I pticama na grani je jasno da nas jedan film, u trajanju od samo dva sata (a nekad i samo dvadesetak minuta) može rastužiti, obradovati, nasmejati, motivisati i naterati da se zapitamo. A, ako smemo da dodamo, sve ove emocije jače su ukoliko gledamo film na „našem“ jeziku.
Za razliku od Holivuda ili evropskog filma, domaći filmski stvaraoci pričaju priče o upravo našoj svakodnevici, pa je sasvim logično što se ličnije u njih uplićemo i sa njima poistovećujemo.
Baš zato smo priredili listu tih, naših fantastičnih filmova koje potpisuju domaće rediteljke i reditelji, a koje posebnim entuzijazmom gledamo, prepričavamo i predlažemo:
Šavovi
Režija: Miroslav Terzić
Šavovi Miroslava Terzića osvojili su nagradu Europa Cinemas Label kao najbolji evropski film u programu Panorama na ovogodišnjem Berlinskom festivalu. Žiri je tim povodom izdao sledeće saopštenje: “Šavovi su dobar primer moći filma kao vida umetnosti. Sjajna režija, fotografija, montaža i vrhunske glumačke kreacije. Zasnovan na istinitim događajima, film pokazuje da postoji mnogo nepravde u svetu, ali, ako verujete u sebe i svoje emocije, možete da srušite zidove. Priča slama srca. Kada je pogledate – dugo ostaje u vama. Hrabrost lika majke u ovom filmu je istinski vanserijska.“
Film se bavi temom novorođenih beba nestalih iz bolnica koje su godinama, prema svedočenjima stotina roditelja, proglašavane umrlim, a zapravo prodavane na usvajanje. Scenario je inspirisan svedočanstvom krojačice iz Beograda, koja već skoro dve decenije traga za svojim „umrlim sinom“.
Pepe, jedan uzvišeni život
Režija: Emir Kusturica
Dokumentarac Pepe, jedan uzvišeni život, reditelja Emira Kusturice, bili smo u prilici da gledamo u okviru Glavnog programa na 47. FEST-u.
Film je posvećen nekadašnjem urugvajskom predsedniku Hozeu Pepeu Muhiki, a snimljen je deset godina nakon Kusturičinog dokumentarnog portreta čuvenog fudbalera – Maradone.
Kusturica je izjavio da je pre mnogo godina čuo za predsednika koji vozi traktor i da je odmah poželeo da snimi film o njemu: „On je verovatno jedini političar na svetu koji nije korumpiran“, rekao je Kusturica i dodao da je bio šokiran kada je video da ljudi plaču zato što se predsedniku završava mandat.
U filmu, kroz seriju razgovora, Kusturica i Muhika diskutuju o smislu života kroz filozofsku, političku, estetsku i poetsku vizuru.
Šafarikova 19
Režija: Lana Pavkov
Šafarikova 19 je kratki, nadrealistični film u režiji Lane Pavkov. Projekat ovog filma osvojio je prvo mesto na pičing-forumu tokom ovojesenjeg izdanja Zagreb film festivala, a u Beogradu smo imali priliku da ga pogledamo u toku nedavno završenog FEST-a.
Šafarikova 19 je pre svega vizuelno bogat film, kinematografski sjajno izveden, sa odlično osmišljenom scenografijom i kostimom, što sve u paketu doprinosi atmosferi nalik na onoj u, na primer, ostvarenju Velika očekivanja Alfonsa Cuaróna.
Film priča nadrealnu priču o Anji i njenoj majci Grofici, koje se, u toku elegantno postavljene večere, suočavaju s ne tako elegantnom realnošću u kojoj žive.
Slučaj Makavejev ili proces u bioskopskoj sali
Režija: Goran Radovanović
Film Slučaj Makavejev ili proces u bioskopskoj sali istražuje poziciju umetnika u socijalističkoj Jugoslaviji i usredsređuje se na političku i društvenu klimu u kojoj je sa javnih govornica i pod pokroviteljstvom Komunističke partije osuđivan film Misterije organizma.
Ovaj film takmičio se u kategoriji Srpski film na 47. FEST-u, gde je i odneo nagradu kao najbolji.
Slučaj Makavejev je odlična rekonstrukcija prekretnice novog jugoslovenskog talasa i važan trenutak filmske istorije. Ponovnim povezivanjem sadašnjosti i prošlosti možemo bolje da razumemo film i politiku Srbije i sveta, kao i vreme i sećanje.
Aleksi
Režija: Barbara Vekarić
Iako je Barbara rediteljka iz Hrvatske, film je nastao u srpsko-hrvatskoj koprodukciji, te smo odlučili da ga uvrstimo na listu. Film nam predočava detalje o mladoj devojci sa Pelješca – Aleksi, koju tumači Tihana Lazović, verovatno najbolja mlada glumica u regionu.
Mladu rediteljku Barbaru Vekarić upoznali smo 2011. kroz kratkometražnu feminističku hip-hop komediju Prva dama Dubrave, čime je doprinela fantastičnom talasu ženskog kratkometražnog filma.
O svom dugometražnom ostvarenju rediteljka kaže: „Aleksi je feel good film, donosi bijeg od svakodnevice koji fali publici, predivne pejzaže, vesele boje, živahne žene, zgodne muškarce, živopisnu sredinu. Iako sve izgleda magično, i kuće, i vinograd, i plaže, i more, izoliranom poluotoku fali ljudi i sadržaja koji bi privukli curu kakva je Aleksi. Ona je zatočenica vlastitih impulsa i želja – ona je više antijunakinja. Takav karakter je žedan i gladan podražaja. Lijepa priroda nije dovoljna da bi se ona osjećala ispunjeno.“