U Velikoj galeriji KC Grada 27. novembra otvara se finalna izložba petogodišnjeg evropskog projekta Frontiers in Retreat, pod nazivom Edge Effects/Serbia.
Tokom proteklih pet godina publika je imala priliku da prati rad gostujućih umetnika koji su posećivali Srbiju, a sada će, u okviru izložbe Edge Effects/Serbia, njihovi multimedijalni stvaralački projekti biti prikazani zajedno.
Mirko Nikolić, Joanes Simon-Perret, Quelic Berga Carreras, Sara Maria Kariranta, Nabb+Teeri, Carl Giffney, Company i Radhildur Ingadottir izložiće svoje projekte inspirisane ekologijom i održivim razvojem. Uz gostujuće, postavku će zaokružiti odabrani domaći umetnici, čija umetnička praksa dotiče temu ekologije kroz različite aspekte, od kritičkog i konceptualnog do dokumentarnog: Dušica Dražić, Vladimir Bjeličić, Tijana Radenković, Mina Piščević i Vjeko Sumić.
Ovom prilikom kustos Velike galerije KC Grada, Aleksandar Stojanović, napravio je intervju sa parom umetnika iz Finske – Jannom Nabbom i Marijom Teeri, koji su otkrili detalje svog projekta i ispričali – kako su doživeli Srbiju.
U kom trenutku i na koji je način se vaše umetničko istraživanje usmerilo ka ekologiji. Da li istražujete druge oblasti kada stvarate?
Na ekologiju se može gledati kao na sredstvo ili način razmišljanja. Otpočeli smo da se dublje bavimo ekologijom upravo na početku Frontiers in Retreat projekta. Smatramo da svi ljudi, naročito umetnici, treba da žive i da definišu ekološku budućnost što pre, te izlože sebe eksperimentalnim načinima života. To je nama u poslednje vreme glavni fokus.
Smatramo da svi ljudi, naročito umetnici, treba da žive i da definišu ekološku budućnost što pre
Zbog čega smatrate da su program artist in residence važni? Koji su vaši najjači utisci i iskustva sa rezidentura koje ste tokom projekta realizovali u različitim delovima Evrope?
Boravak i stvaranje u rezidenturi dozvoljava da sve teče sporije i prirodnije nego kada su u pitanju porudžbine ili klasične izložbe. Zbog toga se rezidenture mogu posmatrati kao idealna mesta kontemplacije i stvaranja novih ideja, umetničkih dela. Smatramo da je projekat Frontiers in Retreat uspeo da stvori privremenu zajednicu umetnika, kojoj je dozvolio da stvori nešto veoma postepeno i sporo, veoma organski i neusiljeno.
Na prvoj Frontiers in Retreat rezidenturi u Kataloniji, u Centru umetnosti i prirode u Ferari 2015, učili smo o takozvanim fokalnim praksama (focal practices) i rešili da sprovedemo niz eksperimenata. Fokalno (lat. focus, srce, ognjište) jeste stanje objekata, radnji koje zahteva koncentraciju, posvećenost i odanost mestu njihovog porekla i ima prema tom mestu duboke, složene i često intergeneracijske odnose (1). Istraživali smo kako lokalni uslovi i okolnosti datog mesta utiču na naše stvaralaštvo. Naš pomalo paradoksalni pokušaj da dostignemo nivo fokalnog života i umetničkog stvaralaštva na mestima rezidenture kasnije su nas vodili u Srbiju, na rezidenturu u KC Gradu na jesen 2016, a zatim u Suomelinnu u Helsinkiju na proleće ove godine. Planiramo da nastavimo istraživanje fokalnog pristupa u daljoj budućnosti.
Koji su najjači utisci sa rezidenture u Srbiji? Šta je to što vas je iznenadilo? Kako je sve uticalo na vaše kreativne procese?
Pristup svakodnevnom životu u Srbiji čini nam se mnogo fleksibilnijim i živahnijim nego u Severnoj Evropi. Fascinirao nas je komšiluk u kom se gaji kupus u bašti i kokoši na obali Dunava. Čak i mačke i psi imaju specifične balkanske odlike. Kao i svuda, i u Srbiji smo istraživali lokalnu floru i faunu. Uprkos zagađenju otkrili smo bogati biodiverzitet, čak i u samom središtu Beograda. Međutim, nije bilo lako pronaći relevantne informacije o lokalnim ekosistemima. Zbog toga smo se trudili da sve posmatramo temeljnije i detaljnije, pa čak i kuću u kojoj smo boravili u Zemunu.
Boravak i stvaranje u rezidenturi dozvoljava da sve teče sporije i prirodnije nego kada su u pitanju porudžbine ili klasične izložbe
Vaš video-rad Thinking of Invertebrates jeste fuzija audio-dnevnika i video-animacije o vremenu provedenom na rezidenturi u Srbiji. Mikroorganizmi u videu su veoma zanimljivi i mešaju se sa različitim prizorima i pejzažima. Interesuje me kako ste odabrali momente i organizme koje ste vizuelizovali u finalnoj montaži? Zanimale su nas biljke i životinje na koje smo nailazili u Beogradu, Zemunu i Sirogojnu. Međutim, vremenom su insekti i ostali beskičmenjaci postali glavni predmet interesovanja. Audio-dnevnik se zapravo osvrće na naše susrete sa insektima i beskičmenjacima, dok 3D animacija objekata i mrtve prirode nastala upotrebom fotogrametrije, daje oblike „glumcima“, koji uglavnom ostaju nevidljivi ograničenoj ljudskoj percepciji.
Animacija ih prikazuje uz pomoć tehnike. Kombinacija audija i videa može se doimati kao nasumična. Tekst i slika idu svojim tokom, povremeno se preklapaju, a zatim se opet razilaze. U prikazu nalik na san narativ povremeno se spaja sa postapokaliptičnom bliskom budućnošću.
Boravili ste u Sirogojnu i tamo učili o tradicionalnim zanatima i njihovoj primeni, da li je vaše delo Kuvarica primer toga? Kako ste izabrali poruke koje su izvezene na kuvarici? Koje ste još zanate istraživali, pošto i majica sa motivom bube svojom obradom podseća na zanatski proizvod?
Tokom boravka u Sirogojnu čitali smo članak Donne Haraway (2). Pozajmili smo jednu njenu ilustraciju koju su nam preveli na srpski. Tako je rođena Posthuman kuvarica. Pomerili smo fokus sa čoveka na perspektivu ostalih živih vrsta koje nastanjuju našu okolinu (neke od prikazanih životinja se tradicionalno upotrebljavaju u ishrani).
Majica sa motivom bube rađena je u tehnici rya tapiserije (tradicionalna tehnika tapiserije u Finskoj pod nazivom ryijy). Ova tehnika upotrebljavala se za ćebad i pokrivače zbog odlične izolacije koju pruža, slično krznu, a koja je neophodna zbog veoma hladne klime u Skandinaviji. Čvorovi nastali ovom tehnikom krupniji su i ređi od onih na persijskim tepisima. Naša majica sa aplikacijama u ovoj tehnici zapravo je nastala na rezidenciji u Suomelinni u Helsinkiju, a predstavlja omaž i memorijal jednoj vrsti buba koja nastanjuje tepihe (lat. Attagenus woodroffei), koja je česta štetočina u starijim zgradama Helsinkija.
Pristup svakodnevnom životu u Srbiji čini nam se mnogo fleksibilnijim i živahnijim nego u Severnoj Evropi. Fascinirao nas je komšiluk u kom se gaji kupus u bašti i kokoši na obali Dunava
Zanati sa sobom nose estetiku i jedno dublje značenje koje otkriva kakve fokalne odnose sadrže, što zavisi od mesta na kom se zanati razvijaju. Anti Salminen i Tere Vaden navode da odustajanje od privrede bazirane na fosilnim gorivima vuče za sobom odustajanje od masovne proizvodnje i mašina koje to gorivo koriste (1). Mi smatramo da ovladavanje zanatima može u tom smislu biti korak napred u fokalnom načinu života, koji je mnogo bolji za ekologiju i ne zagađuje prirodu oko nas, već je upotrebljava na održiv način.