Proleće je savršeno godišnje doba da nas podseti koliko su biljke i zelenilo važan sastavni deo naših života, kako u dekorativnom, tako i širem smislu te reči. Zato je ovo idealno vreme da osvežite svoj dom i dodate mu malo zelene boje bez četke i valjka. Pronašli smo idealan primer kako to dobro uraditi, ovoga puta kod Španaca, a kada smo već uzeli papir i olovku da hvatamo beleške, prošetali smo po celom stanu i dodali još svežih, novih ideja na našu copy-paste listu.

Kroz razgovor saznajemo da ovaj projekat počinje od ideje da se renovira stan u staroj zgradi u kvartu Gracija u Barseloni, jer kada danas pogledamo stanje, staro se oseća i vidi tek toliko da dâ šarm čitavom prostoru.Naime, nekadašnji stan od 90 kvadrata bio je podeljen na čak šest soba, a arhitekte dodaju da je, kao takav, bio „prepodeljen“, budući da je ostavljao utisak mračnog prostora bez gotovo ikakve veze sa spoljašnošću. Novi vlasnici, kako nam kažu iz arhitektonskog biroa, imaju dve ljubavi, a to su norveški dizajn i Barselona, pa su dizajneri to iskoristili kao početnu tačku za stvaranje novog prostora. Već pri prvom ulasku u stan vlasnici su shvatili koliki je potencijal osunčanog unutrašnjeg dvorišta koje prekriva bršljan i odmah odlučili da ga kupe i pretvore u novo mesto za vikend-odmor.

Galerija ima dvostruke prozore koji osim svoje osnovne uloge imaju i efekat staklene bašte, pa biljke koje se nalaze neposredno iza prozora zahvalno bujaju u ovom prostoru

Njihova prva želja bila je da ga transformišu u svetao, otvoren prostor i naprave polueksterni vrt kako bi nadoknadili stvarni nedostatak otvorenog prostora.Arhitektonski tim YLAB Arquitectos, koji je od starta u ovom projektu, predložio je koncept koji oslobađa prostor i daje mu vizuelnu slobodnu, ali to je zahtevalo važne strukturne promene. Plan rekonstrukcije otpočeo je otvaranjem fasadnog zida sve do unutrašnjeg dela dvorišta i obnavljanje galerije kako bi se realizovao galerijski vrt.

Sadašnji raspored prostorija vrti se oko centralnog otvorenog prostora u obliku slova L, koji je preko galerije povezan sa unutrašnjim dvorištem.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Stan je opremljen velikim drvenim ormarićima sa sklopivim stalnim ormanom, koji se nalazi u unutrašnjem prostoru, dok se spoljni delovi mogu modifikovati. Apartman ima sopstveno kupatilo kome se može priči i kroz vrata iz zajedničkog prostora, pa ostavlja utisak gostinskog kupatila.

Koncept rasporeda osmišljen je kao klasična funkcionalna raspodela, ali u to su uključene i dodatne tzv. podzone koje su usklađene sa specifičnim načinom života vlasnika.Centralni prostor opremljen je efektnim komadima kao što su trpezarijski sto i ležaljke koje se nadopunjuju sa ovom dizajnerskom postavkom.

Čitav kuhinjski prostor integrisan je u jednu vitrinu, izrađenu od prirodnog svetlog hrastovog drveta, a sofisticirani priključci firme Blum zaokružuju utisak ovog rešenja.

Dnevna soba je takođe podeljena na unutrašnju zonu koja je opremljena ležaljkama i spoljnu u kojoj se nalazi trpezarijski sto.I konačno stižemo do najlepšeg i najfotogeničnijeg dela stana! Galerija sa dvostrukim prozorima, koji osim svoje osnovne uloge pružaju i efekat staklene bašte, pa biljke koje se nalaze neposredno iza prozora zahvalno bujaju u ovom prostoru.Ako se fokusiramo na analizu boja, ovde je iskorišćena prirodna boja kamena koja podseća na pesak i naglašava zelenilo koje preovladava.

Već pri prvom ulasku u stan, vlasnici su shvatili koliki je potencijal osunčanog unutrašnjeg dvorišta koje prekriva bršljan i odmah odlučili da ga kupe i pretvore u novo mesto za vikend-odmor

Zahvaljujući velikom skladišnom prostoru od poda do plafona, stan ima dosta prostora, bolje rečeno maksimalno je iskorišćen, pa se vlasnici ne pitaju gde će smestiti odeću koju ne nose ove sezone. Ormarići od hrastovog drveta smenjuju se sa belim lakiranim zidnim oblogama, čime je postignuta nenametljiva dinamika. Klizna i skrivena vrata ostavljaju mogućnost transformacije ovom prostoru koji na suptilan način menja svoje oblike zahvaljujući tim elementima. Materijal kao što je drvo savršen je u kombinaciji sa svetlim tonovima koji održavaju prirodu svetlost, ali istovremeno ostavlja utisak toplog doma.Na kraju šetnje kroz ovaj stan ostaje nam samo da napravimo listu biljaka koje ćemo useliti u svoj dom, a ono što prvo unosimo je XL kaktus, zatim još jedan, zatim…

Dizajn: YLAB Arquitectos
Fotografije: YLAB Arquitectos

The post Staklena bašta na terasi appeared first on 42 magazin.

Kada se spomene Barselona, a zatim joj se arhitektura pripoji, odmah je asocijacija Gaudi. Njegove neverovatne građevine sa detaljima koje u beskraj otkrivate svaki put kada kročite u blizini zidina s njegovim potpisom jesu lična karta ovog grada. I ne samo ovog grada, već čitave zemlje. Ali jasno je da Barselona nije samo to, ima tu mnogo modernih zgrada, mnogo stakla, betona, svedenih linja, futurizma i svega što donosi novo vreme.

Kada šetate uličicama, uvek iznova upoznajete estetiku Španaca i tako vas iznenade svaki put. To je onaj momenat kada zavirujete u tuđe kuće ako je domaćinima upaljeno svetlo, ali ne da biste voajerisali i gledali ljude, već da osetite kako dišu njihovi domovi, šta biraju od lustera, zavesa, boja za zidove… A ako su u prizemlju i nemaju roletne, onda imate sreće jer vam je čitava unutrašnjost nečijeg stana na raspolaganju.

Ovo je jedna od tih kuća, ima prizemlje i prvi sprat. Ovo je dom i radno mesto, jer kako mnogi biraju home office za svoj biznis, to je slučaj i sa stanarima ove kuće. Da ne bismo zavirivali u njihovu spavaću sobu, ona je pozicionirana na spratu, a prizemlje je radni prostor. Ali ovde nije raspored prostorija zanimljiv, već za Špance netipična jednostavnost pri dizajniranju enterijera koji nastaje na temelju stare kuće. Ovde temelj nema samo bukvalno značenje, jer se širi na zidove, podove, materijale i detalje koji su zadržani iz prethodnih vremena i spojeni sa novim elementima kao da nikada nije postojala vremenska distanca.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Projekat nosi naziv La Diana, a kako nam dizajneri kažu, to je bila njihova vežba – znate, nešto kao studentske vežbe. A zadatak je bio da spoje vizuelno i funkcionalno dva potpuno nezavisna i kontrastna segmenta unutar jednog zajedničkog – radni deo i stan. Strategija arhitekata zasnovana je na bušenju i rušenju postojaće ploče između spratova kako bi se stvorio otvoren prostor koji povezuje oba nivoa. Ta veza su novopostavljene stepenice, metalna platforma od 2,20 m, koja, osim prvobitne, ima i funkciju podele dnevnog boravka i kuhinje.

Kada je reč o privatnosti u prizemlju, ona je omogućena izgradnjom poluotvorenog prostora na spoljnoj terasi koja zapravo ima ulogu paravana između ulice i unutrašnjeg dela kuće.

Organizacija prostora na spratu je po principu: zidovi ograđuju spavaće sobe, dok su pregradni elementi zaduženi za skladišta i druge sobe. Tu su i stakleni paneli u plafonu i fasadi koji omogućuju dotok prirodnog svetla.

Izbor materijala diktirao je već postojeći izgled kuće, pa je tako redizajniranje išlo u stilu tradicionalne arhitekture. Deo gde se nalazila originalna terakota od prirodnog materijala zadržan je samo sada u formi trotoara. Zidovi su ogoljeni do cigle koja je u svoj svojoj nepravilnosti i originalnoj teksturi ostavljena kao završna obrada. Na prvom spratu je beton dominantan materijal, koji se sa zidova nastavlja na plafon i čini jedinstvenu celinu.

Arhitekte i stanari nove kuće složili su se da pri odabiru nameštaja koriste onu čuvenu manje je više, pa su komadi pažljivo odabrani sa idejom da ne dominiraju prostorom već da čine harmoničnu celinu sa materijalima koji su odabrani za enterijer.

Na prvi pogled ovo izgleda kao jednostavna građevina koja može biti svačiji dom, ali i kao poslovni prostor prijatne atmosfere kako za one koji u njemu provode svoje radne sate, tako i za one koji tamo dolaze na sastanak.

Ako slučajno imate pri ruci jednu kuću na sprat, probajte da zamislite kako bi izgledalo kada biste spojili poslovno i privatno, a da nema kompromisa ni na jednoj strani. Koliko znamo, stanari čiji je ovo dom se ne žale, naprotiv – njihova oba polja su zadovoljena i uspešno rade.

Dizajn: RÄS studio
Fotografije: Adrià Goula

The post Enterijer prošlosti i sadašnjosti u jednoj celini appeared first on 42 magazin.

Bondi Icebergs, Sidnej, Australija

Da je upravo ovaj bazen jedan od najpopularnijih na svetu, govore sada ne samo fotografije na Instagramu, već i video-snimci gde se vidi kako slana morska voda talasima pokriva bazen na Bondi plaži.

Grace, Santorini, Grčka

Sada već zaštitni znak na webu Santorinija jeste ovaj infinity bazen sa pogledom na ostala grčka ostrva kada doplivate do njegove ivice.

Kensho, Mikonos. Grčka

Kad smo već u Grčkoj, svraćamo do Mikonosa koji krije među stenama neverovatan bazen sa pogledom na more, a dodatni benefit je rasveta koja asocira na grčko zvezdano nebo – za slučaj da vam zafali malo romantike na moru ili ste ipak tip za žurke koje na ovoj lokaciji zagarantovano uspevaju.

Vila Alila Uluwatu, Bali

Ovaj privatni bazen, osim što pruža ugođaj kao da plivate u moru zbog slane vode u njemu, daje vam mogućnost da uživate kako u arhitektonskom zdanju na kom se nalazi, tako i u pogledu na Indijski okean.

Sri Panwa, Tajland

Ako ste već na Tajlandu i to vam nije dovoljno, onda se popnite na krov bara Sri Panwa jer vas tu čeka drveno ostrvo na kome možete da se izležavate u lazy bagovima, pijete piće ili zaplivate jer se oko njega nalazi infinity bazen.

The Enchantment Resort, Sedana

Ne morate da tražite prirodni bazen da biste bili u prirodi! Naime, među peščanim stenama crvene boje u Arizoni smešten je bazen koji savršeno komplementarno pojačava utisak okoline svojom vodom tirkizne boje.

One&Only Reethi Rah, Maldivi

Uzeti bazen, staviti ga u jedan veći bazen, a zatim ih zajedno smestiti u more – logika je koje su se držale arhitekte kada su osmislili ovaj jedinstveni bazen na Maldivima.

Alila Ubud, Bali, Indonezija

Infinity bazen ne mora da gleda samo na more, u ovom slučaju ispred njega je reka, a sva džunglovita priroda iza reke dolazi u prvi plan.

Plutajući bazen na jezeru Komo, Italija

Ovaj plutajući bazen sastavni je deo Grand Hotel Tremezzoa, a njegova pozicija je ispred hotela, na samoj ivici jezera Komo. Nakon jutarnje kafe, predlažemo kupanje, a zatim vožnju jezerom, jer bi to Italijani tako!

Bazen u pećini, Katikies, Santorini

Ako se pitate koji je naš favorit, upravo gledate sliku! Tirkizna boja vode unutar pećine belih zidova i neverovatan pogled na Santorini dovoljan su razlog da rezervišete svoje mesto u hotelu Katikies.

I-Resort Tent spa, Vijetnam

Drveni krovovi ovog spa centra poslužili su kao suncobran iliti zaštita od sunca jer natkrivaju bazen – ali ovde nije reč o zatvorenom bazenu, budući da po fotografiji možete primetiti da pogled na neverovatnu prirodnu okolinu ne izostaje.

Avalon Hotel, Geteborg, Švedska

Još jedna fotografija koja je obišla svet jeste upravo ova sa krovnog bazena na vrhu hotela Avalon u Getebogu. Da li ste je već lajkovali?

Hacienda Uayamon, Meksiko

Ruševine originalnog zdanja koje se nekad nalazilo na ovom tlu poslužile su kao savršen temelj za atmosferu trenutnog stanja hasijende. Bazen među zidinama i platnena ležaljka preporuke su same po sebi!

Chongwe River House, Zambija

Zamislite bazen koji se nalazi nasred reke, gleda na planine i kraj nje prolaze slonovi… Ako niste uspeli iz prve, evo i fotografije koja je to već obavila za vas. Naime, ovaj bazen kao benefite svoje lokacije ne daje uživanje samo prirodi iz daleka, jer ovde životinje u prolazu zastajkuju da iz njega popiju malo vode i nastave svoj put, pa u pauzi kupanja možete da proverite svoju divlju stranu.

Mandarin Oriental, Barselona

Terasa na vrhu zgrade, bar da možete da poručite piće, pogled na centar Barselone i… bazen da se rashladite!

Ne znamo da li ste se rashladili ili ste već obezbedili kartu za put, bukirali mesto u hotelu ili jednostavno kupili kartu za najbliži bazen u gradu, ali kada naiđemo na nešto slično u našoj okolini, javljamo odmah, a do tada uživamo u fotografijama!

The post Put oko sveta u potrazi za najlepšim bazenima appeared first on 42 magazin.

Foto: Pol Viladoms

Dovoljno je da se samo spomene genijalni Antoni Gaudi, arhitekta koji do danas ostaje neprevaziđen, takozvano srednje ime Španije i svi momentalno pomislimo na njegove najpoznatije građevine kao što su Sagrada Famila, Casa Batlló, Park Güell i Casa Milá, koje neprestano iznova ostavljaju bez daha. Iako je Barselona, grad u kojem je čuveni Katalonac živeo i stvarao, prepuna njegovih manje poznatih arhitektonskih zdanja, njegova prva značajna građevina biće uskoro otvorena za javnost posle čak 130 godina.

Foto: Pol Viladoms

Casa Vicens, koju je Gaudi gradio kao dom za vlasnika fabrike keramike Manela Vicensa od 1883. do 1885. godine, restaurirana je i pretvorena u muzej. Ova zgrada ima četiri nivoa, jedan je od osam Gaudijevih projekata pod zaštitom UNESCO, a vodi se kao veliki debi i moćno predskazanje lucidne genijalnosti arhitekte čija je kreativna sloboda postala zaštitni znak njegovog celokupnog stvaralačkog opusa.

Niko pre njega nije tako ležerno odbacio ravnu liniju kao rigidnu, prigrlivši forme iz prirode kao manifestum svojih zamisli i ideja

Niko pre njega nije tako ležerno odbacio ravnu liniju kao rigidnu, prigrlivši forme iz prirode kao manifestum svojih zamisli i ideja. Prikazujući sintezu konveksnih i konkavnih prostora, a u stalnoj interakciji s mediteranskom vegetacijom, Casa Vicens je jedno od ranih remek-dela art nouveaua i modernizma.
[See image gallery at 42magazin.rs]

Projekat konzervacije i restauracije obuhvatao je ozbiljan i detaljan rad, naročito na delovima koji su pretrpeli ozbiljna oštećenja, a koristeći originalnu tehniku izrade. Jedan od najreprezentativnijih prostora u kući jeste soba za pušenje s plafonom čija gipsana struktura jasno implicira na uticaj orijentalne umetnosti i fascinaciju egzotikom. Detaljna restauracija obnovila je i originalne zidove ovog prostora koji su urađeni tehnikom papier-mâche.

Foto: Pol Viladoms

Planirano je da Casa Vicens osim stalne postavke, čiji je cilj da predstavi bogat stvaralački opus graditelja, ima i seriju privremenih izložbi, te kulturnih i edukativnih aktivnosti za svoje posetioce.

Foto: Pol Viladoms

Zanimljivo je da je kuća doskora bila u privatnom vlasništvu da bi, kada ju je kupila privatna banka MoraBanc iz Andore, bila restaurirana i pretvorena u muzejski prostor otvoren za posetioce, što je definitivno stavlja na must-see spisak ako vas put nanese u Barselonu.

The post Must-see u Barsi: Gaudi kakvog niste videli 130 godina appeared first on 42 magazin.

Priča iza fotografija koju vidite počinje ovako. Jednog lepog dana 1973. godine nedaleko od Barselone Ricardo Bofill otkrio je fabriku cementa, zapravo čitav industrijski kompleks sa preko 30 silosa, ogromnim prostorijama sa mašinama i podzemnim tunelima. Istog trenutka odlučio je da će to biti njegov temelj njegovog novog projekta – a kog, nije bio siguran, možda novi poslovni prostor njegove firme Taller de Arquitectura.

Rezultat transformisane cementare jeste ovo što i slike govore – potpuno promenjen opis nekadašnje fabrike koja zauvek ostavlja utisak nedovršenog posla

Napuštena fabrika sa segmentima u potpunim ruševinama oduševila ga je i želeo je da je ima u svojim rukama iliti pod nogama, a ako se pitate zašto, evo odgovora. Ukoliko govorimo o ljubavi na prvi pogled, njega su u startu privukle nadrealne paradoksalne stepenice koje ne vode nikuda, ali i drugi ogromni prostori koji nemaju nikakvu svrhu, vrlo neobičnih dimenzija, a koji su, kako arhitekta kaže, magični zbog svoje disproporcije. Zbog svih komponenti koje ostavljaju snažan utisak na pravi pogled, u glavi arhitekte odmah se javila slika rekonstrukcije koja će vratiti brutalnu lepotu objektu. Arhitektonski pristup nosio je princip vajara – graditi prostor kao umetničko delo. Proces rekonstrukcije trajao je dve godine od trenutka kada je otpočeo.

‒ Danas ja živim i radim ovde bolje nego bilo gde drugde. Ovo je jedino mesto gde mogu da se koncentrišem i povežem sve svoje ideje na potpuno apstraktan način. Ponekad imam utisak da živim u policijskoj stanici, u zatvorenom univerzumu koji me štiti od spoljašnjosti i svakodnevice. Ovde je savršeno mesto za rad jer život odmiče u sekvencama, gde se ne vidi velika razlika između rada i lenčarenja – govori Ricardo o svom novom domu.

Period rekonstruisanja nije bio nimalo jednostavan, zahtevao je preciznost i upornost.

‒ Najpre su dolazili hameri, borili smo se sa cementnim silosima dok nismo došli do faze zelenila koje je sastavni deo projekta, a poslednja faza bila je dati funkcionalnost dobijenim prostorima i osmisliti kako će nova struktura prostora unutar fabrike biti korišćena ubuduće – govori arhitekta.

Ovo je jedino mesto gde mogu da se koncentrišem i povežem sve svoje ideje na potpuno apstraktan način. Ponekad imam utisak da živim u policijskoj stanici, u zatvorenom univerzumu koji me štiti od spoljašnjosti i svakodnevice

Osim arhitektonskog tima, za enterijerske radove zaslužne su zanatlije iz Katalonije. Rezultat transformisane cementare jeste ovo što i slike govore – potpuno promenjen opis nekadašnje fabrike koja zauvek ostavlja utisak nedovršenog posla.

Kada je reč o poslu, kod arhitekata je kancelarija studio, pa je kao takav obavezan deo ovog projekat. Ako se pitate zašto obavezan, odgovor leži u Ricardu – on je klijent, idejni tvorac i realizator projekta. A ako su mere po njemu, onda metar pokazuje njegove dimenzije i potrebe – a to su dom, arhitektonski studio i zelena oaza.

Krećemo od studija. Pored njegovog samostalnog radnog prostora s plafonima visokim četiri metra nalazi se i studio za kreativni tim kompanije na čijem je čelu Ricardo, a on je pozicioniran na mestu silosa, i to na četiri nivoa koja povezuje spiralno stepenište. Ako se pitate kakav bi nameštaj bio adekvatan za ovaj office – odgovor je dizajnreski, sa potpisom RBTA, uz najvažniju stavku – vintage Thonet stolice. Za slučaj da imate arhitektonski ili dizajnerski biro, bilo bi zgodno da imate i galerijski prostor gde vaši radovi iliti portfolio mogu da budu transparentni, što ni ovde ne nedostaje budući da je galerijski prostor ogroman, a nalazi se ispod zemlje, u pomenutim tunelima s početka.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Da je fabrika više od toga, govori i podatak da je katedrala sastavni deo ovog industrijskog kompleksa, a da njeno postojanje arhitekta nije ignorisao već iskoristio sav njen zaboravljeni potencijal, govori rezultat: konferenc i izložbeni prostor sa plafonima visokim deset metara. Tzv. industrijal estetika u spiritualnom ambijentu kojoj je trebalo dodati poneki dizajnerski komad kao što je sto za konferenc (iliti salu za sastanke) od čelika i drveta, kožna sofa koja možda zvuči čudno u ovoj konstelaciji, ali kada pogledate rezultat na fotografijama – evidentno je da radi jer utisak koji ostavlja je sve samo ne čudan već, naprotiv, nenametljivo snažan.

I red je da malo izađemo ispred jer, osim pomenutih faza projekta, veoma važan segment je zelenilo koje ne možemo nazvati baštom – taj termin umanjuje njen značaj. Masline, palme, eukaliptusi i mimoze su samo neke od biljaka, a one koje su se sjedinile s ovim nesvakidašnjim mestom u arhitektonskom smislu jesu puzavice kao dekorativni segment fasada.

Tako dolazimo do dela projekta koji nazivamo domom. Više spratove fabrike Ricardo Bofill preuredio je u rezidenciju jer, kako i sam kaže, fabrika je magično mesto sa čudnom atmosferom, a to su savršeni uslovi da programira život sačinjen od rituala koji će biti potpuno kontrastni njegovom turbulentnom načinu života van ovog mesta.

Arhitektonski pristup nosio je princip vajara – graditi prostor kao umetničko delo

Ogromnu prostoriju od cementa transformisao je u dnevnu sobu sa lučnim prozorima – domaćinski, monumentalno, brutalno i konceptualno jesu reči kojima ovu prostoriju arhitekta opisuje.

Kuhinja koja se nastavlja na dnevnu sobu nalazi se u prizemlju, gde formira savršen jedinstveni prostor za porodična okupljanja. Na spratu iznad nalazi se soba u marokanskom stilu, a ovaj epitet nosi zbog završne obrade zidova u roze boji. Malo privatnija atmosfera dnevnog boravka rezultat je pregrađenog prostora, koji je u ovom slučaju manje megalomanski, a više intiman. Pored trpezarijskoj stola, koji je dizajnirao njegov studio, u sobi se nalazi nezaobilazna kožna sofa, dok su sve stolice i hoklice redizajnirana verzija modela Antonija Gaudija. Ako tražite tačku fokusa ovog prostora, ne treba vam više od sekunde – najdominantniji segment u sobi je kamin.

Fabrika je magično mesto sa čudnom atmosferom, a to su savršeni uslovi da se programira život sačinjen od rituala koji će biti potpuno kontrastni  turbulentnom načinu života arhitekte van ovog mesta

Da se ovakav projekat ne viđa baš često, svedoče fotografije, ali i osećaj da na prvu loptu niste sigurni koja je njegova osnovna namena, da li je to hotel zbog svoje veličine, galerijski prostor ili muzejska postavka… No, ono u šta jeste sigurni to je da vas magnetski privlači da saznate šta se krije iza fotografija i kako je realizovan – od prve zamisli koja je, vratimo se na početak priče, počela 1973. kada je Ricardo slučajno naišao na staru cementaru.

Dizajn: Ricardo Bofill
Fotografije: Ricardo Bofill, Richard Powers

The post Fabrika cementa – savršen temelj za dom appeared first on 42 magazin.