Inovacija, nov pogled, drugačija rešenja…. jesu odlike dizajnera, ovo je jedan neškolovani momak koji ih sve nosi u malom prstu, a njegov novi projekat zaintrigirao je svet dizajna
Nakon ovog članka zavirivaćete u sve skrivene ćoškove našeg grada jer mi upravo to radimo, a evo i zbog koga.
Fernando Abellanas je samouki dizajner koji je napravio kolibu ispod mosta u Valensiji, u Španiji. Kolibu definišu jedna ili dve prostorije za boravak i uživanje u prirodi, a njegova je pa… vrlo specifična. On je koristio betonsku infrastrukturu mosta, koja mu je poslužila kao krov i zidovi za studio, iliti garsonjeru.
Abellanas dizajnira rasvetna tela i nameštaj pod imenom Lebrel, a njegov poslednji projekat jeste koliba od metalne konstrukcije napravljena u roku od dve nedelje.
Iako nema naviku da govori o preciznim lokacijama na kojima se nalaze njegove „kolibe“ širom grada, kaže da preferira neugledna mesta koja njegovom intervencijom postaju nešto novo i drugačije.
„Nekako me veoma privlače ovakva mesta, pa ponekad intervenišem na njima. Iako moji projekti veoma zavise od uslova koje nalažu takve lokacije“, kaže Fernando.
„Ovo deluje kao lična intervencija, a cilj mi je da dodam vrednost ovakvim mestima. Istovremeno želim da ponovo oživim kolibe kao objekte, iako je ovo potpuno rekonstruisana slika njihove osnovne primene. Ideja je ostati izolovan, ali u isto vreme blizu svoje prave kuće, tu u gradu“, objašnjava Fernando.
Ova struktura koncipirana je tako da se na betonske šine oslanjaju točkovi koji dozvoljavaju da mini-prostor bude mobilan i da se pomera kako vam odgovara. Konstrukcija od metala i drveta na ovaj način može kotrljanjem da se pomera, pa da se postavi uz stub koji postaje jedan od četiri zida.
Studio je dizajniran kao urbana kabina za one koji žele da se opuste u gradu uz paradoks da su bukvalno ispod gužve i buke – ispod mosta. Na ovaj način može nastati i kancelarijski prostor, malo neobičan, ali, ko zna, možda podstiče na rad. Ukoliko se doda lampa i dušek, može da posluži i za noćenje. A postoji mogućnost da se učini kao da kampujete ili da ste u karton cityju… ko zna.
Ono što je sigurno, a što naglašava dizajner, jeste da ovakvih mesta u gradu ima pregršt, to su objekti u kojima ljudi mogu da se nasele i budu u centru zbivanja, a da niko ni ne baci pogled ka njima, da budu potpuno nevidljivi. On je probao, pa verujemo da je tako.
„Otkrivajući, istražujući i analizirajući ovakva mesta, shvatio sam da se kod svih javlja osećaj izolacije, mira i spokoja i, ono što je čudno, sigurnosti, što automatski podseća i vraća na detinjstvo kada smo se krili igrajući se žmurke ili pronalazili skrovište ispod stola dok nam je gužva u kući“, priča dizajner.
Dizajn: Fernando Abellanas
Foto i video: Jose Manuel Pedrajas