Multiinstrumentalista Milivoje Petrović alijas Miško Plavi muziku stvara bezmalo četiri decenije, a već devet godina muzicira sa Miško Plavi Triom, koji u sastavu Miško, Vasil i Džoni 21. septembra nastupa na Kolarcu
Nakon što je 2016. održao fantastičan koncert u Kolarčevoj zadužbini, Miško Plavi Trio se 21. septembra vraća na mesto na kom je doživeo ovacije i nastupa tačno od 20.30 časova. Trio, koji u istom sastavu nastupa već devet godina, čine multiinstrumentalista Milivoje Petrović poznatiji kao Miško Plavi, najpopularniji domaći džez klavijaturista Vasil Hadžimanov i jedan od najboljih bubnjara u regionu Srđan Džoni Dunkić. Publici će uživo predstaviti album koji je regionu i kod nas izašao u aprilu 2019. pod nazivom Hiljadu osmeha (Jugoton – Croatia Records).
I to je drugi album Miško Plavi Trija, koji je stvorio autentičan muzički izraz, sublimirajući više stilova u snažno i emotivno autorsko muziciranje – kombinaciju klasične, džez i mediteranske muzike sa elementima soul, fank, rege i world music, uz upliv balkanskog folklora. Osim autorskih kompozicija, na repertoaru su im virtuozne obrade rok, soul i džez standarda.
Uoči koncerta razgovaramo sa čovekom koji je, čini se, uvek bio tu, čak i kad je bio odsutan, sarađivao sa mnogim muzičarima na domaćoj sceni, stvorio mnogo muzike u bendovima i solo, muzike za teatar i film, održao ne-zna-im-se-broj koncerata u zemlji, Japanu i svetu… Miško Plavi, sveprisutni muzički duh, odgovorio nam je i na pitanje – otkud u jednom čoveku toliko muzike i dokle misli da jezdi na novom talasu, reklo bi se cunamiju, koji ga je doneo.
Dobar dan, Miško. Krenimo s kraja ili od početka – u aprilu 2019. Miško Plavi Trio objavio je CD Hiljadu osmeha (Jugoton – Croatia Records). Recite nam nešto o tom albumu, kako je nastao i šta sve možemo da čujemo na njemu?
CD sam radio deset meseci 24 sata dnevno. Bilo je mukotrpno, ali isplatilo se – ja sam zadovoljan rezultatom, što nije baš lako postići. Inače trio u ovoj postavi postoji devet godina i jedini CD Live in Belgrade objavili smo 2012. Od tada smo imali puno koncerata i osećao sam potrebu da vernoj publici koja prati naš rad poklonim nešto novo. Stvaranje CD-a je pomogao SOKOJ, a gosti na albumu su Ana Stanić i Miroslav Tovirac. Oni će gostovati i na koncertu na Kolarcu. Žanrovski prevlađuje džez nota, ali ima različitih uticaja i CD sigurno nije samo za džez publiku.
Da li će nam stvarno doneti hiljadu osmeha, ili bar nekoliko? Zašto je važno da nam muzika lice razvuče u osmeh?
Evo, na to pitanje bih citirao gospodina Dragoljuba Matoševića, koji je napisao recenziju CD-a: „Miško Plavi Trio na ovom izdanju svira neku ’lakšu’ formu jazza, prijemčivu i onima koji baš ne preferiraju taj muzički stil, a i onima kojima jazz kola venama. Ovim izdanjem bend nas vodi svetskim muzičkim prostranstvima. Muzika je, kako netko reče, lijek od svake depresije. Ova muzika, bez dvojbe, liječi.“
Miško Plavi Trio izrastao je toliko da naši koncerti prerastaju u događaj. Svaki put, na svakom koncertu, dešava se onaj trenutak uzbuđenja kada i mi na sceni, i publika, ostajemo bez daha
Jednom ste izjavili da ste fan Vasil Hadžimanov benda, a onda dodali: „Zamislite, njegov sam fan a ujedno i sviram sa njim. Zar to nije sjajno!“ Kako ste vas trojica postali trio? Šta spaja vaše muzičke izraze i vizije?
Da, to što radi VHB i činjenica da postoji toliko dugo na sceni u ovakvoj zemlji, gde okolnosti nisu baš naklonjene takvoj visokoumnoj i vrhunskoj muzici, zaslužuje moje divljenje i puno poštovanje.
Nakon veoma uspešne turneje Miško Plavi Trija po Japanu 2008. godine, koja se zvala Serbia Passion, gde smo svirali deset koncerata u deset najvećih gradova, 2011. dobio sam poziv za novu turneju. U bendu iz 2008. svirali su Feđa Franklin i Miladin Stojković, ali 2011. bili su sprečeni, nisu mogli da idu. Morao sam da nađem novi bend. Tako sam pozvao Vasila i Džonija i usvirali smo repertoar, koncerti su već bili zakazani, no…. desio se zemljotres, cunami, nuklearna katastrofa u Fukušimi i svi kulturni događaji u Japanu su otkazani. Tako je propala naša turneja, ali ostao je bend u ovoj postavi. Sa njima dvojicom je zadovoljstvo raditi, oni su moje ideje podigli na visok nivo, uživanje je deliti binu sa njima.
„Miško Plavi Trio na ovom izdanju svira neku ’lakšu’ formu jazza, prijemčivu i onima koji baš ne preferiraju taj muzički stil, a i onima kojima jazz kola venama. Ovim izdanjem bend nas vodi svetskim muzičkim prostranstvima. Muzika je, kako netko reče, lijek od svake depresije. Ova muzika, bez dvojbe, liječi.“
Na sceni ste se pojavili početkom osamdesetih, u jeku novog talasa, kao gitarista, basista i klavijaturista, sarađivali ste sa bendovima Via Talas, D’Boys, Piloti, Ekatarina Velika… Od vašeg prvog izdanja (Demo top 10 – kompilacija Miško Plavi – Hemija, 1980) prošlo je bezmalo 40 godina, novi talas vas je odneo daleko. Odakle vam snaga i otkud u čoveku toliko muzike?
Dobro je pitanje. I ja sam ponekad zamišljen nad njim. Ponekad se osećam istrošeno, ne mogu ni da slušam muziku, a kamoli da sviram. No, kako je solo koncert najviši nivo muziciranja, uspevam da pronađem inspiraciju, svaki put je to novi izazov. Takođe, sa Džonijem i Vasilom je, kao što sam već rekao, veliki užitak svirati. I na kraju, nakon više decenija prangijanja po električnim instrumentima, divan i moćan akustični instrument – harmonika otvorio mi je nova poglavlja, kao i mogućnost da predstavljam sebe i svoju zemlju na različitim i dalekim meridijanima. O tome mašta svaki muzičar.
Kako vam s ove vremenske distance izgleda taj plodan i buran period domaće muzike?
Da, mladost – ludost 🙂 Velika zemlja, različiti narodi i kulture, divna publika, putovanja, prijatelji i lepe devojke po svim gradovima bivše Juge, nije moglo biti ništa više što mlad čovek ne bi poželeo.
Imate li neku evidenciju, možete li pobrojati sa kim ste sve i koliko puta nastupili, koliko ste koncerata održali, sa bendovima i solo? I šta je ono što vas u tom smislu emotivno i profesionalno ispunjava?
Od onih sam ljudi koji su uvek krajnje neodgovorni prema sopstvenom radu, istorijatu. Nisam vodio i ne vodim nikakvu evidenciju. U pitanju su hiljade koncerata u mnogim zemljama… Sada me najviše ispunjava što sam priznat od kolega. Mnogi poštuju to što radim i rezultate koje sam ostvario. To je zaista divan osećaj, naročito kada dolazi od ljudi kojima se lično divim, a ima ih mnogo.
Nakon više decenija prangijanja po električnim instrumentima, divan i moćan akustični instrument – harmonika otvorio mi je nova poglavlja, kao i mogućnost da predstavljam sebe i svoju zemlju na različitim i dalekim meridijanima. O tome mašta svaki muzičar
Nakon gitare, basa i klavijature, pomenuli ste da ste se vratili vašem prvom instrumentu – harmonici, koja vas je odvela daleko na Istok. Ili ste možda vi nju tamo odveli?
Kako sam već odgovorio, privukla me je lepota akustičnog instrumenta, dosta mi je bilo struje. Svirati vrhunski bilo koji instrument je veoma teško, no ipak, na toj lestvici najteže je svirati akustični instrument. Moje muzičko delovanje u Japanu unapred sam veoma precizno osmislio i pripremao se, dakle ipak sam ja nju odveo ili odneo tamo:)
Išao sam 2011, 2012. i 2013. na dobrotvorne humanitarne turneje po krajevima pogođenim cunamijem. Održao sam veliki broj koncerata po srušenim gradovima, npr,, u Macušimi, Rikuzentakati, Ksenumi, Sendaiju i drugim. Tamo je bila crvena zona, visok nivo radioaktivnog zračenja
Od 2000. izvodite solo program Music Around the World. U Japanu ste više od 200 puta nastupali u najeminentnijim koncertnim dvoranama, a u toj zemlji najpre ste svirali na ulici. Šta je vama i vašoj muzici dao Japan, a šta ste vi ostavili Japanu?
Japan je zaslužan za stvaranje moje autorske muzike, dakle oformio me je kao autora. Kada mi se otvorilo to veliko tržište, dalo mi je snagu i izazov da mogu da se posvetim pre svega osmočasovnom vežbanju mog instrumenta. Tako sam napredovao i kao izvođač i kao autor. Specijalno i činjenica da ne predstavljam samo sebe već i zemlju odakle dolazim.
Takođe, promenio me je i kao čoveka. Živeći tamo naučio sam od njih kakav treba imati odnos prema drugom čoveku, prema prirodi i prema poslu. Upravo su to kategorije koje nas razlikuju od životinja. Nažalost, ovde u Srbiji smo vrlo nisko po tom pitanju.
No, s obzirom na to da sam stalno bio na putu, stalno menjao kontinente, i to godinama, sve je to uticalo negativno na moj privatni život, brak, porodicu…
Music Around the World ili world music?
Muzikom oko sveta…. Zaista, velika je stvar kada ne morate da znate drugi jezik, a možete, zahvaljujući muzici i emocijama koje kroz nju šaljete, da stvorite veliki broj prijatelja svuda gde svirate. U Japanu imam puno prijatelja, koji su zaista oni pravi i osećam se bogatim zbog toga. Zahvaljujući njima išao sam 2011, 2012. i 2013, tri godine uzastopno, na dobrotvorne humanitarne turneje po krajevima pogođenim cunamijem. Održao sam veliki broj koncerata po srušenim gradovima, na primer, u Macušimi, Rikuzentakati, Ksenumi, Sendaiju i drugim. Tamo je bila crvena zona, visok nivo radioaktivnog zračenja. No, srce me je vodilo, moji prijatelji su bili tamo i obavestivši se o mogućim posledicama, bio sam mišljenja da mi desetodnevni boravak u toku jedne godine nije mogao mnogo nauditi.
Japan je zaslužan za stvaranje moje autorske muzike, dakle oformio me je kao autora. Promenio me je i kao čoveka. Živeći tamo naučio sam od njih kakav treba imati odnos prema drugom čoveku, prema prirodi i prema poslu. Upravo su to kategorije koje nas razlikuju od životinja
Osim što se pripremate za Kolarac, slušate li nešto posebno ovih dana?
U kolima slušam isključivo Radio Beograd 2. Puno umetničke muzike, nema reklama. Kod kuće slušam nekoliko džez radio-stanica na live streamingu.
Šta publika 21. septembra može da očekuje na Kolarcu? Hajde da pozovemo sve da dođu po dozu osmeha, sveta, Balkana, džeza, Mediterana…
Nakon devet godina rada sa dve muzičke gromade, Vasilom Hadžimanovim i Džonijem Dunkićem, Miško Plavi Trio je izrastao toliko da naši koncerti prerastaju u događaj. Svaki put, na svakom koncertu, dešava se onaj trenutak uzbuđenja kada i mi na sceni, i publika, ostajemo bez daha. To su posebni trenuci i za to vredi živeti i boriti se. Možete pogledati numere sa prošlog koncerta 2016. sa Kolarca na YouTubeu i poslušati reakcije publike.
I za kraj – koja je vaša životna mantra?
Ne tražim nikad ono što ne mogu da dobijem.
Hvala!
(Ulaznice za ovaj događaj možete kupiti na biletarnici Kolarčeve zadužbine po ceni od 1.200 i 1.500 dinara.)