29.01.2017.

Simbol žene radnice

Dunja Jovanović
The Barber Insitute For Fine Arts

Zamislite umetnika koji slika portret. Primećujete glavni subjekat – žena na slici s dekolteom koji naglašava njen beli vrat. Vodopad kose u strawberry blond nijansi doprinosi osećaju nonšalantnosti, nekog neobaveznog pristupa odevanju i sveukupnom izgledu. A kako bi istakao senzualnost žene, umetnik Dante Gabriel Rossetti delu daje naziv – Bocca Baciata, u prevodu Poljubljene usne.

Sada ćemo premotati vreme na nekih 50 godina kasnije. Godina je 1907, a 72-godišnja starica  upravo stiže u bolnicu za mentalno obolele Graylingwell, zgradu sa fasadom od crvenih cigala koja se nalazi u mestu Čičester, Engleska. Ona je živela u lokalnoj fabrici, bez familije ili prijatelja. Dali su joj ime Sarah Hughes, a njen jak naglasak iz Saseksa govori da nije puno putovala tokom života. Možda je bila služavka? Radila na farmi? Niko nije uspeo da sazna.

bocca-baciata

Bocca Baciata

Sarah Hughes nije otkrivala mnogo toga tokom dve godine u bolnici, pre nego što je umrla 1909. godine. Danas se pretpostavlja da je bila dementna, ali njeni papiri koji datiraju iz tog vremena ne preciziraju ništa. Ipak, ako je neko pokušao da je sasluša, zaista sasluša, mogao je da otkrije jedan potpuno fantastičan život koji je ova žena živela. Jer Sarah Hughes bila je jedini preživeli član Prerafaelitskog bratstva – umetničke antiakademske grupe, osnovane 1848. godine sa ciljem da reformiše englesku umetnost.

Dok su u zvaničnim biografijama o čuvenom slikaru Lizzie i Jane uvek igrale glavne uloge, Fanny je bila zaboravljana i često je niko nije i spominjao

Pedesetih godina 19. veka Sarah je imala drugo ime, svoje pravo ime – Fanny Cornforth, a pozirala je umetnicima, naročito svom ljubavniku, čuvenom slikaru Danteu Gabrielu Rossettiju, koji je iz korena promenio englesku umetničku scenu. Upravo je ona žena koju smo isprva zamislili – Bocca Baciata, devojka čije je usne Dante poljubio. Ona je takođe lice s čuvene slike Fair Rosamund, koja skandalozno priziva svog oženjenog ljubavnika, a njeno lice zapažamo i na delu The Blue Bower, na kojoj cveće koje je okružuje simbolizuje njen razigran karakter.

the-blue-bower

The Blue Bower

Rossetti je video Fanny kao ženu nove dekade. Šezdesetih godina 19. veka žene iz srednje klase počele su da se zalažu za bolje obrazovanje i radna prava. To je možda prvi put da vidimo žene koje žele za sebe neke nove uloge u kasnoviktorijanskoj eri. One žele da budu nezavisne, seksualno i poslovno. A Fanny je bila jedna od njih.

Gotovo 25 godina bila je Danteova partnerka. Brinula se o njemu kada mu se ubila zvanična supruga Lizzie Siddal i bespomoćno ga gledala kako odlazi drugoj – Jane Morris, ženi njegovog najboljeg prijatelja i kolege, umetnika Williama Morrisa. Dok su u zvaničnim biografijama o čuvenom slikaru Lizzie i Jane uvek igrale glavne uloge, Fanny je bila zaboravljana i često je niko nije i spominjao.

Pokrenuta je donatorska platforma kako bi se podigao spomenik za prava radnica, a koji bi oživeo Fanny – jer se smatra da ih je, baš poput Danteove muze, zapostavilo moderno društvo

A zašto? Tadašnji razlozi se nisu mnogo razlikovali od današnjih. Snobizam. Iako je potekla iz srednje klase, baš kao i Lizzie i Jane, ona nije htela da se prilagodi krugu prerafaelita koji su često smatrani elitistima. Nije je interesovalo da oblači moderne haljine, priča tadašnjim slengom, a na kraju ju je bio glas da je zapravo prostitutka koju je Rossetti pokupio na ulici.

Nakon Danteove smrti 1882, u 53. godini, njegova porodica se pobrinula da se Funny kompletno izbriše iz njegove biografije. Nakon toga njen život ide stranputicom – seli se iz kuće u kuću, radi po fabrikama, pa sve do kraja, kada završava u bolnici za mentalno obolele.

c-_users_dunja_desktop_dante-gabriel-rossetti-fanny-cornforth-1859

Fanny Cornforth, 1859.

Ova tužna i krajnje nepravdena sudbina bila bi sasvim zaboravljena da nas spisateljica i istoričarka Kirsty Stonell Walker nije podsetila na važnost ove dame kroz jednu zanimljivu kampanju. Naime, pokrenuta je donatorska platforma kako bi se digao spomenik za prava radnica iz srednjeg sloja, a koji bi oživeo Fanny – jer smatra da ih je, baš poput Danteove muze, nepravedno zapostavilo moderno društvo. Iako je kampanja isprva imala za cilj da skupi 1.500 funti, #RememberFanny tim je za sada prikupio sumu od 2.200 funti!

Žena koja je tokom istorije opisivana kao nepismena kokni prostitutka (što se ispostavilo kao netačno) bila je zapravo model i neko ko je morao ceo život veoma vredno da radi bez ičije pomoći. I eto, dva veka kasnije ona će oživeti kao spomenik, baš na dan Danteove smrti – 9. aprila.