakog dana, te je dosta ljudi iz našeg fokusa krenulo da se profiliše ka tome. Jedan od primera je gaming industrija – ljudi koji se bave primenjenom umetnošću se sve više profilišu u pozicije za tu industriju. Eksperimentisanje i kontinuirano lično usavršavanje, kao i direktno praktično iskustvo u novim poslovima, po mom mišljenju jeste najveća prednost ovog nesigurnog vremena u kojem živimo. Iz ličnog iskustva znam da se na period od pet godina moj posao i ono čime se bavim menja. Onaj idealni scenario koji naši roditelji zamišljaju – da ćemo naći posao koji ćemo raditi do penzije – nije realnost naše generacije. Vrlo je bitno da što pre uvidimo da treba da budemo deo dinamičnijeg okruženja u kom ćemo moći da učimo, da se povežemo sa ljudima i u kom ćemo moći da se konstantno usavršavamo Time ćemo biti daleko sigurniji kao pojedinci. Ako pričamo o kreativnim industrijama, mislim da one ulaze u najdublje pore onoga čime se danas bavimo. Postoji teza o tome da će automatizacija ostaviti puno ljudi bez posla. Slična teza postojala je i tokom prethodna dva veka kada se 80 ili 90 odsto stanovništva bavilo poljoprivredom, teza da će industrijalizacija ukinuti tolike poslove. Ispostavilo se da su ljudi krenuli da se bave drugim naprednijim poslovima, gde su im bila potrebna specifičnija znanja. S tim u vezi digitalizacija i nove tehnologije će nadograditi profile koji su danas percipirani kao standardni. Na taj način treba da učimo.

Jedan od vaših programa za studente koji se posebno istakao jeste Nelt edukativni program.
Nelt edukativni program nama je posebno drag iz razloga što se on održava sada već četvrtu godinu zaredom i mislimo da u sublimira sve naše vrednosti i naš pristup procesu učenja. Podstičemo proces koji je participativan, da uključuje ljude drugih profila, drugih načina razmišljanja. Sve je to preneto u Nelt edukativni program, koji je prvenstveno namenjen studentima završnih godina fakulteta kroz multidisciplinarni rad. Želimo da mladim ljudima damo zoom out perspektivu; da je, iako se profilišu za jednu specifičnu oblast, danas timski rad i mogućnost da kroz kritički način razmišljanja, postavku i kolaboraciju zapravo put dolaska do rešenja. Mislim da je ključna reč za Nelt edukativni program eksperimentisanje, da studente izbacimo iz zone komfora i načina na koji su navikli da rade i razmišljaju, te da im pomognemo sa radom na platformi gde mogu da testiraju svoje ideje i sarađuju jedni sa drugima.

Većina stranaca koji rade kod nas ulaže u razvoji ljudi – novu generaciju koja će tek kreirati dodatnu vrednost na našem tržištu

Kakva je coworking scena u Srbiji i regionu?
Coworking je jedan vrlo mali segment ukupnog tržišta, kancelarijskog radnog prostora. Jedna od novina je što se u poslednjih godinu dana dosta energije uložilo u formiranje Coworking asocijacije Srbije, što predstavlja sjajan primer okupljanja različitih prostora iz cele zemlje; kao prava platforma za razmenu iskustva. Međutim, mi smo i dalje malo tržište u razvoju i teško da možemo da se uporedimo sa bilo kojim razvijenijim tržištem u zapadnoj Evropi ili Americi. Domaći investitori ovaj koncept još uvek ne vide kao nešto što dolazi, iako će vrlo brzo doći do većih promena na tržištu. Ono što je sigurno jeste to da će ove ili sledeće godine neko od većih igrača na svetskom nivou ući i na naše tržište. Beograd, iako nije ekonomski dovoljno razvijen, i dalje se percipira kao lider na Balkanu i to skreće pažnju većim igračima.

Sa kojim ste se izazovima suočavali?
Jedan od najvećih izazova sa kojim smo se suočavali jeste istrajnost, motivacija za sebe i najuži tim ljudi oko mene da se dugoročno posvetimo nekom cilju. Meni da je 2010. neko rekao da će ovoliko dugo trajati proces razvoja, pitanje da li bih ušao u sve to (smeh). Sa druge strane, znao sam da je to ono što me lično uzbuđuje, da je to ono u šta želim da se investiram i znam da u tome nisam pogrešio. Veliki izazovi  ogledali su se u tome da se naša ideja održi, da za početak postane samoodrživa i dovoljno stabilna. Sledeći izazov bio je kako na kvalitetan način ispratiti rast i povećanje tima, kao i to da sve ovo vreme budemo relevantni partnerima i našoj zajednici. Ono što ovde najčešće nedostaje jeste posvećenost i istrajnost. Poznajem fenomenalne ljude sa super idejama, ali najčešće su upravo upornost i istrajnost nedostajale da one dožive svoj pun potencijal. Svi smo svesni da situacija oko nas nije sjajna i da postoji puno mesta gde možeš da nađeš potpunu demotivisanost. Ipak, u mom konkretnom slučaju to je upravo bio motiv da dokažem da je moguće realizovati ideju na kojoj dugo i posvećeno radiš.

The post Marko Radenković: Nova iskra je uvek dva koraka ispred onoga što donosi sutra appeared first on 42 magazin.

Vojvodina. Južni Banat. Opština Plandište. Veliki Gaj. A tamo – Magnet House. Na mestu gde su nekad vredne ruke u šivari stvarale nastaje nešto, slobodni smo reći – potpuno novo u Srbiji. Koliko je novo, šta donosi i šta prenosi Magnet House (MH), pročitajte u nastavku, u razgovoru sa Dušanom Milojevićem, jednim od osnivača MH centra.

Dušane, kako si ovih dana, poznato nam je da si bio u Njujorku, možeš li da nam preneseš neki utisak?
Da, bio sam u Njujorku kada sam dobio pitanja za intervju, međutim, usled obaveza nisam stigao da odgovorim ranije. Kao i svakog puta, utisci su haotični, kao i sam grad i razlog zbog koga ga posećujem relativno često. To je grad koji poseduje jednu vrstu magičnosti koju ne možeš naći nigde na svetu. Svaki prizor na ulici je fotografija za sebe, savršeno balansira između umetnosti i sociologije jer otkriva tako mnogo o tom gradu i načinu života u njemu. Pošto u Njujorku radim kao producent na NY Fashion Weeku, imam mogućnost da zavirim i u neke njegove delove koje običnom turisti nisu dostupni, što dodatno doprinosi haotičnosti utisaka sa kojima se vraćam u Beograd.

Postoji li nešto u čemu su Beograd i Njujork slični – makar to bila jedna reč koja ih povezuje?
Iako potpuno različiti na prvi pogled, Njujork i Beograd imaju jako sličnu energiju. Možda zvuči sumanuto jer poredimo megalopolis i jednu od svetskih prestonica kulture sa prestonicom zemlje koja je prošla kroz tolike promene poslednjih decenija. Ali, ipak, eklektična arhitektura, žamor na ulicama, opsesija novim trendovima i nepodnošljiva vlažnost vazduha i vrućine tokom leta svakako čine da se osećaš ne tako daleko od kuće.

Magnet House je prostor koji su dizajnirali edukatori za potrebe edukatora koji praktikuju neformalno obrazovanje. Ideja je da u centru organizujemo aktivnosti koje razvija naš centar, ali i druge organizacije mogu da računaju na prostor koji ima sve što im je potrebno za uspešnu implementaciju njihovih programa

Šta Magnet House predstavlja za tebe?
Magnet House je ostvarenje mog dugogodišnjeg sna i ujedno vrhunac mog angažmana u sferi neformalnog obrazovanja, kojim se bavim od 2004. godine. Trenutno je to i najveći životni izazov, budući da rekonstrukcija i adaptacija tako velikog prostora ne idu bez poteškoća. Kada se osvrnem na proces rekonstrukcije, koji traje od februara, i saberem sve utiske, nisam siguran da bih se ikada usudio da ga otpočnem bez bezrezervne podrške koju imam u svojoj koleginici i prijateljici Jeleni Ristić Beronji, sa kojom zajedno otvaram Magnet House.

Kakav je tvoj stav o neformalnom obrazovanju u Srbiji i koliko je ono nasušno u današnjici?
Dugo sam se bavio neformalnim obrazovanjem van zemlje, prevashodno u Nemačkoj, u volonterskoj organizaciji Internationales Jugendgemeinschaft Dienste (IJGD), čija je baza u Bonu. Stvari u zapadnoj Evropi funkcionišu potpuno  drugačije kada je reč o omladinskom radu. U zemljama kakve su Nemačka i Francuska omladinski rad i neformalno obrazovanje imaju neuporedivo veću podršku države. Infrastruktura za održavanje treninga i seminara je izuzetno dobro razvijena i gotovo svako selo ima prostor koji nevladine organizacije mogu iznajmiti za rad sa mladima. Ono što je interesantno jeste da sam utisak o neformalnom obrazovanju u Srbiji stekao preko, upoznajući izuzetne edukatore i edukatorke iz Srbije, koji su angažovani na aktivnostima Saveta Evrope i Evropske komisije. Zahvaljujući tome što sam bio angažovan na nekoliko projekata u Srbiji i uvideo da kod nas postoji jako puno kvalitetnih organizacija koje kubure sa prostorom za organizovanje svojih aktivnosti, odlučio sam se na izgradnju centra za neformalno obrazovanje u Srbiji, gde postoji samo jedan takav centar, koji vodi Pokret gorana Vojvodine u Sremskim Karlovcima.

Da li bi, ukratko, za nekog ko prvi put gleda sajt Magnet Housea, a ne shvata tačno o čemu je reč, mogao da kažeš – o čemu je, zapravo, reč?
Magnet House je, pre svega, prostor koji su dizajnirali edukatori za potrebe edukatora koji praktikuju neformalno obrazovanje. Ideja je da u centru organizujemo aktivnosti koje Jelena i ja razvijamo sa ostalim osnivačima centra, dok ujedno druge organizacije mogu da računaju na prostor koji će obezbediti sve što im je potrebno za uspešnu implementaciju njihovih programa, što hoteli, moteli i restorani po kojima se često organizuju ovakve aktivnosti nisu u prilici da obezbede. Sa druge strane, iznajmljivanjem prostora drugim organizacijama Magnet dobija mogućnost da nezavisno od donatora organizuje aktivnosti za mlade iz Srbije i regiona. Ono sa čim se organizacije širom sveta suočavaju poslednjih godina jeste sve veća uslovljenost njihovih vrednosti vrednostima koje donatori žele da promovišu, pri čemu se delimično gubi i menja identitet organizacije. Mi u Magnetu želimo da obezbedimo samoodrživost centra i izbegnemo situaciju da budemo primorani da odustanemo od nekih zanimljivih ideja samo zbog toga što Evropska komisija, Savet Evrope ili neki treći donator ne prepoznaje njihovu vrednost.

U Nemačkoj i Francuskoj omladinski rad i neformalno obrazovanje imaju neuporedivo veću podršku države. Infrastruktura za održavanje treninga i seminara je izuzetno dobro razvijena i gotovo svako selo ima prostor koji nevladine organizacije mogu iznajmiti za rad sa mladima. To želimo i Srbiji

Da li misliš da je Magnet House, prvenstveno kao koncept i ideja, a potom kao fizički opipljiva građevina, bio potreban Srbiji?
Svakako! Kao što sam napomenuo, u Srbiji postoji jedan centar ovog tipa – Ekološki centar Radulovački u Sremskim Karlovcima. Sa druge strane, u zemlji je registrovano preko 20.000 nevladinih organizacija. Većina projekata koji se odvijaju u civilnom sektoru zahteva prostor za sastanke, seminare, omladinske razmene, volonterske kampove, a tog prostora manjka u zemlji. Procena organizacija je da Srbiji treba bar pet-šest takvih centara kakav je Magnet House, tako da se nadam da će ova ideja pokrenuti i druge u slična ulaganja uskoro.

View this post on Instagram

Great news, everyone! We managed to collect the money to finish construction works! MAGNET HOUSE will be done by September 15th! Now, we are entering the final phase of preparations to open the center – choosing the furniture and equipment the center will need to open its doors in October! To support us in that, all of you who wanted to donate, but haven't managed to do it yet, now is the time! Donate by getting us the warming up gift from the list on one of the images bellow! Thank you, Dušan and Jelena . . . . #donate #support #housewarming #gift #education #nonformaleducation #nonprofit #youthwork #openingsoon #supportus #youth #construction #reconstruction #donation

A post shared by Magnet House (@magnet.house) on Aug 21, 2018 at 10:40am PDT

The Beatles ili The Rolling Stones?
The Rolling Stones. Isključivo zbog toga što su i dalje prisutni na sceni i nastavljaju da stvaraju, te samim tim tvoje muzičko obrazovanje nije nužno skopčano sa tim da li se u tvom okruženju sluša klasični rok i da li imaš nekoga da te na njega usmeri ili ne.

Da li je bilo potrebno hrabrosti da se tvoja saradnica i ti upustite u ovakav projekat, uprkos tome što ste oboje dugo u tim vodama?
Jelena i ja na to ne gledamo kao na hrabrost. I za mene i za nju to je ostvarenje dugogodišnje želje. Nas dvoje sarađujemo od 2009. i prvi put smo počeli da pričamo o centru za neformalno obrazovanje pre četiri godine. Poslednje dve godine smo se aktivnije bavili analizama šta to podrazumeva i traženjem prostora adekvatne veličine, u zajednici koja može da doprinese celom konceptu, kao i finansijskom planiranju. Kada su se svi elementi poklopili, krenuli smo sa realizacijom bez previše razmišljanja šta to sve znači. Svi su nam govorili da je to što radimo na granici hrabrosti i ludosti. Dok nismo počeli da se suočavamo sa izazovima, nije nam bilo do kraja jasno zašto naše kolege i prijatelji imaju takav stav.

Šta je najteži deo koji se tiče Magnet Housea? Da li je to fizički, misaoni ili pak finansijski?
Finansijski, bez sumnje. Projekat rekonstrukcije je krenuo vrlo glatko, zahvaljujući činjenici da smo imali veliku podršku arhitektonskog tima Blakstad Haffner Arkitekter iz Norveške, koji ima svoj tim i u Beogradu, a kojem je Magnet House prvi projekat za domaće tržište. Nekoliko meseci nakon početka radova finansijski plan koji smo napravili nije išao po planu, čime su krenuli izazovi, zbog čega smo morali da pomerimo otvaranje prvo iz juna za avgust, a konačno i na sredinu novembra. Sa druge strane, idejni deo projekta nam ni u jednom trenutku nije predstavljao izazov. I Jelena i ja znamo kojim veštinama vladamo, bavimo se ovim poslom 15 godina i imamo jasnu viziju kuda idemo, tako da je to ono što je održavalo motivaciju na visokom nivou tokom poslednjih meseci.

Šta je najlepši deo koji se tiče Magnet Housea?
Izazov i proces! Stvaranje nečeg novog jeste moja glavna pokretačka snaga. Finalni proizvod je nešto što je tu da ostane i omogući organizacijama i mladima da imaju svoje mesto koje će im pružiti neophodnu udobnost i slobodu da razvijaju i realizuju svoje ideje. A to je neprocenjivo!

Njujork i Beograd imaju jako sličnu energiju. Možda je sumanuto porediti jednu od svetskih prestonica kulture sa prestonicom zemlje koja decenijama prolazi kroz promene, ali, ipak, eklektična arhitektura, žamor na ulicama, opsesija novim trendovima i nepodnošljiva vlažnost vazduha i vrućine tokom leta čine da se tamo osećaš ne tako daleko od kuće

Podvarak ili prebranac?
Prebranac. Kiseli kupus volim samo u njegovom originalnom stanju.

Preporuči nam jednu knjigu, jedan film, jedan parfem.
Knjiga – Istorija sveta u šest pića.
Film – Mar Adentro (režija Alejandro Amenabar, glavna uloga Javier Bardem).
Parfem – Comme des Garcons 2.

View this post on Instagram

Spremamo se za novu posetu našeg centra za vikend i vodimo prve znatiželjnike sa nama! // Getting ready for the next visit of our center over the weekend and taking first curious guests with us!

A post shared by Magnet House (@magnet.house) on Apr 27, 2018 at 7:31am PDT

Za kraj: da li već imate zaokružene datume značajnih dešavanja u Magnet Houseu?
Da! Najznačajniji datum je otvaranje centra, koje će se desiti 1. novembra. Prvi potvrđeni seminar organizujemo od 9. do 15. novembra, realizujemo ga u saradnji sa pomenutim partnerom iz Nemačke – IJGD, a na temu rodne ravnopravnosti u međunarodnim volonterskim programima. Svratite nam u posetu, a u međuvremenu možete da pratite završetak radova i useljenje putem društvenih mreža:
Facebook: www.facebook.com/magnethouseserbia
Instagram: @magnet.house

The post Dušan Milojević Magnet House: Neformalno obrazovanje je naša budućnost appeared first on 42 magazin.

Jednu takvu kompaniju, specijalizovanu za komunikacije i reklamiranje, predvodi jedna jaka žena – Nevena Kurtović, a čini se da je njen tim u marketinškoj agenciji Fusion Communications, delu Direct Media sistema, sasvim razumeo trenutak u kom deluje, pa već godinama izlazi na crtu veoma važnim lokalnim i globalnim problemima čoveka i društva.
Zato smo sa njom hteli da popričamo o altruizmu, a ona nam je usput otkrila još ponešto o odgovornosti svakog pojedinca, edukaciji, volontiranju, milenijalcima i o tome zašto je srpsku reči sadržaj istisnula ebgleska reč content.

Kada neko pogleda portfolio vaše agencije i vidi u njemu kampanje: Jedna fotografija dnevno u najgoroj godini mog života – u žižu je stavila problem nasilja nad ženama, pa kampanju Najvažniji poziv, koja je neke građane Srbije po prvi put podstakla da razmišljaju o doniranju organa, potom Bitka za bebe, koja se bavila prevencijom smrtnosti prevremeno rođenih beba, te kampanju I ja se borim!, kojom već četvrtu godinu pomažete mališanima obolelim od raka, čovek može da kaže samo: vau, kakav društveni angažman! A vi sve to vodite, da li ste ponosni i na šta najviše?
Izuzetno sam ponosna na ceo tim, kao i na ceo naš sistem što nesebično učestvuje u ovakvim projektima. Zbog prirode našeg posla imamo mehanizme da na pravi način osmislimo i iskomuniciramo poruke naših klijenata. Od velikog je značaja da to iskoristimo i za društveno odgovorne teme, čak mogu reći da to smatram našom odgovornošću. Ponosna sam najpre što imamo tako sjajne ljude iz različitih organizacija koji toliko predano rade da se osvesti neka važna tema u javnosti, da one nisi tabu i nisu bauk, one su važne i koliko god nekada bile neprijatne ili tužne, ne treba da bežimo od njih nego da se borimo.

Verujemo da je pitanje zaštite dece na internetu važna društvena tema koja zahteva angažovanost i sistemski pristup. A najbolja zaštita je odlična edukacija

Na festivalu integrisanih komunikacija za kampanju I ja se borim! dobili ste nagradu Kaktus za najbolju neprofitnu kampanju, ali i nagradu UEPS. Šta vas podstiče na saradnju sa NURDOR-om i šta je vama lično i ljudima u agenciji ovde nagrada?
Sve što mi možemo jeste da pokrenemo temu, da smislimo kreativan način da probudimo ljude, da ne zatvaraju oči, da se ti mali ljudi i njihovi roditelji svakodnevno bore i da sa sloganom I ja se borim! mi postajemo deo njihove borbe, u nadi da ćemo ima minimalno olakšati okolnosti u kojima se su našli. Tu snagu koju vidimo kod njih je nesporno razlog da se svaki čovek uključi u tu borbu.

Šta je društvena odgovornost u društvu u kojem živimo? Čini se da je mnogo važnih problema sistem prepustio svima nama i vama.
Ne bih komentarisala da li je to nama prepušteno ili ne. Mi smo izabrali da se uključimo u određene projekte. Ja duboko verujem da je ne samo na organizaciji već i na pojedincu da doprinosi društvenoj odgovornosti.

Važno je naći finu granicu između old and new world. Ne možemo da ne prihvatimo trend u kojem se kreću komunikacije, ali ne moramo ni slepo da prihvatamo sve što nam se baci pod noge

Uz vašu pomoć urađena je prva virtuelna muzejska postavka Doživi Teslu u Muzeju Nikole Tesle, a radili ste i Sajber-bukvar Telenor fondacije koji je okupio državne institucije i privatni sektor u borbi za edukaciju dece o digitalnom nasilju. Stalo vam je do edukacije mladih, šta mislite da je važno da deca nauče o prošlosti?
I naši klijenti i mi sa njima imamo potrebu, i to ne samo kroz core biznis kojim se bavimo, da gledamo šire i mislimo na opštu bezbednost, posebno u našoj sadašnjici koja je sve brža i brža i sve više digitalna. Najveća briga su nam svakako najmlađi, i to kako da ih edukujemo, tako i da ih zaštitimo. Imajući u vidu da je naše društvo duboko u procesu digitalizacije, verujemo da je pitanje zaštite dece na internetu važna društvena tema koja zahteva angažovanost i sistemski pristup. A najbolja zaštita je odlična edukacija i srećni smo sto postoje projekti i klijenti koji sa nama zajedno rade na tome da najmlađi razumeju sve prednosti i mane interneta i društvenih mreža.

Direct Media Academy ove godine nosi naziv I have a Dream i otvara vrata svima koji žele da pričaju o strategiji, planiranju, istraživanju, digitalu, PR-u, društvenim mrežama, inovacijama, savremenim metodama i alatima, trendovima

Koristite spoj kreacije i komunikacije za opšte dobro, vaši zaposleni volontiraju u mnogobrojnim projektima. Kako locirate društvene probleme u koje ćete se uključiti?
Zaposleni u Direct Media sistemu tradicionalno volontiraju već godinama. Poslednjih nekoliko godina imali smo priliv novozaposlenih iz redova generacije milenijalaca kod kojih je dosta izražen altruizam, želja da se vrati zajednici, pa se javila potreba da formalizujemo volontiranje. To podrazumeva da se svakoj volonterskoj aktivnosti pristupa nakon što se pažljivo analiziraju želje i potrebe zaposlenih i istovremeno lokalne sredine. Prethodne dve godine volontiralo se na teritoriji Beograda, prošle u Sremskoj Kamenici, a razlog tome je decentralizovanje podrške kompanije i izmeštanja zaposlenih u novo okruženje. Ideja je da benefit osete i zaposleni i ustanova u kojoj se volontira, a to se i pokazalo kroz zajedničke evaluacije ovih programa. Kreativnost u samom odabiru volonterske aktivnosti jeste rezultat dobre energije i zalaganja.

Duboko verujem da je ne samo na organizaciji već i na pojedincu da doprinosi društvenoj odgovornosti

U kom komunikacionom segmentu se promene najbrže događaju? Šta je uspešna komunikacija? Na šta se fokusira vaša agencija? Zašto je content najznačajniji i za komunikaciju i za kreaciju?
Komunikacije se menjaju, u svakom segmentu, samo jedna stvar ostaje večna, a to je potreba za komunikacijom. Najuspešnija komunikacija je, između ostalog, kad se obe strane razumeju. Content je postala reč koja se toliko često koristi da smo se odmakli od njenog primarnog značenja, a to je prilično jednostavno – sadržaj. Ono što izgovaramo, pokazujemo, komuniciramo – sve što jeste sadržaj komunikacije. Formiranje sadržaja je sada veliki izazov za nas u ovoj industriji zato što imamo direktan feedback od naše publike i zato što brzina kojom se sve dešava zahteva i neke nove veštine i način razmišljanja.

Kako se borite za klijente?
Radom i učenjem. Posvećeni smo našim partnerima i klijentima i mislim da je ideja da vremenom postanemo zaista partneri i da se izbriše granica klijent-agencija.

Najveća briga su nam najmlađi, i to kako da ih edukujemo, tako i da ih zaštitimo

Od čega nikada nećete odustati?
Od želje da pomeramo granice.

Šta vas nervira, a šta vas čini srećnom? Kako se opuštate?
Kako odgovoriti na ovo pitanje a da ne zvuči kao kliše Imam dvoje dece, to vam je odgovor na dva pitanja. A šta me nervira? Zaista se trudim da me ništa naročito ne nervira, ali ako bih morala nešto da izdvojim, onda ume zaista da me iznova iznenadi kad neko jednostavno ne želi da izađe izvan zacrtanih okvira. Novi trendovi su nam omogućili širinu u svakom smislu, pa hajde da je iskoristimo.

Kako zamišljate komunikaciju druge polovine 21. veka?\
Digitalno doba u kojem se nalazimo učinilo je da komunikacija teče brže i lakše. Nekad odete na put i ljudi koji su ostali vam zaista nedostaju, a vi sada možete da ih vidite, da praktično budu sa vama iako ste u drugom gradu itd. Društvene mreže i digital su nam omogućili nešto o čemu smo pre mogli samo da sanjamo. Sa druge strane, to je sa sobom povuklo jako puno negativnosti sa kojima se treba boriti. Mislim da je za komunikacije važno da se nađe ta fina granica između old and new world. Ne možemo da ne prihvatimo trend u kojem se kreću komunikacije, ali ne moramo ni slepo da prihvatamo bezgranično sve što nam se baci pod noge.

Sa sloganom I ja se borim! mi postajemo deo njihove borbe, u nadi da ćemo ima minimalno olakšati okolnosti u kojima se su našli. Tu snagu koju vidimo kod njih je nesporno razlog da se svaki čovek uključi u tu borbu

Ove godine biće održana deveta Direct Media Academy, a na svakoj i vi aktivno učestvujete. Koja je tema ovogodišnje DM akademije? Šta ćemo to novo i zanimljivo čuti?
Direct Media Academy ove godine nosi naziv I have a Dream i ovog puta otvara vrata svim zainteresovanim koji žele da pričaju o strategiji, planiranju, istraživanju, digitalu, PR-u, društvenim mrežama, inovacijama, savremenim metodama i alatima, trendovima. To znači da će  DM akademija od ove godine biti mesto na kome ćemo zajedno sa našim kolegama, partnerima, preduzetnicima, prijateljima i svim drugim zainteresovanim moći da podelimo svoju ekspertizu i sveobuhvatan uvid u marketinške komunikacije. Da razmenimo iskustva. Ono što je najzanimljivije – bićemo u prilici da čujemo i velike svetske eksperte koji su ostavili i dalje ostavljaju trag u svetu komunikacija. Reč je o Farisu Jakobu, suosnivaču nomadske agencije za strateško i inovacijsko savetovanje Genius/Steals, koja sarađuje sa brendovima, agencijama i startapovima širom sveta, kao i Jonasu Kjelbergu, jednom od kreatora platforme Skype. Svi smo uzbuđeni i jedva čekamo da Akademija počne.

The post Nevena Kurtović: Za stanje u društvu odgovorni smo svi. Hajde da ne zatvaramo oči! appeared first on 42 magazin.

Lego kuća nastala je sa jednom idejom, a to je da spoji u jednom sve što Lego budi kod dece i odraslih. Firma BIG otvorila je konačno svoj novi centar za posetioce koji imaju istu temu interesovanja – sklapanje igračaka od Lego kockica.

Doživljaj počinje i pre nego što posetioci zakorače unutra jer ih dočekuju stepenice od kocaka koje podsećaju na piksele.

Pomenuta firma BIG, koja radi iz Njujorka i Kopenhagena, dizajnirala je ovaj prostor od čak 12.000 kvadratnih metara kako bi fanovima Lego kockica omogućila atrakciju u kojoj će uživati u gradu u kome je nastala prva kockica sa Lego znakom, a reč je o Bilundu u Danskoj.

Lokacija nije nimalo nasumično odabrana, već je ovo zdanje pažljivo pozicionirano pored Lego tematskog parka.

‒ Lego kuća je bukvalan prikaz nepreglednih mogućnosti Lego kocaka, ona je otelotvorenje pojma sistematične kreativnosti i daje deci svih uzrasta nebrojene mogućnosti stvaranja sopstvenih svetova koje oni naseljavaju kroz igru – rekao je Ingles, koji stoji iza ovog projekta.

‒ To je poenta arhitekture kao takve, ali i Lego igre, da podstaknemo ljude da zamišljaju i stvaraju nove svetove koji su uzbudljiviji i impresivniji od onih na koje smo navikli. Na nama je da im omogućimo sredstva i veštine kojima će moći to i da realizuju – objašnjava Ingles.

Stepenice i hol u centru zgrade otvoreni su za javnost, dok se ogromne izložbene dvorane Lego, koje se prostiru na ovih 12.000 kvadrata, posećuju uz plaćenu ulaznicu.

Tu se nalazi ogromno drvo, dinosaurusi, čitavi gradovi i planinski predeli – sve napravljeno od kockica. Prostor namenjen igraonicama na prvom i drugom spratu podeljen ne na različite zone koje su kolorno označene, pa su crvena, plava, zelena i žuta namenjene različitim procesima učenja kod dece. U velikoj Masterpiece galeriji izložene su strukture iza čijeg dizajna stoje Lego fanovi. Krov zgrade pruža pogled od 360 stepeni na grad u kome je nastao Lego davne 1932. godine.

Ovaj centar za posetioce takođe ima i kafić i restoran u kome se obroci poslužuju u kutijama koje podsećaju na Lego kocke, a roboti su ti koji ga iznose na sto.

Pa, ako ste u Danskoj, svratite kod Lego domaćina.

The post Lego se vraća kući appeared first on 42 magazin.

Idem na geštalt terapiju… da saznam ko sam! Geštalt šta?! Ništa vam nije jasno? Pronašla sam sjajnu sagovornicu koja mi je pojasnila značenje ove čudne reči i raščlanila geštalt terapiju na najsitnije delove, tako da mi je postalo sve g-e-š-t-a-l-t-n-o jasno. Od geštalt terapeutkinje Kristine Pota Radulović (članice Evropske asocijacije za Geštalt terapiju – EAGT, i Evropske asocijacije za psihoterapiju – EAP, i osnivača Centra za psihoterapiju i edukaciju u Beogradu) saznala sam da jedno od načela ove terapije jeste da nam je dužnost da budemo srećni i da je to u praksi jednostavno izvodljivo, samo je potrebno da budemo svesni – sebe.

Kako biste opisali geštalt terapiju?
Geštalt terapija je zasnovana na uverenju da se rađamo slobodni, sa resursima i sposobnošću da budemo u dobrom kontaktu sa drugim ljudima i da živimo kreativno i zadovoljno. Ipak, tokom odrastanja, određeni događaji mogu da prekinu ovaj proces kreativnog i zadovoljnog življenja i dobrog kontakta sa sobom i sa drugim ljudima. Može da se dogodi da se zaglavimo u fiksiranim obrascima ponašanja i verovanjima u vezi sa sobom i svetom oko nas, i na taj način da kočimo naš dalji razvoj. Geštalt terapija ima za cilj da istraži i otkrije ove fiksirane obrasce ponašanja i verovanja, kao i načine na koji ih držimo aktivnima i održavamo njihov uticaj na naš život.
Prema geštalt terapiji, mi potencijalno imamo sve potrebne sposobnosti da rešimo svoje probleme ili da se suočimo sa poteškoćama. Svima nama može da se dogodi da se zaglavimo u određenim situacijama i da nam je potrebna pomoć i podrška da izađemo iz njih.
Geštalt terapija je primarno fokusirana na proces (šta se dešava sada i ovde) umesto na sadržaj (tema razgovora, ono o čemu se razgovara). Umesto na događajima iz prošlosti, na trebati i morati, akcenat je na tome šta radimo, osećamo i mislimo u ovom trenutku, sada i ovde. Cilj je da postanemo svesni šta radimo i kako to radimo.

Jedno od načela geštalt terapije, po Sergeu Gingeru, jeste da nam je dužnost da budemo srećni. Kako to funkcioniše u praksi?
Dužnost da budemo srećni proizlazi iz altruističkih pobuda i odnosi se na uticaj koji imamo na nama bliske ljude. Ljudi ponašanjem utiču jedni na druge i zato nije svejedno kako se mi ponašamo prema sebi i koje su posledice tog ponašanja. Kada se ponašamo odgovorno prema sebi, značajno povećavamo svoje šanse da budemo srećni i da živimo ispunjen i kreativan život. Radost koju osećamo podstiče radost i kod ljudi koji nas vole – samo srećni bližnji stvaraju srećne bližnje.

Fritz Perls je naglašavao da samo ljudski rod pokušava da bude ono što nije i da postavlja sebi nerealne zahteve i ciljeve. Za razliku od životinja, mi pokušavamo da ne živimo svoju prirodu. Jedan od ciljeva geštalt terapije je upravo taj – da otkrijemo svoju prirodu i živimo svoje potencijale i talente

Ko je začetnik geštalt terapije?
Geštalt terapiju su osnovali psihoanalitičari Frederick Saloman (Fritz) Perls i njegova supruga Laura Posner Perls 40-ih godina prošlog veka. Fritz Perls je bio doktor medicine i psihoanalitičar, a Laura Perls psiholog i psihoterapeut. Neposredno nakon Hitlerovog dolaska na vlast oni emigriraju u Holandiju, a odatle u Južnu Afriku, gde ostaju deset godina. U tom periodu postavljaju temelje geštalt terapije. Zajednički pišu knjigu Ego, glad i agresija 1942. godine i ova knjiga sadrži početne ideje geštalt terapije. Kada je u Južnoj Africi počeo da se uspostavlja aparthejd, sele se u Sjedinjene Američke Države i postaju deo intelektualne zajednice Njujorka. Geštalt terapija je prva knjiga koja sadrži osnove geštalt terapije. Zajednički su je napisali Perls, Paul Goodman i Ralph Hefferline 1951. godine. Hefferline, univerzitetski profesor psihologije, napisao je deo knjige koji se sastoji od iskustvenih vežbi, a Paul Goodman, pisac, učitelj i društveni komentator, dao je značajan doprinos u finalnim formulacijama teorije geštalt terapije.

Šta zapravo znači termin geštalt?
Geštalt (Gestalt) je nemačka reč koja označava celinu, konfiguraciju ili obrazac. Celinu sa određenom strukturom koja za nas ima neki smisao. Ova celina je mnogo više od prostog zbira njenih sastavnih delova, kao što slika nije prost zbir različitih likovnih elemenata, već predstavlja celinu i novi kvalitet. Neki deo, kada je u sklopu jedne celine, nije isti taj deo kada je izdvojen iz nje, ili kada je uključen u drugu celinu. Svaki deo poprima određene osobine koje proizlaze iz njegovog mesta i njegove uloge u toj celini. Kao što crvena boja kao deo slike nije isto što i crvena boja na paleti. Termin geštalt označava složenije odnose i relacije, i ne može precizno da se prevede samo jednom rečju na bilo koji jezik. Iz tih razloga, u većini zemalja gde postoji geštalt terapija zadržan je izvorni nemački termin Gestalt.

Po čemu se ova metoda razlikuje od drugih?
U geštalt terapiji naglasak je na istraživanju, eksperimentisanju i svesnosti. Geštalt terapija nas uči fenomenološkom metodu svesnosti, prema kome se naša opažanja, osećanja i ponašanje razlikuju od interpretacije i rekonstrukcije događaja. U geštalt terapiji, objašnjenja i interpretacije smatraju se manje validnim u odnosu na ono što smo neposredno doživeli i osetili. Geštalt terapija je više istraživanje negoli direktna modifikacija ponašanja. Geštalt terapeut nije distancirani interpretator klijentovog života, već uspostavlja kontakt sa klijentom i podstiče ga da postane svestan sebe, šta radi i kako to radi.

Fritz Perls je bio doktor medicine i psihoanalitičar – i začetnik geštalt terapije – 40-ih godina prošlog veka

Da li je ovaj vid terapije nova psihoterapija 21. veka?
Psihoterapija kao profesija i praksa obuhvata različite psihoterapijske pravce koji se međusobno nadopunjuju, razlikuju i utiču jedan na drugi. Svaki vid psihoterapije baziran je na određenoj teoriji ličnosti koja objašnjava kako nastaju psihički poremećaji i kako se prevazilaze. Ne postoji psihoterapijski pravac koji apsolutno svima odgovara i koji bismo mogli da proglasimo za univerzalno rešenje za lični rast i razvoj svakog od nas. Svi smo mi unikati, u nečemu smo slični, po nečemu se razlikujemo, i logično je i očekivano da nam odgovaraju različiti psihoterapijski pristupi. Imamo pravo i odgovornost prema sebi da odaberemo psihoterapijski modalitet koji najviše odgovara našim potrebama.

Koja je uloga kreativnosti i mašte u geštalt radu?
Kreativnost je jedna od osnovnih karakteristika procesa geštalt terapije. Mogućnost da isprobavamo nove načine ponašanja daje nam slobodu da istražujemo ko smo. Kreativnost i mašta se odnose na slobodu svakoga od nas da istražuje, da otkriva ko je, bude ono što jeste i da živi svoju prirodu.
Geštalt terapeut Joseph Zinker kaže da je kreativnost istovremeno i probijanje granica i čin hrabrosti jer smo spremni da rizikujemo i podsmeh i neuspeh kako bismo probali nešto novo.

Živimo u dehumanizovanom svetu gde individualnost nije poželjna. Kako se odupreti pritisku stereotipnih očekivanja okoline?
Za mnoge od nas relacija sa terapeutom može da bude naše prvo iskustvo da nas neko istinski vidi, čuje i razume kao jedinstvene individue. Ovo iskustvo je umirujuće i lekovito samo po sebi. Oni koji nisu imali ovo iskustvo sa ljudima pored kojih su odrastali imaju priliku da ga dožive kroz proces terapije. Iskustvo da nas neko istinski prihvata pomaže nam da učimo da prihvatimo sebe. Da istinski osluškujemo svoje autentične potrebe i da damo sebi podršku da postupamo u skladu sa njima.

Kreativnost je jedna od osnovnih karakteristika procesa geštalt terapije. Mogućnost da isprobavamo nove načine ponašanja daje nam slobodu da istražujemo ko smo

Kako izgleda umetnost življenja po geštalt principima?
Fritz Perls je naglašavao da samo ljudski rod pokušava da bude ono što nije i da postavlja sebi nerealne zahteve i ciljeve. Za razliku od životinja, mi pokušavamo da ne živimo svoju prirodu. Jedan od ciljeva geštalt terapije je upravo taj – da otkrijemo svoju prirodu i živimo svoje potencijale i talente. Kada bi svako od nas živeo svoju prirodu i postupao u skladu sa svojim osećanjima, nestalo bi mnogo bespotrebne patnje. Ili, kako to kaže Fritz Perls: „Nijedan orao ne želi da bude slon, nijedan slon ne želi da bude orao. Oni su ono što jesu i uzimaju sebe zdravo za gotovo. Samo ljudi pokušavaju da budu ono što nisu.“

Kako možemo da pomognemo sami sebi?
Jedan od načina da pomognemo sami sebi jeste da budemo svesni. Svesni sebe i svojih potreba. Ko sam ja? Šta radim? Gde se nalazim? Šta osećam sada i ovde? Šta mogu da uradim za sebe?
Svesnost je kao snop svetlosti u mraku. Vidimo jedino ono što je osvetljeno. Svesni smo samo onoga čega smo postali svesni. Kada nešto osvestimo, smer delanja se sam pokazuje.

The post Kristina Pota Radulović: Budite svesni sebe i svojih potreba! appeared first on 42 magazin.