Dugogodišnje istraživanje je dokazalo da je brzo hodanje zaista zarazno – s neočekivanim posledicama
Bavljenje bilo kojim sportom je sjajan izbor, ali iziskuje samodisciplinu i samokontrolu. Ponekad nam i nije do vežbanja, ali se nekako nateramo… Međutim, naučnici američkog MIT’s Sloan School of Management zaista su potvrdili da hodanje ili brzo hodanje jeste zarazno i to zahvaljujući prijateljima – koji nas motivišu da istrajemo do granice izdržljivosti – i naprednoj tehnologiji. A evo i objašnjenja:
Stručnjaci su za ovu studiju koristili podatke globalne socijalne mreže koja se nalazi na fitness trackerima i koja je umrežena sa prijateljima – i to u vremenskom periodu od pet godina. Preko 1,1 milion šetača, kao i preko dva miliona virtuelnih pratilaca je detaljno posmatrano. Naučnici su takođe uzeli u obzir i vremenske uslove pod kojima su džogeri trenirali.
Činjenica je da fitness trackeri, zbog svojih mnogobrojnih funkcija, motivišu grupu ljudi da daju svoj maksimum i aktiviraju pozitivan takmičarski duh!
VIŠE KILOMETARA ZA SVAKOG
Rezultati su više nego iznenađujući: ako je jedan šetač u toku jednog dana prešao jedan kilometar više, onda su i njegovi prijatelji u grupi povećali svoju dužinu za, u proseku, 0,3 kilometra (čak i ako vremenski uslovi nisu bili idealni). Isto važi i za tempo: ako je jedan od njih imao brži tempo kretanja, po automatizmu su i ostali članovi u grupi povećali svoj tempo kretanja.
Nakon ovog saznanja možemo da se radujemo: više sagorevanja kalorija za jednog povlači i ostale da troše više kalorija. U prilog tome govori i činjenica da se u ljudskom mozgu nesvesno aktivira takmičarski duh.
GPS sportska narukvica sa kojom možete da trčite bez telefona: Samsung Gear Fit 2
DA LI SU FITNESS TRACKERI KRIVI ZA ZARAZU?
Znamo da prijatelji i blisko okruženje utiču i na naše živote. Međutim, u kolikoj meri ljudi međusobno utiču jedne na druge i koliki je udeo lične motivacije teško je analizirati. Upravo zbog ove činjenice naučnici su koristili podatke iz fitness trackera.
Više sagorevanja kalorija za jednog povlači i ostale da troše više kalorija. U prilog tome govori i činjenica da se u ljudskom mozgu nesvesno aktivira takmičarski duh
Jedno pitanje ostaje otvoreno: da li se ovaj fenomen odnosi i na one koji nisu virtuelno umreženi? Odgovor na ovo pitanje ostaje (za sada) otvoreno. Međutim, činjenica je da fitness trackeri, zbog svojih mnogobrojnih funkcija, motivišu grupu ljudi da daju svoj maksimum i aktiviraju pozitivan takmičarski duh.