22.10.2019.

Ray Caesar – čovek koji strah pretvara u umetnost

Aleksa Odabašić
Ray Caesar

Ukoliko vas dok posmatrate njegovu umetnost podilazi jeza, na dobrom ste putu da ga razumete. Njegovi radovi su refleksija podsvesnog, strah provučen kroz umetničku formu. Strah na papiru. Kaže da se odatle neće vratiti. Bar ne u istoj formi

Ray Caesar

Jedan od najistaknutijih predstavnika lowbrow umetničkog pravca (poznatijeg kao pop nadrealizam) svojim slikama preispituje sebe, svoje strahove i tajne odaje čovekove duše.

Inspiraciju je pronašao u nasilničkom porodičnom ponašanju, koje je i sam iskusio tokom detinjstva, mentalnim oboljenjima, fizičkim anomalijama, baroku, rokokou i engleskoj modi, a osnovnu pokretačku snagu vidi u strahu:
„Navikao sam da strah izbacujem kroz umetničku formu. Kada ga stavim na papir, siguran sam da se odatle neće vratiti natrag. Bar ne u istoj formi.“

On tvrdi da nije tragao za umetnošću, već da je umetnost pronašla njega. Tokom studija honorarno je radio u odeljenju za umetnost i fotografiju u jednoj londonskoj bolnici:
„Radio sam u odeljenju koje je fotografisalo slučajeve brutalnog zlostavljanja. Kako sam i sam imao izuzetno nasilno djetinjstvo, ostao sam u bolnici nekoliko godina kako bih se suočio sa svojim vlastitim demonima i teškoćama koje nosim iz detinjstva“, izjavio je Caesar u više navrata. Rad u bolnici ga je naveo na bavljenje slikarstvom, pa je kroz svoja dela prikazivao sve ono sa čime se svakodnevno suočavao.

U detinjstvu sam imao mnogo lutaka. Beatrice je bila visoka i nedostajala joj je noga, a u šupljini njene prepone bilo je mesto gde sam čuvao sve svoje igračke. Možete li da zamislite osećaj svakodnevnog zavlačenja ruku u njene prepone? Niko od nas ne zna gde seksualnost počinje

Jednom prilikom ugledao je snimak obezglavljenog deteta. To ga je duboko potreslo, pa je posle tri nedelje napustio bolnicu. Crtao je tu scenu iznova i iznova – i svaki od crteža bi spalio. Mnogo godina kasnije nastao je njegov rad po imenu Nevesta inspirisan baš tim događajem. Na slici je prikazao devojku sa zašivenim vratom, odlučivši da je na taj način oživi.

Ray Caesar

Nevesta

Caesar se vešto poigrava i sa rodnim ulogama, pa tako svoje simpatije poklanja ženskom, rodu koji smatra kreativnijim i empatičnijim, onim koji donosi život, neguje ga i ophodi se prema njemu sa puno ljubavi.

Kao dečaku mu je dijagnostikovan disocijativni poremećaj ličnosti, koji je lično doživljavao više kao dar nego kao prokletstvo:

„Kada sam u situaciji koja me psihički uzrujava, ja sebe otcepim od razuma i logike. Radije ću prihvatiti svet ludim. Tako je sigurnije.“

Svoje mentalno stanje iskoristio je za kreiranje potpuno novog sveta, koji se sastoji od velikog broja likova – muških i ženskih, sličnih onima koji se kriju u njegovom umu.

U svom delu Totentanz muškarca prikazuje kao personifikaciju smrti. Nedavno je imao infekciju na srcu i to je doživeo kao ples sa smrću, a mušku stranu svoje ličnosti naziva „idiotom koji živi u njemu“.

Ray Caesar

Totentanz

Ray kroz svoju umetnost naglašava dvostruku ulogu čoveka koji mora da bude i lovac i plen istovremeno jer i jedan i drugi imaju isti cilj – da prežive. To je ravnoteža mraka i svetlosti koja mora da postoji sa ciljem opstanka na ovoj planeti.

Svoj umetnički pravac naziva neodigitalizam kako bi iskazao razliku u vremenu pre i nakon dolaska interneta, koji je promenio realnost. Internet mu je otvorio potpuno nov svet prepun izazova, pa sada koristi 3D modelovanje i druge digitalne metode za stvaranje svojih likova.

„Virtuelni svet je najbliži izraz mojoj ekspresiji jer predstavlja potpuno drugu dimenziju koja se ne odvija u ovoj stvarnosti. Taj svet je beskrajan, prazan i zreo za stvaranje, a mi kao pojedinci možemo se izgubiti u njemu, poput sanjara.“

Spoj nevinog i erotskog je takođe prisutan u radu ovog umetnika. To je svojevrstan miks tabua, užasa, ljubavi i dobrote, pomalo nevinog, ali seksualnog. Mnogi likovi su anđeoskog izraza, a u tome postoji određena aseksualnost.

Navikao sam da strah izbacujem kroz umetničku formu. Kada ga stavim na papir, siguran sam da se odatle neće vratiti natrag. Bar ne u istoj formi

Svoju sliku Precious (Dragocena) Ray je uporedio sa porođajem – lutka je refleksija devojčice na slici i ona je okrenuta naopako, baš kao pri porođaju.

Ray Caesar

Precious

„Stvaranje umetnosti je poput rađanja. U detinjstvu sam imao mnogo lutaka. Beatrice je bila visoka i nedostajala joj je noga, a u šupljini njene prepone bilo je mesto gde sam čuvao sve svoje igračke. Možete li da zamislite osećaj svakodnevnog zavlačenja ruku u njene prepone? Niko od nas ne zna gde seksualnost počinje.“

Ray Caesar

Raya na Instagramu prati 100.000 ljudi, ali i dalje smatra da se oseća najbolje kada slike ne deli sa publikom.