Dugo smo tražile to mesto, naše mesto za četiri godišnja doba. I našle smo ga ovog proleća – tamo gde se bude sva naša čula i množe sreća i sećanja
Pre kiše bilo je proleće. I žustro sunce. A takvo je ovo godišnje doba. Malo toplo, malo zubato. I katkad blago topao vetar što tera s očiju umor koji donese početak festivala sunca. Kad koraci prate kapke koji padaju.
Prijateljice su me čekale. Znale su da sam sve bliže. Osećale su da stižem park dok me vegetacija opija. Na pravom mestu. U sobi punoj mirisa kafe. U sobi kafe.
Prijateljice su me gledale i smejale se mom detinjem oduševljenju. I ja sam počela da se smejem
Na ulazu sam samo udahnula miomiris i već mi je bilo bolje. A na stolu me je čekala šolja koja je u trenutku kada smo jedna drugu ugledale počela da raste. I bivala je sve veća dok sam omamljena hodala ka njoj.
Sela sam, njih tri su me gledale i smejale se. A ja sam videla samo šolju i smešila se njoj. Prvi gutljaj izoštrio mi je čulo sluha. Čula sam svoje prijateljice. Bile su dobro raspoložene, budne, već su popile kafu. Onda se čulo izoštrilo još više. Čula sam finu kakofoniju, larmu, engleski, francuski, španski. Ili je to bio italijanski. Ili…
Kraj moje šolje stajao je tanjir pun raznobojnih makaronsa, jedna prijateljica uživala je u sendviču, druga u prolećnoj salati. Ja sam svoja čula još budila kafom. Fini espreso titrao je na mojim nepcima, klizio niz moje grlo. Mmmm, kakav momenat! Mmmmm, kakvi makaronsi – otelo mi se pošto sam zagrizla jedan zelen kao proleće u Parizu. Rekli su mi da su home made. Home made, znala sam čim sam probala taj zeleni, francusko zeleni.
Prijateljice su me gledale i smejale se mom detinjem oduševljenju. I ja sam počela da se smejem. I da uživam u druženju, kafi, kolačima, miru kojim zrače svi u toj sobi punoj finih mirisa, boja i ukusa. Daleko od gužve i vreve, a tu u centru grada.
Onda se čulo izoštrilo još više. Čula sam finu kakofoniju, larmu, engleski, francuski, španski. Ili je to bio italijanski. Ili…
A da li želiš sladoled, i on je home made, pitala me je prijateljica. Mmmm, sladoled, prvi ove godine! Da, moram da zamislim želju.
Zamislila sam je, odšetala do pulta i kupila divno ukrašen paketić kolača mami. Onako, tek da je obradujem.
Mmmm, kako su divni naši momenti u kući finih kolača i najbolje kafe.
U Coffee Roomu – gde se naši momenti odmah pakuju u srce.