Iako se izraz kula u pesku odnosi na nešto neutemeljeno, uzaludno i ograničenog veka, palate koje od peska pravi jedan umetnik imaju čvrstu arhitektonsku strukturu, u našoj svesti ostaju trajno i vode u budućnost
Svako ko je pravio zamak u pesku zna koliko je to zabavno i smirujuće, ali teško pada kada neko slučajno poremeti ili sruši ono što ste vi lopaticom i grabuljicom pravili satima. To može biti i talas, a na njega je teško ljutiti se.
Ove geomertrijsko-arhiteknonske strukture mogu odmah da postanu deo scenografije neke futurističke fantastike
No, postoje ljudi koji i od ove letnje dečje zanimacije na plaži prave umetnost. I ne haju što joj je vek trajanja ograničen ćudima majke prirode.
Jedan od takvih umetnika jeste i Calvin Seibert, čije geomertrijsko-arhiteknonske strukture mogu odmah da postanu deo scenografije neke futurističke fantastike.
Nakon što je prvi put predstavio svoje dvorce od peska pre četiri godine, evo novih dela Calvina Seiberta. Njegove konstrukcije daju život efemernim umetničkim delima koja fasciniraju na nekoliko frontova: umetničkom, arhitektonskom, ali najviše na frontu strpljenja i činjenici da će u jednom trenutku nestati.
Calvin Seibert daje život efemernim umetničkim delima koja fasciniraju na nekoliko frontova: umetničkom, arhitektonskom, ali najviše na polju svesnosti o tome da će nestati
Ipak, on strpljivo, uz pomoć velike plastične kofe, lopate i oko 150 litara vode na plaži pravi čudesni svet.