O doprinosu marketinških agencija zajednici, socijalnim preduzećima i udruženjima pričali smo sa Ivom, kreativnom direktorkom digital sektora agencije Fullhouse Ogilvy
I advertajzing je zakoračio u 21. vek. Jedan od primera promena, odnosno zaokreta od Mad man it’s toasted ere jeste okretanje i ka društveno odgovornoj komunikaciji, reklamama viših društvenih ciljeva. Tako je nedavno američki automobilski gigant Ford na inteligentan i aktivistički način istakao značaj dekreta kralja Saudijske Arabije Salmana, kojim se ženama po prvi put u istoriji ove zemlje dozvoljava da budu vozači.
Naravno, poenta advertajzinga i dalje ostaje prodaja, ali izražavanje socijalnih i političkih promena svakako je veliki iskorak u ovoj branši. Takođe, i advertajzing u Srbiji zakoračio je u 21. vek. Jedan od domaćih primera jeste i društveno odgovorna akcija #KampanjaNaDar Marketing mreže, kojoj se pridružila i eminentna agencija Fullhouse Ogilvy. Cilj kampanje bio je doprinos kreativnih, PR i digitalnih agencija zajednici, socijalnim preduzećima i udruženjima. Tim povodom pričali smo sa kreativnom direktorkom digital sektora agencije Fullhouse Ogilvy.
Vi kao agencija priključili ste se akciji #KampanjaNaDar kroz pro bono kampanju za EkoBag.
Tako je. EkoBag je prvo socijalno preduzeće kod nas koje ima dvostruku socijalnu funkciju: sa jedne strane, bavi se reciklažom (od upotrebljene PVC folije za bilborde prave razne vrste tašni i aksesoara), a sa druge strane ima i misiju upošljavanja žena starijih od 45 godina, iz teško zapošljive grupe pogođene tranzicijom. Zapravo, EkoBag je i osnovan od žena iz ove grupe. Bila nam je jako inspirativna i njihova priča i njihova misija, a i njihove super torbe. Bili smo prilično sigurni da je jedino što fali ovom preduzeću dobra marketinška podrška.
U marketinškim agencijama uglavnom ima i previše posla i nedovoljno prostora da se na ovaj način pomogne društveno odgovornim inicijativama, ali mislim da stvarno govorim u ime svakog kreativca kada kažem da nema većeg profesionalnog zadovoljstva od onog kada čovek zna da je svoje stručne sposobnosti imao prilike da uposli u ostvarenju nekog dobrog cilja.
EkoBag je osnovan od žena iz teško zapošljive grupe pogođene tranzicijom. Bila nam je jako inspirativna njihova priča i njihova misija, a i njihove super torbe
Koje bi druge kampanje Fullhouse Ogilvyja izdvojila kao jednako zanimljive i inovativne?
Imam utisak da se kreativnost uglavnom meri kroz TV spotove i projekte za tzv. duh klijente – one koji su rađeni u cilju dobijanja nagrada i agencijske samopromocije. Međutim, drago mi je da radim u agenciji gde postoji kultura kreativnog pristupa rešavanju skoro svih zadataka, od najvećih do najmanjih. Ljudi se stvarno trude da vide kako mogu kreativnije da iskoriste brending sekundarnih pozicija na polici, koja će biti težina papira na kome će se štampati pozivnica, koja bilbord lokacija je relevantna za datu ciljnu grupu i slično. Od BTL-a, medija, nas u digitalu i, naravno, ATL-a… ljudi u agenciji su naprosto takvi da ne vole da razmišljaju na keca. I da dodam da su, kao i u većini agencija, najzanimljivije i najinovativnije ideje one koje završe u „klijent nije usvojio“ fioci.
Smatraš li da kreativnost igra ključnu ulogu u advertajzingu upravo zbog sve nižeg raspona pažnje potrošača?
Apsolutno. Potrošač je sazreo, mudar je. Ušli smo u eru „racionalnog potrošača“ – onog kojim je teško manipulisati i koji vrlo dobro zna šta želi i zašto to želi. Dodatno, digitalni kanali ovom potrošaču dozvoljavaju da ima daleko veću kontrolu sadržaja koji konzumira i poruka koje prima.
Kao i u većini agencija, najzanimljivije i najinovativnije ideje su one koje završe u „klijent nije usvojio“ fioci
Budućnost advertajzinga?
Dokle god bude slobodnog tržišta, biće i advertajzinga. Ako postoji neko ko nešto želi da proda i neko kome to potencijalno treba – postoji potreba i za advertajzingom. Međutim, veliko je pitanje šta će se dešavati sa tržištem. Koliko će ekonomija deljenja (share economy) uticati na njega? Takođe, brendovi su proveli prethodnih pola veka gradeći vrednost ni od čega, tj. na takozvanom imidžu. U vremenu ponovnog vrednovanja racionalnih funkcionalnosti, koliko je ovaj način razmišljanja relevantan? Što bi rekli Englezi, „ponekad je jabuka samo jabuka“. Definitivno se ide se ka jednoj generičnosti i preferiranju stvari koje jasno komuniciraju ono što jesu, a to što jesu mora biti vrednost. Postaje teško zamaskirati nedostatak vrednosti imidžom. Takođe, potrošači teže jednostavnosti. Previše izbora percipira se kao odsustvo izbora. Videćemo.