Don Kihot – 42 magazin https://42magazin.rs 42 magazin Thu, 27 Jun 2024 12:27:26 +0000 en-US hourly 1 https://wordpress.org/?v=4.6.1 https://42magazin.rs/wp-content/uploads/2016/11/42icon.png Don Kihot – 42 magazin https://42magazin.rs 32 32 Marama može biti mnogo toga, čak i pravo, pravcato umetničko delo https://42magazin.rs/marama-moze-biti-mnogo-toga-42/ Thu, 07 Mar 2019 15:16:30 +0000 http://42magazin.rs/?p=37443 Otkrijte domaće umetnike i umetnice koji dizajniraju ili oslikavaju marame - spajajući modu, grafiku i likovnu umetnost u jednu skladnu celinu

The post Marama može biti mnogo toga, čak i pravo, pravcato umetničko delo appeared first on 42 magazin.

]]> Marama je najjednostavniji, a u isto vreme i najupečatljiviji aksesoar. Taj jedan komad tkanine može dosta toga reći o vama i vašim afinitetima
marama

Fotografija: Celebrate the Bird

Za muslimake marama je versko obeležje, za neke druge žene, feministkinje, alat političke borbe, a njome se može izraziti nacionalni sentiment, kao što je bio slučaj u SFR Jugoslaviji (pionirska marama)

No, u zapadnoj kulturi marama se najviše koristi kao modni dodatak, izraz damskog stila, a prvi put je široku popularnost stekla u 19. veku

Lagane, fino tkane svilene i kašmirske marame iz Indije obožavale su dame iz visokog društva. Carica Josephine – prva Napoleonova žena – imala je veliku kolekciju (zahvaljujući putovanjima njenog muža), a ubrzo su slične kopije počele da se proizvode i u Evropi, posebno u Francuskoj i Škotskoj.

Moderne marame prešle su dug put od tih, svojevrsnih statusnih simbola do fantastičnih modnih aksesoara koji usrećuju oba pola svih društvenih staleža. Takođe, one su odlične za razne umetničke eksperimente, izražavanje i oslikavanje.

Modna kuća Hermès bila je prva koja je patentirala grafiku na marami – 1837. godine, a ovaj potez inspirisao je mnoge umetnike poput Henrija Matissea, Jeana Cocteaua i Henryja Moorea, koji su marame doživljavali kao idealna platna za realizaciju svojih artističkih ideja. Neke od tih marama bile su ramljene i izlagane po muzejima, a naročito u londonskoj galeriji Lefevre, gde ih ima preko sto.

Marama kao umetničko delo nije strana ni na našem području, a odnedavno ima ih sve više. Nemali broj savremenih domaćih umetnika/ca, po uzoru na svetske majstore ili domišljate modne brendove, bavi se upravo dizajniranjem ili oslikavanjem marama, spajajući modu, grafiku i likovnu umetnost u jednu skladnu celinu.

Ako imate želju da osvežite vaš stil, ili da kupite umetnički rad – učinite obe stvari odjednom – nabavite umetnički oslikane marame. A evo i koje:

Cream Swan

Manje je više

Jednolinijske ilustracije žena na tkaninama u bojama zemlje i sunca, koje čine brend Cream Swan, kreira Jelena Barišić iz Novog Sada.

Osim dizajnom aksesoara, Jelena se bavi digitalnom ilustracijom, izradom vizuelnog identiteta i modnim stilizovanjem još od 2013. godine.

Ono što izdvaja brend Cream Swan od ostalih na ovoj listi jeste dizajnerkina očigledna težnja ka jednostavnosti, minimalizmu i sinergiji umetnosti i mode.

Dakle, ako volite jednostavan, ali upečatljiv detalj – izaberite maramu is Cream Swan palete, a na Instagram profilu brenda otkrijte i predloge kako da te marame nosite.

Celebrate the Bird

Elegancija na savremen način

Iza brenda Celebrate the Bird stoje dva beogradska multidisciplinarna umetnika, Di Ujdi & MLSTN, koji su nakon rada u oblasti dizajna, art printa i street arta poželeli da umetnički koncept prenesu u formu modnih aksesoara.

Marame Celebrate the Bird štampane su na nežnim materijalima, a zbog upečatljivih ilustrovanih kompozicija imaju mogućnost da izgledaju sasvim drugačije u zavisnosti od načina na koji se vezuju.

Brend je osmišljen sa idejom da pronađe balans između dekorativnosti i mogućnosti da se kroz modni detalj ispriča drugačija priča. Kroz prvu kolekciju New Beginnings dizajnerski duo predstavlja marame koje odišu elegancijom na savremeni način.

Issa Art Studio

Personalizovan umetnički aksesoar

Nakon završenih master studija na modulu dizajna tekstila Fakulteta primenjenih umetnosti i rada u mnogim poslovima i na projektima u struci, Isidora Radojković i Ljubica Isaković shvatile su da ih serijska proizvodnja domaće tekstilne industrije ne uzbuđuje, te su osnovale sopstveni brend – Issa Art Studio.

„Odlučile smo da probamo nešto same, što će spojiti našu strast, talenat, umetnost i praktično znanje koje imamo u rukama. Krenule smo sa minimalnim ulaganjem radeći u garaži, na terasi, u stanu, i posle tri meseca uspele smo da iznajmimo prostor i oformimo pravi umetnički studio“, kažu Isidora i Ljubica.

Svaka njihova marama je unikatna, ručno oslikana i likovno pismena, što se dopada svima onima koju u trenutnoj situaciji stilske monotonije vide mogućnost za isticanje svog drugačijeg ukusa. Svaka Issa marama može biti i personalizovana, tj, rađena po predlogu mušterije.

„Marame su rađene drevnom indonežanskom tehnikom batik, a koju mi potom modernizujemo. Uskoro ćemo u okviru našeg brenda raditi i novitete – elemente dekorativnog enterijera.“

Dulsineja Official

Sklad pravih i krivih linija, geometrijskih oblika, pastela i jarkih boja

Iza brenda svilenih marama nazvanog po Don Kihotovom idealu žene – Dulsineji od Toboza, a inspirisanim bauhausom i stvaralaštvom Lászla Moholy-Nagyja, stoji Dubravka Savić, novinarka i dizajnerka tekstila.

Ova talentovana devojka sve marame ručno slika, a karakteristične su po završnoj obradi i uglavnom apstraktnim desenima. Hrabro eksperimentišući sa suprotnostima – pravim i krivim linijama, kombinacijom pastelnih i jakih boja – Dubravka je stvorila prepoznatljiv modni detalj koji možete lako kombinovati.

The post Marama može biti mnogo toga, čak i pravo, pravcato umetničko delo appeared first on 42 magazin.

]]> Kako provesti leto u gradu? https://42magazin.rs/kako-provesti-leto-u-gradu/ Thu, 23 Aug 2018 08:28:45 +0000 http://42magazin.rs/?p=32991 Ko kaže da leto u gradu nije plavo?

The post Kako provesti leto u gradu? appeared first on 42 magazin.

]]> Ukoliko i ove godine ne idete na primorje, možete mnogo toga da radite i da bez zrna sete prelazite preko fotografija plavetnila vaših drugara na svim društvenim mrežama

leto u gradu

Ako spadate u grupu koja nije mogla da uzme odmor usred sezone ili, možda, želi na odmor vansezonski, ili su vas jednostavno večne muke finansija sprečile da osetite salinitet morske vode i jutarnje letnje sunce, nemojte padati u malodušnost. Napravite sebi od ovog avgusta oazu letnje radosti, a to je moguće. Evo nekih predloga da sebi ulepšate predstojeće dane pod zvezdom Danicom. Napomena: nisam lajfkouč.

1

Od svoje kuće, svog stana, svog životnog prostora napravite mali raj. Obavezno imajte cveća. Ako ga niste na vreme posadili, pohitajte do pijace i kupite kod bakice već gotovo, odnegovano cveće. Ukoliko baš i niste spretni sa održavanjem, nabavite sebi sukulente i kaktuse. Imate dvorište? Odvojite nešto novca i kupite makar dečji bazen u koji možete da sednete ili samo stavite noge dok upijate vitamin D.

Nova era sobne botanike

2

Idite na sve festivale, događaje, u muzeje. Iako je u Beogradu centralizovano mnogo toga, ni drugi gradovi ne zaostaju sa sadržajima. Raspitajte se kakvih ima radionica, da li ima nekih postavki, muzičkih programa. Idite i glumite stranca na festivalu. Obucite haljinu sa karnerima (za muškarce: možete isto to samo malo drugačije), istetovirajte lažnu tetovažu, glumite stranca i zabavite se.

Narodni muzej ponovo radi!

3

Pročitajte ono što vam stoji na listi još od prošlog leta. Da, da. Znam da vas čeka tamo neki Don Kihot jer to je jedna od onih knjiga koje su na svim listama da ih morate pročitati pre nego što umrete. Tehnički, morate samo da umrete, ali uz Don Kihota i njegovog vernog druga Sanča Pansu, to će vam biti lepši čin. Ili bilo šta drugo. Može biti i zbirka poezije. Može biti i enciklopedija. Možda baš enciklopedija! Google je moderna enciklopedija, ali ko vam brani da uzmete i baš ubodete slovo O i, konačno, shvatite šta je omnipotencija i onda budete ovog leta veoma elokventni.

Recenzija knjige Idoli i poslednji dan: Da li su i za šta krivi Idoli?

4

Isplanirajte putovanje. Nemojte patiti što sad niste otišli nigde. Dobro, možete samo u granicama pristojnosti da pustite suzicu kad svi krenu sa svojim morskim/dalekodestinacijskim fotkama. Ali kažite sebi gde želite da idete i kad. Razmotrite realne mogućnosti i pokušajte da napravite neki smislen plan. Pomoći će vam, to je prvi korak do ostvarenja. Ako načinite i drugi, još bolje.

Amsterdam: Pet grama legalnosti

5

To što se kredibilnim odmorom smatra samo Grčka od deset noćenja i slične varijante, ne dajte da vas pokoleba. Možda baš ujak/baba/baba-strina ili neko poseduje vikendicu/kuću/šupu/šator negde uz Dunav. Pokušajte da odete tamo na dve noći.

9 rajskih mesta u Srbiji za vikend-bekstvo iz grada

6

Upišite kurs! Znam, bombardovanje kursevima je postalo već previše, ali možda postoji nešto što stvarno želite. Ukoliko su opet svete finansije problem, samo pratite dešavanja, leto je vreme kad su svi radi da ponude nešto besplatno, pa možda i besplatnu radionicu keramike.

7

Počnite da učite taj portugalski već jednom! Instalirajte Duolingo. Besplatno je. Poskidajte neke kurseve. Nađite neki čas za motivaciju. Počnite samo i onda ćete moći i taj Lisabon da isplanirate.

Marko Kecman: Zavrteli smo globus i sad osvajamo nivoe u našoj travel igrici

8

Družite se. Znam da su svi večno negde, ali ima i onih koji su ovde. Idite na Avalu, Rajac, na Kalemegdan, vozite se autom, vozom. Sedite u parku, jedite sladoled i šetajte kuče. Nekad je i to sasvim dovoljno.

Počinje sezona pedaliranja! Imamo savete za sve bicikliste početnike

+ 100

Mislim da bih mogla da nabrojim 100 stvari zbog kojih ne treba da žalite što ne idete nigde. Sve se svodi na obitavanje u trenutku, zapravo. Na koliko sam samo letovanja bila nesrećna! I nije floskula, stvarno nemojte mnogo patiti, jer je tužnije da pustite to leto da nonšalantno prođe pored vas, gura vas svojim suncem, čačka vas zelenilom, doziva vas pticama, vodi vas toplim noćima, a vi: ogluveli i oslepeli na lepotu.

The post Kako provesti leto u gradu? appeared first on 42 magazin.

]]> Bibliofilija – da li biste list platili 70.000 dolara? https://42magazin.rs/bibliofilija-da-li-biste-list-platili-70-000-dolara/ Tue, 10 Apr 2018 15:07:59 +0000 http://42magazin.rs/?p=29496 Ljubav prema knjizi, kolekcionarstvo, mirisi i čitanje, alhemija listova, mirisa i života....

The post Bibliofilija – da li biste list platili 70.000 dolara? appeared first on 42 magazin.

]]> Ljubav prema knjizi, kolekcionarstvo, mirisi i čitanje, alhemija listova, mirisa i života. Male i velike retkosti

bibliografija

U svetu raznoraznih -filija, intelektualno i duhovno najplemenitija je bibliofilija. Bibliofilija je, načelno uzev, ljubav prema knjigama, koja pored posvećenog čitalačkog iskustva u sebi sadrži i ljubav prema kolekcionarstvu.
Bibliofil će biti spreman da ustaje u četiri ujutro i da ide na razne pijace, u nadi da će se dokopati nekakvog rariteta. Takođe će biti spreman da odvoji, za mnoge apsurdnu, svotu novca za retko izdanje, prvo izdanje, potpisano izdanje, kolekcionarski primerak. Ali ne dozvolimo osude. Šta je apsurdna svota novca za estetsko i umetničko delo? Na taj način možemo da rezonujemo da je apsurdno dati hiljade i hiljade na tehniku koja ima rok trajanja i upotrebnu svrhu, koja uglavnom nema za cilj duhovno bogaćenje.

Tako sam ja, igrom boginje Sudbine naletela na jednog Roma, zato što sam bila vredna i rano otišla na buvljak, kopala po prašnjavim, vlažnim i starim knjigama i ugledala nešto što je izgledalo primamljivo

Naravno, u svim verzijama strasti postoji opasnost od ekstrema. Zapravo, postoji i termin bibliomanija, koji može biti omaškom povezan sa bibliofilijom. Bibliomanija podrazumeva opsesivno-kompulsivnu kupovinu i gomilanje knjiga, a od bibliofilije je razlikuje nekoherentnost, nesistematičnost i gomilanje zarad gomilanja, bez mnogo smisla i ideje. To, ipak, nije smešteno u korpus zvaničnih mentalnih oboljenja, ali može biti prateći sindrom određenih psihičkih nestabilnosti.

bibliografija

Bibliofili su često sasvim obični ljudi. Nekada su to velike erudite, profesori emeritusi, a nekada samo „običan” puč. Komšija iz susednog ulaza. Fina gospođa koja jednom nedeljno ide u pozorište i redovno prati repertoar. A možda i tapetar ili vredni radnik koji zorom čisti naše ulice? Večna vatra koja rasplamsava želju za knjigama vodi ove knjigoljupce. A kako oni dolaze do knjiga?

Bibliofil će biti spreman da ustaje u četiri ujutro i da ide na razne pijace, u nadi da će se dokopati nekakvog rariteta

Kada je reč o dostupnim knjigama, odgovor je prilično jednostavan i prirodno se nameće. Ali šta je sa retkim izdanjima, prvim izdanjima, limitiranim serijama, posebnim ilustracijama… da ne govorimo o posvetama autora, rukom iscrtanim ilustracijama, knjigama sa zlatotiskom i ostalim pikanterijama dizajna i štampe? Do tih knjiga se ne dolazi tek tako, a nekada se dolazi smešno jednostavno jer ima ljudi koji ne znaju cenu prvog izdanja Travničke hronike (istina, teško je tako nešto ceniti brojevima), pa pogledaju koliko je knjiga „debela“ (ne zaboravimo da su svinje debele, a knjige obimne, čuvena upadica i floskula svih knjigoljubaca) i na taj način formiraju cenu.

bibliografija

Tako sam ja, igrom boginje Sudbine naletela na jednog Roma, zato što sam bila vredna i rano otišla na buvljak, kopala po prašnjavim, vlažnim i starim knjigama i ugledala nešto što je izgledalo primamljivo. Da. Bila sam sigurna. Ovo je prvo ili drugo izdanje. Koje god da je, kupljeno je. Samo još da vidim koliko će stajati? Neraspoloženi Rom je odmerio knjigu, pa mene, pa knjigu. Tim redom. U njegovoj tržišnoj ideologiji – cena ove knjige je bila 200 tričavih dinara! To nije ni kutija cigareta. Jedan espreso bez limunade. To su dve vožnje. Dva ozbiljnija, bezglutenska hleba sa, recimo, maslinama. Jeftinije je od najjeftinijeg vina naše gore. Zato što je njemu izgledala staro, dronjavo, poderano, rečju – nevažno. A koliko samo važnosti leži u tome?
Doduše, situacija nije uvek tako jednostavna. Do nekih knjiga je zaista teško moguće ili da se fatalistički izrazim – nemoguće doći. Godinama tragam za jednim naročitim izdanjem. Poznati su vam možda ovi stihovi:

Ti, međutim, rasteš, uz zornjaču jasnu,

sa Avalom plavom, u daljini, kao breg.

Ti treperiš, i kad ovde zvezde gasnu,

i topiš, ko Sunce, i led suza, i lanjski sneg.

U Tebi nema besmisla, ni smrti.

Ti sjajiš kao iskopan stari mač.

U Tebi sve vaskrsne, i zaigra, pa se vrti,

i ponavlja, kao dan i detinji plač.

A kad mi se glas, i oči, i dah, upokoje,

Ti ćeš me, znam, uzeti na krilo svoje.

Veliki mag. Čarobnjak jezika. Stihoklepac Beograda. Naš beskrajni plavi krug. Miloš Crnjanski. S ponosom može poneti titulu pesnika Beograda, jer ovo je njegov Lament nad Beogradom. Interesantno je da je prvo izdanje ove poeme štampano u Johanezburgu, 1962. godine, a sudeći po popisu NBS, primeraka ima deset. Time dobija status najređe knjige na srpskom jeziku. Nezvanično, postoji još desetak primeraka. Naravno, do takvih se knjiga teško dolazi. Ja sam, što bi neki uticajni ljudi rekli, povukla sve pristojne i nepristojne veze (svašta se danas radi za literaturu), ali bez mnogo nade. I jasno vam je da bi cena postojećih izdanja premašila moju „književnu potrošačku korpu“, ali spremna sam, načuljila sam uši da je čujem i razmotrim. Zanimljivo je i da je to knjiga 20. veka, a spada u najređe. Dakle, ne nešto što bi bilo vekovima staro ili fototipsko izdanje, već moderna knjiga i to jedna jedina poema. Ali šta je sve stalo u tu poemu? Čitav jedan Beograd.

A ima onih knjiga koje nisu ni za dodirivanje, već se upijaju pogledom

Međutim, izvesno je da se do retkih knjiga na našem jeziku dolazi malo lakšim i, moram istaći, povoljnijim stazama. Često se po podrumima kriju lepa izdanja, pa bibliofili mogu da se dokopaju koječega. A čak i ono što se preprodaje uz naglasak PRVO IZDANJE! uglavnom je ispod svake cene kada se poredi sa svetskom bibliofilskom scenom.

bibliografija

U svetu se među najređim i najskupocenijim knjigama nalazi čuvena Gutenbergova Biblija, poznata i po tome što je i prvo štampano štivo u 15. veku. U čitavom svetu ima još samo četrdesetak kopija, a pre desetak godina je jedna stranica prodata za oko 70.000 dolara. Male su šanse da takav jedan „papir“ pronađete na ovoj strani sveta, ali nikad se ne zna. U svakom slučaju, cena za čitavu knjigu se meri milionima, kako zbog kulturne, intelektualne i istorijske vrednosti, tako i zbog umetničke i kaligrafske. Zanimljivo je pitanje – šta biste vi uradili sa takvim papirom?

o2

Ali to i dalje nije najskuplja knjiga na svetu.
Nameće se pitanje – da li se bibliofili kupaju laticama dolara? Istina je – određen broj da, to je i onaj broj koji na aukcijama kupuje Munkove slike i Direrove crteže, ali je istina da su, kao što sam istakla, bibliofili svuda. Većina bibliofila sebi nikada za života neće priuštiti prvo ilustrovano izdanje Don Kihota, ali će se zadovoljiti da nabavi i prvo štampano i prevedeno izdanje u matičnoj državi. I zarad toga neće kupiti cipele ili kaput. Zbog nekih stvari će možda preskočiti i kraće putovanje.

Bibliofili su često sasvim obični ljudi

Treba imati u vidu da je prednost naših prostora što se može dogoditi da se dođe do neke vredne knjige koja bi bila strani original (prvo izdanje, fototipsko i slično), a ne bi bila novčano cenjena koliko u matičnoj državi ili pak na Zapadu. Evo jednog primera da se može pronaći i prvo izdanje kod nas: Ana Grigorijevna Dostojevski – Dnevnici (prvo rusko izdanje).

bibliografija

U bibliofilske primerke spadaju i izdanja sa potpisom, posvetom ili pak crtežom autora. Svakako najveću duhovnu vrednost imaju one koje su vama lično potpisane, a kulturnu – ukoliko je jedan autor knjigu poklonio/posvetio nekom drugom poznatom autoru (ne mora biti nužno književnik, naravno). Kada je o kupovini takvih primeraka reč, tu su moguće malverzacije, a u Srbiji ne postoji tolika zainteresovanost i ozbiljna regulativa za ta pitanja, te često nije moguće zvanično utvrditi da li je rukopis autentičan.

Bibliofilija je, načelno uzev, ljubav prema knjigama, koja pored posvećenog čitalačkog iskustva u sebi sadrži i ljubav prema kolekcionarstvu

Jedan od dražih primeraka prvih izdanja mi je prvo izdanje Seoba Miloša Crnjanskog. Gospodin od kog sam taj primerak kupila nudio mi je i, tobože, hemijsku (penkalo) kojom je Crnjanski pisao. Bilo bi divno posedovati tako nešto, ali sve mi je bilo previše neuverljivo da bih poklekla, iako sam dugo vagala.
Bibliofilija nije isključivo prikupljanje, nabavljanje i kupovina knjiga. To je onaj fizički, opipljivi deo bibliofilije. U materijalni deo spadaju i beskonačna lutanja po antikvarnicama (danas ih u prestonici srećemo sve ređe, možda najvrednija iz glavne šetačke zone je nestala), ali i po knjižarama koje prodaju nova izdanja, jer nikad se ne zna postoji li novi prevod Džojsa. Ne zaboravimo još jedno važno čulo za bibliofile – miris. Bibliofili se dele na tri grupe po čulu mirisa: a) oni koji vole miris starih knjiga; b) oni koji vole miris novih, tek štampanih knjiga; c) oni koji vole oba. Što se tiče mirisa starih knjiga, jedan londonski naučnik dao je i naučno objašnjenje na kom počiva lepota tog mirisa, a opisano je kao: „kombinacija biljnih nota sa oštrim mirisom kiseline, tragom vanile preko osnovnog mirisa buđi, nepogrešiv miris koji je isto toliko deo knjige koliko i njen sadržaj“.

bibliografija

Bibliofili često imaju više primeraka jedne knjige, iz različitih godina, sa različitim prevodima, novim predgovorima, starim koricama. A najčešće knjige ne pozajmljuju – ili imaju one koje su za „pozajmicu“ i to vredno beleže u svoj tefter ili ćitab. A ima onih knjiga koje nisu ni za dodirivanje, već se upijaju pogledom. Ja imam skromni deo biblioteke koji je obeležen ne diraj, lomljivo znakom. Možda je kvantitativno skroman, ali je za mene, kvalitativno i suštinski okeanskih razmera.
Međutim, onaj deo koji spaja sve bibliofile jeste ljubav prema pisanoj reči i to se ne crpi samo u tom fizičkom posedovanju knjige. Takva ljubav u sebi nosi suštinu i smisao i nadilazi, hegelovski rečeno, prozu prilika, zarad poezije srca.

The post Bibliofilija – da li biste list platili 70.000 dolara? appeared first on 42 magazin.

]]>