Dvorci, kašteli, letnjikovci, legende o plemićkim porodicama, raskoši i nesrećnim ljubavima, priče o balovima – sve to još postoji u Vojvodini. Vaše je samo da napravite vikend-turu i ove jeseni doživite romantiku minulih vremena
Kako bi izgledalo živeti na dvoru? Možda se pitate ako ste romantični ili ste kao dete maštali da u zdanju bez kraja, sa mnogo hodnika, soba i ogromnim vrtom igrate žmurke. Kako bi izgledalo obedovati za onim duuuugim stolom dok pred vas posluga iznosi delicije, spavati u ogromnom krevetu u sobi s velikim prozorima, lutati dugim hodnicima dok vam drveni pod škripi pod nogama… organizovati i posećivati balove i tumarati po lavirintima dvorskih intriga. Dok gledate film, možda se pitate. A takav život odvijao se u 18. i 19. veku i u Srbiji, i to uglavnom u Vojvodini, o čemu i danas svedoče velelepne građevine – dvorci i kašteli, čuvari istorije i arhitekture. Neke od tih građevina su nažalost ruine obrasle u bršljen i korov, neke su u odličnom stanju i imaju savremenu namenu, neke su u privatnom posedu, a neke bi stvarno valjalo renovirati.
Ali čak i one koje deluju sablasno imaju turistički potencijal i plene svojom lepotom.
Dvorci su nekad bili namenjeni povremenom ili stalnom boravku (odmoru i zabavi) viših i bogatih društvenih slojeva. Većina je izgrađena nakon odlaska Turaka iz ovih krajeva i pošto je Austrougarska monarhija zaposela teritorije severno od Save i Dunava krajem 18. i tokom 19. veka. Tada i nastaju građanski stalež i sitno plemstvo, a samim tim i velika spahijska imanja na kojima niču ova velika zdanja. Ljudi su brzo hvatali korak sa životom u monarhiji, slali decu u škole, bogatiji građani stekli su plemićke titule i ugled i počeli da žive baš kao austrijsko plemstvo – a to je značilo i da imaju i kuće nalik na njihove.
Vreme aristokratije je prošlo – o njemu svedoči oko šezdeset vojvođanskih dvoraca i letnjikovaca koji čekaju da im se divite na jesenjoj romantičnoj vikend-turi.
Dvorac Fantast, Bečej
Kada putnik namernik u nepreglednoj vojvođanskoj ravnici ugleda Fantast nedaleko od Bečeja, jasno mu je da je u blizini jednog od starih vlastelinskih poseda.
Fantast je sazidao Bogdan Dunđerski, a priču o njemu saznaćete od kustosa dok razgledate ovo zdanje čiji su zidovi i vrata jedino što je u njemu ostalo autentično – raskošni nameštaj, nakit, tepisi, kristalni lusteri i slike nestali tokom rata. Bogdan je na imanju podigao i kapelu Sv. Đorđa, čiji je ikonostas oslikao Uroš Predić, a u kapeli je i sahranjen 1943. Na imanju je i ergela sa oko 80 grla, staza za trening galopera, a u ogromnom parku francusko-engleskog tipa nalaze se staze za šetnju, teniski tereni… Fantast je pretvoren u luksuzni hotel, pa je otvoren za posetioce.
Dvorac je spomenik kulture od velikog značaja.
Dvorac Špicerovih, Beočin
Dvorac je gradila porodica Špicer od 1890. do 1892 po projektu Steindala Imrea, a Ede Špicer bio je jedan od vlasnika Beočinske fabrike cementa. U arhitektonskom kulturnom nasleđu Vojvodine ovo zdanje predstavlja jedinstven primer eklektične arhitekture (zastupljeni su stilovi od romantike, gotike, preko renesanse i baroka, do jugendstila, art nuvoa i secesije). sa veoma vrednim dekorativnim programom, naročito u enterijeru koji odiše duhom varijante mađarske secesije kitnjastih oblika. Posebnu vrednost daje mu centralni hol kojim dominira kamin od zelenih žolnai kaljeva.
U njemu su nekad bili gradska biblioteka, radio, dom za vojne invalide i restoran. Objekat je danas napušten i već duže vreme bez namene. Na dvorcu ne postoje ni vrata ni prozori, a i krov počinje da popušta. Verovatno ga zbog toga zovu i Kuća duhova. Iako ruiniran, dvorac još uvek ima šta da pokaže slučajnom prolazniku.
Dvorac je evidentirano kulturno dobro i nije otvoren za posete.
Dvorac Sokolac, Novi Bečej
Dvorac Sokolac izgradio je Lazar Dunđerski krajem 19. veka, a u miraz ga je, kao i čitavo imanje Veliki salaš od 3.997 jutara zemlje, dobila Emilija Ivanović, Lazareva kćerka. Arhitekta je na ovom zdanju do detalja sproveo ideju i osnovne klasicizma. Dvorac sa parkom i pomoćnim objektima danas su u veoma lošem stanju, ali ima čuvara budući da se u njemu još nalazi dosta originalnih predmeta iz doba dok su njime upravljali Dunđerski. Legenda kaže da je Lazar Dunđerski bio kockar, te da je jednog dana na kartama izgubio čitavo imanje. Ponuđeno mu je da ga povrati tako što će pucnjem iz pištolja pogoditi jabuku na glavi svoje supruge. Pihvatio je, nanišanio, zadržao dah i opalio. Pogodio je jabuku i povratio Sokloac.
Dvorac je spomenik kulture i nije otvoren za posetioce.
Dvorac Kapetanovo kod Starog Leca
Dvorac je sagradio župan Botka Bela 1904, a njegova osnovna koncepcija određena je idejom srednjovekovnog zamka. Kapetanovo se nalazi na putu Zrenjanin–Vršac u blizini mesta Stari Lec. Ima dva ulaza, a oko njega je nekada bio prostran park s fontanom. Godine 1938. kupio ga je bogati trgovac Franc Maj za miraz ćerki, a ona ga je udajom donela poslednjem predratnom vlasniku Milanu Kapetanovu, koji je zadržao dvorac u vlasništvu do kraja Drugog svetskog rata, kada je nacionalizovan. Zgrada predstavlja primer izrazite neogotičke arhitektonske koncepcije skladnih proporcija sa svim odlikama romantičarske predstave o tipu i obliku objekta ove namene.
Dvorac je spomenik kulture od velikog značaja i još nije otvoren za posetioce.
Dvorac Ilion, Sremski Karlovci
Palata barona Rajačića građena je u prvoj polovini 19. veka, a današnji izgled dobila je 1920. godine. Baron je otkupio zgradu od porodice Mioković-Hadži i renovirao je 1856. po planu bečkog arhitekte Sideka. Na kolskoj kapiji nalazi se prepoznatljivi grb Rajačića, a iznad srednjeg prozora na spratu u središnjem delu piše: Ilion. U dvorištu je česma Patrijarhovac, posvećena Bogojavljenju. Danas je zgrada Gradski muzej Sremskih Karlovaca sa etnološkom zbirkom predmeta, sobom i kuhinjom s kraja 19. veka.
Dvor je spomenik kulture od izuzetnog značaja i trenutno je zatvoren.
Dvorac Stratimirovića/Dunđerskih, Kulpin
Kompleks od dva dvorca sagrađen je za porodicu Stratimirović, koja je bila vlasnik 120 godina. Početkom 20. veka kupuje ga Lazar Dunđerski, koji je doprineo razvoju Kulpina. Manji dvorac izgrađen je krajem 18. veka, a veći polovinom 19. veka. Veliki dvorac obnovljen je i rekonstruisan 1912. prema projektu arhitekte Momčila Tapavice. Porodica Dunđerski zadržala je posed sve do nacionalizacije 1945. godine. U velikom dvorcu danas je Poljoprivredni muzej, sa nešto rodoslova porodica Stratimirović i Dunđerski, dok je mali dvorac pretvoren kancelarije kulpinskih udruženja građana. Park oko dvoraca i zgrada velikog dvorca su dobro očuvani, dok je mali u lošem stanju.
Oba dvorca su spomenici kulture od velikog značaja, a veliki je otvoren za posetioce.
Vila Lujza, Palić
Prelepa vila s kraja 19. veka tipične palićke arhitekture sada je renovirani luksuzni objekat Vila Lujza. Nalazi se na 20 metara od obale Palićkog jezera, okružena Palićkim parkom, a u neposrednoj blizini su zoo-vrt, ženski štrand, teniski tereni, jedriličarski klub i mnogi restorani.
Vila ima sedam luksuznih apartmana, aperitiv-bar, dve manje trepezarije za doručak i parking. U sklopu vile su i dve prelepe terase – jedna je na samom krovu objekta, odakle puca pogled na panoramu parka i jezera, a dok se nalazi ispred samog ulaza u vilu.
Patrijaršijski dvor, Sremski Karlovci
Zgrada dvora sagrađena je oko 1895. po projektu arhitekte Vladimira Nikolića, a na mestu gde se nekada nalazio Pašin konak, prva rezidencija poglavara srpske crkve, i nakon što je arhiepiskopija iz Peći preseljena u Sremske Karlovce. Dvor je izgrađen za vreme mitropolita Georgija Brankovića, a dvorsku kapelu oslikao je Uroš Predić.
Palata Patijaršije je administrativno sedište Srpske pravoslavne crkve, ali i riznica dragocenosti – ikona, portreta mitropolita i najznačajnijih crkvenih velikodostojnika, predmeta primenjene umetnosti, retkih i vrednih rukopisa i starih štampanih knjiga. Zgrada je stalna rezidencija vladike sremskog, letnja rezidencija srpskog patrijaha i muzej SPC. I dvorc i park se besprekorno održavaju.
Dvor je spomenik kulture od izuzetnog značaja i otvoren je za posetioce!
Vila Stanković, Čortanovci
Stara vila Radenka Stankovića, kardiologa, ministrа prosvete za vreme vladavine kralja Aleksandra I i namesnika kralja Petra II, sazidana 1930, atraktivno je delo arhitekte Dragiše Brašovana. Vila je urađena u stilu srpskih srednjovekovnih dvoraca, a smeštena je u čortanovačkoj šumi na imanju od 35 jutara na šest nivoa-terasa. Tokom godina menjala je vlasnike, a 1972. vraćena je AP Vojvodini.
Inače, zdanje je konfiskovano posle Drugog svetskog rata i bilo rezidencija brojnih državnih funkcionera, uključujući i Josipa Broza.
U zdanju su sala za sastanke, spavaće sobe, TV salon… ima bazen, terene za male sportove, dva teniska terena i devet bungalova. Danas služi za protokolarne prijeme Izvršnog veća Vojvodine i dobro se čuva. U vili je sniman film Soje Jovanović Silom otac.
Vila nije otvorena za posetioce.
Jodna banja, Novi Sad
Novosadska Jodna banja izgrađena je krajem 19. veka, kada je kod Futoške šume pri bušenju arteskog bunara izbila topla, mineralna, jodna voda temperature 24,6 stepeni, čija je lekovitost kasnije i potvrđena. Izgradnju dvora inicirao je novosadski lekar, balneolog, dr Vilhem Wilt, a projektant je bio poznati arhitekta Imre Franček iz Budimpešte. Tako je zgrada banje započeta 1908, rađena je u stilu secesije i spada u grupu najmarkantnijih objekata na zapadnoj strani grada, a 1931. izgrađen je hotel Park (arhitekta Đorđe Tabaković), kao stacionar za banjske goste. Krajem 2002. obnovljena je i sanirana krovna konstrukcija i svi sanitarni čvorovi, a unutrašnjost zgrade je temeljno renovirana.
Banja je otvorena za posetioce!
Dvorac Bezeredi, Čelarevo
Dvorac porodice Dunđerski u Čelarevu čini nekoliko objekata u prostranom parku engleskog tipa. Manji dvorac sagradio je Marfi Lipot polovinom 18. veka, ali on je izgubio autentičnost kasnijim izmenama. Sledeći vlasnik Nikola Bezeredi sagradio je veliki dvorac oko 1837, on je klasični primer spahijske rezidencije sa odlikama klasicizma. U dvorcu je bio muzej Vojvodine sa izložbom primenjene umetnosti i autentično očuvanog nameštaja i enterijera nekadašnjih vlasnika, porodice Dunđerski. Do Prvog svetskog rata bio je stecište značajnih političkih i kulturnih ličnosti – posećivali su ga Nikola Tesla, Paja Jovanović, Stevan Todorović i Laza Kostić, koji je u čast Lenki Dunđerskoj, koju je upoznao u ovom dvorcu, napisao najlepšu ljubavnu pesmu Santa Maria della Salute. Iako pod zaštitom države, dvorac je u lošem stanju.
Park je krajem 2006. uredila čelarevska kompanija Carlsberg Srbija, koja je stekla status njegovog staratelja – zato možemo da uživamo u lepoti egzotičnog rastinja oko dvorca.
Dvorac je spomenik kulture od izuzetnog značaja, nije otvoren za posete, ali možete uživati u šetnji parkom.
Dvorac Danijel, Konak
Dvorac u Konaku izgradio je grof Danijel Ladislav 1884. Uz glavnu zgradu, koja je služila za stanovanje veleposednika, postoji još jedna skromnija građevina za biroše i sluge, kao i ekonomski objekti: konjušnica, štale i sl. Dvorac okružuje lep park na nekoliko hektara sa retkim stablima raznih egzotičnih vrsta. Nalazi se u blizini reke Brzave na izlazu iz mesta prema Vršcu. Danas se u dvorcu nalazi OŠ Vuk Karadžić, a u ekonomskim objektima borave predavači i radnici u školi.
Dvorac je spomenik kulture od velikog značaja, a park je zaštićen kao spomenik prirode II kategorije, ali nije otvoren za poestioce.
Dvorac Maldegem, Novi Kneževac
Dvorac Maldegem izgrađen je 1910. za grofovsku porodicu Maldegem poreklom iz Belgije, iz istoimenog grada u zapadnoj Flandriji. Unučad grofa Artura Maldegema i Georgine Bajer – Albertina Maldegem i grof Karlo Maldegem – živeli su u letnjikovcu u Kneževcu za vreme Drugog svetskog rata. Pred kraj rata dvorac je opljačkan, a na lomači se našlo 7.000 knjiga porodične biblioteke, odnet je i uništen vredan nameštaj, dregocenosti, porcelan, umetnička dela među kojima i dve Rubensove slike. Danas se u dvorcu nalazi Narodna biblioteka Branislav Nušić i deo kikindskog Narodnog muzeja, a zgrada je u izuzetno dobrom stnju.
Dvorac je kulturno dobro od velikog značaja i otvoren je za posete.
Dvorac Zobnatica, Bačka Topola
Dvorac porodice Terlei nalazi se u opštini Bačka Topola, na poljoprivredno-turističkom kompleksu Zobnatica. Zgradu dvorca izgradio je spahija Đula Terlei na svom imanju 1882, a na imanju su biroške kuće, ekonomske zgrade, štala. Dvorac je izgrađen u duhu poznog klasicizma, sa zadnje strane, pedesetak metara od dvorca, na obali jezera nalazi se nekada tajni izlaz iz zgrade. Zahvaljujući dobrom gazdovanju ergelom ceo kompleks u Zobnatici u prostranom parku odlično se održava, a ograđen je visokom zidanom ogradom.
Danas je imanje porodice Terlei poznato kao Ergela Zobnatica. U kompleksu je hotel i restoran Jadran. Osim rasnih konja, na imanju su i divlje svinje, srndaći, nojevi i paunovi.
Dvorac je proglašen za kulturno dobro i otvoren je za posetioce!
Dvorac Lazar, Ečka
Ovaj dvorac, poznat i kao Kaštel, nalazi se u Ečki kod Zrenjanina. Pustaru Ečku kupio je Luka Lazar 1781. i na njoj osnovao naselje i podigao crkvu. Dvorac je početkom 19. veka u tzv. engleskom stilu izgradio Lukin sin Agošton Lazar. Imanje i dvorac je 1870. otkupio grof Feliks Ornonkur, pa je dvorac dograđen i izmenjen 1898/99. godine. Današnji izgled zgrada dobija kada je porodica Ornonkur bila u najvećem usponu i sa novim prezimenom De La Fontagne et d Harnoncur et Univerzagt i Palavicani. Iako znatno izmenjena u enterijeru i eksterijeru, zgrada dvorca u Ečki je u graditeljskom smislu jedinstven objekat u kojem je svirao Franc List lično i gostovao čuveni grof Esterhazi. U okolini dvorca su crkva, ribnjak i vodotoranj. Dvorac je renoviran i u dobrom stanju, a njemu se nalazi hotel lovački dvorac Kaštel.
Dvorac je proglašen za spomenik kulture i otvoren je za posetioce.