Živimo u vremenu kada naša svakodnevica uključuje i diskusiju, šale i neretko prozivke na račun prve dame Melanije Trump. Danas su epiteti kojima se opisuje jedna od najpraćenijih ženskih figura na svetu: nekonvencionalna, provokativna, seksi.
No, ovo nije tekst u kom ćemo pričati o Melaniji, već ćemo se kroz filmsku prizmu podsetiti pedesetih godina prošlog veka kada je Jackie Kennedy bila vladarka Bele kuće, ideal čitave nacije i feministički uzor.
Film Jackie u režiji Pabla Larraina, u kom najvoljeniju prvu damu Amerike tumači Nathalie Portman, govori o modi i kosmopolitskom životnom stilu obeleženom tragedijom. Jacqueline Kennedy Onassis očarala je svet kao prva dama, ali i nakon toga. Ona je jedina žena predsednika u američkoj istoriji koja je bila i ostala popularnija od svog muža. Jackie – udovica sa dvoje male dece, sinonim je za krhkost koja vreba ispod našminkane površine američkog lifestylea.
Ova poslednja, i možda najbolja ekranizacija priče o čuvenoj prvoj dami, podstakla nas je da istražimo koji su to faktori učinili Jackie najvoljenijom (i najupamćenijom) prvom damom ikada.
Otvorila je školu Beloj kući
Iako je radila kao reporterka, Jackie je uvek skrivala svoju decu od medija. Kada je ćerki Carolini bilo gotovo nemoguće da dođe do škole zbog paparaca, Jackie je treći sprat Bele Kuće pretvorila u školu, koju su kasnije pohađala sva deca zaposlenih i prijatelja porodice Kennedy. Škola je vremenom prerasla u kompletno funkcionalnu ustanovu, sa profesionalnim učiteljima i laboratorijama u kojima su deca učila fiziku i hemiju.
Govorila je nekoliko jezika
Tokom studija Jackie je savladala francuski, španski i italijanski. Često je putovala po Evropi, a poznavanje stranih kultura pokazalo se kao značajno sredstvo za razvoj političke karijere njenog muža. Prevodila je francuske knjige o jugoistočnoj Aziji za Kennedyja kada je bio u Senatu, a kasnije je muževljeve kampanje prevodila glasačima u državi Luizijana koji govore francuski, kao i u Teksasu, gde se govori španski. Godine 1961. posetila je Francusku i osvojila narod upravo time što je pričala njihov jezik. Lokalna štampa često je pisala o Johnu Kennedyju kao o čoveku koji je pratio Jackie po Parizu.
Borila se protiv paparaca na sudu i – pobedila
Godine 1968. Jackie se udala za grčkog milijardera Aristotela Onassisa. Tada je postala omiljena meta paparaca. Najuporniji među njima bio je Ron Galella, fotograf koji ju je pratio godinama, da bi 1973. završio na sudu jer je optužen za uznemiravanje i narušavanje privatnosti. Sud je doneo presudu da se fotograf ne sme približavati Jackie i njenoj porodici na blizini od 10 metara, što nije mnogo uznemirilo Galella, koji je počeo da nosi metar sa sobom, merio razdaljinu i nastavio da fotografiše. Zaustavio se tek 1980, kada je završio na sudu drugi put.
Bavila se uredništvom
Njena ljubav prema literaturi traje od ranog detinjstva, a kada je Aristotel Onassis umro 1975, Jackie se preselila u Njujork i radila kao urednica u izdavačkoj kući. Tada je bivša prva dama dobila zvanje urednik konsultant u kući Viking Press, a kasnije je kao izvršna urednica radila u kući Doubleday sve do smrti 1994. godine. Tokom njenog života objavljeni su bestseleri – Michael Jackson: Moonwalk i triologija Kairo nobelovca Naguiba Mahfouza.
Divili su joj se, ali je i kritikovali zbog jedinstvenog modnog stila
Ova žena definisala je modu šezdesetih godina. Žene širom sveta kopirale su Jackie O look, a konfekcijske kuće su neumorno proizvodile kopije haljina ravnog kroja kakve je ona nosila. Ipak, baš taj senzibilitet za šik bio je mesto na kom su se razvijale diskusije. Njena opsesija francuskom visokom modom često je bila kritikovana tokom predsedničke kampanje njenog muža. Pošto nije preferirala američku modu, glasačima se učinila daleko, snobovski. Kako bi rešili ovaj problem, Joseph Kennedy (otac Johna Kennedyja) upoznao je Jackie sa američkim dizajnerom Olegom Cassinijem, koji joj je dizajnirao više od 300 haljina i kompleta, a Jackie je noseći ih postala večita ikona stila.