Od 30. januara do 1. februara u Ljubljani se održava peto izdanje MENT festivala, a na kom se predstavlja više od 75 muzičarki i muzičara. Festival je početkom 2018. godine na Eurosonicu proglašen najboljim malim i indoor festivalom, a ove godine opravdava nagradu predstavljajući najbolju muzičku i koncertnu ponudu iz cele Evrope.
U toj ekipi najboljih našao se i Boško Mijušković. Verovatno ga znate iz benda Škrtice, s Canetom Partibrejkerom na čelu, ili supertrojca Straight Mickey and the Boyz, međutim, Boško već godinu dana ima novi bend – Turisti, s kojim nastupa na pomenutom festivalu.
Fotogtafija: Milica Kolarić
Kroz razgovor s Boškom upoznajte bend Turisti, a nakon intervjua poslušajte playlistu koju je on za 42 magazin sastavio i otkrićete numere izvođača koji će pored njega nastupiti na MENT festivalu.
Dakle, čitanje pa slušanje. Može i obrnutim redosledom.
Ti si jedini član benda, dok se ostatak ekipe smenjuje konstantno. Ko je sve bio muzički turista u Turistima? Odakle ideja za takav koncept?
Za kratko vreme, koliko bend postoji, prošao je priličan broj turista. Najbolja stvar u vezi sa tim je da sam imao priliku da sviram i radim sa veoma talentovanim ljudima koji se bave različitim muzičkim žanrovima u odnosu na, recimo, ovaj iz kojeg ja dolazim. Ne bih voleo da izdvajam nekog, pa ću samo reći da sam sarađivao sa odličnim muzičarima, kompozitorima, slikarima, fotografima… i Marijom Strajnić Hibiskus, koja je snimila naš prvi spot.
Ideja je došla više kao potreba da se stalno eksperimentiše sa muzikom i zvukom. Sve je krenulo od jednostavnih skica koje sam snimao na telefonu. A onda, kako smo se bližili završetku albuma, krenuo sam da gradim ideju o ne tako konvencionalnom bendu, nepredvidivom. Suštinski gledano, ideja za ovakav koncept došla je iz potrebe da konstantno radim na muzici po svom tempu, pa čak i nahođenju. Sporo, temeljno i svaki dan. Uz dosta učenja.
Koliko god se stiče utisak da letargija ubija, opet se pojavi niotkuda entuzijazam i dobra energija koja okuplja ljude
Koliko se pesme ovog benda razlikuju od ostalih u kojima sviraš? A koliko generalno na tvoj rad u poređenju s periodom kada si tek počeo?
Svirajući sa raznim muzičarima i bendovima, mislim da sam bolje upoznao muziku. Posmatrao sam to kao svoje uloge u kojima sam davao maksimalan doprinos, ali opet iz određene perspektive ili bolje rečeno – uloge. Pesme su uglavnom nastajale kao rezultat zajedničkog/timskog rada, bez osvrta na to čiji je doprinos veći. Poenta je da se ljudi slušaju u bendu kada sviraju zajedno. Imao sam i iskustva da samo pratim nečiju već zakucanu ideju, i to je isto bitna stvar za mene. Što se tiče Turista, slobodno mogu da kažem da sam se sa pisanjem pesama vratio na neki početak, kada sam mnogo jednostavnije posmatrao muziku. Iz te pozicije tražim svoju istinu, i rizike koje prihvatam znam da, ukoliko nisu dobri, samo ja snosim odgovornost. Kontradiktorno zvuči jer sa iskustvom i znanjem postao sam zreliji, a konstantno želim da se igram muzikom, kao kad si klinac, pa reaguješ samo instinktivno na ono što čuješ ili osećaš. Na sreću, ja sam slušao hardcore punk i ludački džez tada, čime sam shvatio da me ne zanimaju usiljene forme. Rekao bih jednostavno da se pesme Turista razlikuju po konceptu i formi u odnosu na radove u bendovima u kojima sam svirao ranije.
Kažeš da se tekstovi tvojih pesama baziraju na ličnim iskustvima. Koliko je deljenje intime kroz muziku stresno, a koliko katarzično?
Stresno je kada sve ono što zadržiš u sebi ostaviš tu da ti stoji. Meni se, recimo, katarza dešava kada snimim pesmu i onda je slušam danima, i tako proveravam da li je sve istina što sam rekao. Onda kada tu pesmu izvodiš uživo pred ljudima, to ume ponekad da bude nezgodno upravo zbog intimnih osećanja koje iznosiš. Ali mislim da se uči i to kako da prosto sigurnije saopštavaš te misli i emocije.
Fotogtafija: Marija Strajnić
Da li uspeh otežava stvaranje dobre muzike ili je situacija sasvim suprotna?
Verovatno da to zavisi od osobe do osobe, tj. stvaraoca. Ponekad je to pitanje hrabrosti, a, opet, prosto su u pitanju odluke koje mogu da budu racionalne ili iracionalne, kako za koga. Nažalost, moram da primetim da je u poslednje vreme češće to da uspeh uslovljava umetnika, tako da se vodi već utabanim putevima. Muzika definitivno pati zbog poremećenog vrednovanja uspeha.
Da li smo doši do momenta kada muzičar u Beogradu može da živi od muzike?
Jesmo. Ali ne zbog „ludog“ Beograda ili okolnosti u kojem se kao društvo nalazimo, da ne kažem – krećemo. Već zbog frke koja se na svakog od nas odražava kao pojedinca. Teško je danas definisati sebe kao pojedinca, ali s obzirom na to da je to stvar odluke, onda svako od nas nakon toga zna najbolje šta treba da uradi za sebe da bi živeo dobro od toga čime se bavi. I obično to pođe ljudima od ruke. Kada shvatiš da ne treba da budeš deo većine ili grupe, pre nego što shvatiš samog sebe. I onda kada si dovoljan samom sebi, moguće je da uspeš. Recimo, da živiš od onoga što stvaraš.
Kontradiktorno zvuči jer sa iskustvom i znanjem postao sam zreliji, a konstantno želim da se igram muzikom, kao klinac
Vukašin Marković iz benda Irie FM rekao nam je da je domaća alternativna scena neozbiljna i nesložna. Kakvo je tvoje iskustvo? Čemu se nadaš, a čega se pribojavaš na našoj muzičkoj sceni?
Donekle bih se složio sa Vukašinom oko neozbiljnosti – u smislu da stvara neproduktivan ambijent. Meni lično smetaju neke stvari kod ljudi, ali opet sve više me i nije briga za to. Tako da ne želim da se vodim ni svojim, a ni tuđim iskustvom. A što se tiče nesloge, pa to nam je realno stanje svesti na društvenoj sceni u Srbiji, i šta sad mi tu treba da se nerviramo. Ali opet moram da istaknem da se često dešavaju slučajevi koji se kose sa tim pravilom. Koliko god se stiče utisak da letargija ubija, opet se pojavi niotkuda entuzijazam i dobra energija koja okuplja ljude.
Nadam se realnim stvarima, sada kad sam već malo zreliji, ali opet pošto ni samog sebe ne shvatam ozbiljno, onda nemam neka suluda očekivanja. Za mene su realna nadanja da se steknu bolji uslovi za rad i svirke. Ono čega se pribojavam više ne postoji, pošto se već desilo. A to su – mediokriteti.
Šta treba da se desi kako bi domaća alternativna scena ozbiljno napredovala?
Mislim da su neki od ozbiljnih sastojaka za tako nešto već tu. Mladi bendovi su tu, posvećeni ljudi koji imaju volje i energije su tu. Ono što je veoma zanimljivo da u Beogradu imate priličan broj ljudi koji su zagrizli i rešili da se bave muzikom. E sad, fali festivala, koncertnih prostora, budžeta, medijske podrške…
Muzika definitivno pati zbog poremećenog vrednovanja uspeha
Najbolji koncert…
a) … na kom si nastupao?
Zasada bih izdvojio najbolji koncert Turista u KC Gradu, koji se desio u okviru festivala Zvuk Beograda, oktobra 2018. A najbolji koncert koji sam odsvirao jeste poslednji sa Straight Mickey and the Boyz u SubBeerinom centru 12. januara 2019.
b) … na kom si bio?
Koncert Davida Byrna na Inmusic Festivalu ostavio je ogroman utisak na mene i posle takvog nastupa prva misao je bila da je ovo možda najbolji koncert koji sam imao prilike da gledam i slušam. Jedno veoma bitno životno iskustvo. Tokom svirke puno sam razmišljao o tome kako mi je ćale pričao o legendarnom koncertu Talking Headsa u Beogradu 1982. na kom je on bio i, kako kaže, za njega je to bio najbolji koncert. Pade mi na pamet sad jedan detalj – kada sam bio dosta mlađi, voleo sam da razgledam albume i omote iz kolekcije vinila mog ćaleta i tu je bilo nekoliko ploča Talking Headsa. U to doba krenuo sam zagriženo da slušam pank, pa sam ga onako naivno pitao: „Koji su ovi Talking Heads? Neki glupi pop iz 80-ih?“ A on je na to odgovorio: „Nemoj da si glup, dečko, to je najbolji bend na svetu.“
Turiste čeka nastup na slovenačkom festivalu MENT, koji za cilj ima da promoviše alternativne izvođače Istočne Evrope. Koliko je ova prilika značajna za bend? Šta očekuješ od ovog iskustva?
Moram da priznam da sam vrlo uzbuđen zbog nastupa Turista na MENT–u. Pre dve godine imao sam prilike da sviram sa Straight Mickey and the Boyzima i sa Seine, i bilo je odlično. Sada očekujem još bolji prijem na muziku Turista, a pre svega odlično iskustvo. Imam utisak da će nam ovakav nastup pre svega značiti u daljem radu, da bolje organizujemo neke stvari, mislim da će nas motivisati za dalje izazove koji su pred nama.
Najbolji savet koji si dobio od nekog kolege/inice?
Najbolji savet koji sam dobio je od mog dragog prijatelja, ujedno producenta i gurua Turista, Nika Potočnjaka: „Samo se kidaj. Za sve što radiš, kidaj se.“
Lista Top 10 bendova koji sviraju na MENT festivalu: