Ili: kako rizikovati (i izgubiti) život na najgluplji mogući način
Kada virtuelna stvarnost prevaziđe vlastite granice i postane deo realnosti onih koji odluče da imitiraju ono što vide na internetu, život postaje opasna igra koja u mnogim situacijama ima i fatalan ishod. Lov na što više lajkova, naročito među mladima, postao je neka vrsta opsesije i takmičenja u tome ko će imati bolji, intrigantniji i zanimljiviji selfie. Fotografije napućenih usta u kupatilu, natrćenih zadnjica ispred ogledala ili u vlastitoj spavaćoj sobi među jastucima deo je prošlosti. Danas, ukoliko ne rizikujete vlastiti život u realnom svetu zarad nekoliko desetina ili stotina lajkova u virtuelnom svetu, niste niko i ništa. Bar tako, čini se, a nažalost, misli mnogo mladih ljudi, koji širom sveta svakodnevno rizikuju živote zbog jedne fotografije.
Zovu ih daredevil selfie. Što ekstremnije, to bolje. Stanete na prugu i sačekate da vam se voz približi na nekoliko centimetara, fotografišite taj momenat pred potencijalnu smrt i ako imate dovoljno sreće i vremena, skočićete u stranu u poslednjem momentu i spasiti se – garantujući sebi na stotine lajkova (oduševljenih?) nepoznatih ljudi. Ako, možda, zauvek ne ostanete na šinama. A to se nedavno desilo trinaestogodišnjem dečaku u Italiji, koji je samo jedna od 150 osoba koliko ih u proseku svake godine izgubi život zarad što intrigantnije fotografije – bilo da stoji na samoj ivici najviše zgrade u gradu, bilo da u trku pokušava da uhvati ski-lift, bilo da igra ruski rulet pred kamerom, previše se približi opasnim, divljim životinjama ili stoji na ivici planine, litice, ambisa – odakle se lako sklizne.
Stvar je pogubno besmislena: ako ne rizikujete život u realnom svetu zarad nekoliko desetina ili stotina lajkova u virtuelnom svetu, niste niko i ništa
Ekstremna igra sa sudbinom u kojoj se osoba često gubi u želji da svetu pokaže vlastitu hrabrost. Ili glupost. Bez ikakvog smisla. Na pitanje postavljeno mladima zašto to rade, odgovori su: „zbog popularnosti“, „da budem prihvaćen u školi“, „da imam što više lajkova na Instagramu ili Facebooku“, „da imam što više prijatelja“…
Iako nije potvrđeno, smatra se da je ovu modu lansirao Alexander Remnev, ruski free climber koji je postao poznat jer se fotografisao na vrhovima najviših zgrada na svetu u situacijama ekstremne opasnosti.
Na sajtu https://500px.com/alexander_remnev možete kupiti njegove fotografije po ceni koja varira u zavisnosti od rezolucije. Zahvaljujući socijalnim mrežama ova moda se proširila kao zaraza i danas najmlađi, kojima je i najlakše manipulisati i na koje je lako uticati preko socijalnih mreža, imitiraju one koji su često profesionalci u onome što rade. Primer su Angela Nikolau i Ivan Kuznetsov, ruski par gimnastičara, tzv. roofersa, koji putuje svetom i bar jednom mesečno ide u Dubai u potrazi za što višim oblakoderima na čijim će se ivicama fotografisati zagrljeni, dok se ljube ili rade ritmičke vežbe. Da bi hodali po ivicama zgrada (sam pogled na njihove fotografije izaziva vrtoglavicu i slabost u kolenima), Angela i Ivan vežbaju po nekoliko sati dnevno i zarađuju vrtoglave sume novca jer ih prate milioni ljudi – a to je najvažnije za kompanije koje ih unajmljuju za ove ekstremne fotografije. Očigledno nikoga nije briga što u svakom momentu rizikuju život – biznis je biznis.
„Ponekad se plašim da ću umreti, ali navikla sam se, sada već ne osećam ni adrenalin kada se popnem na vrh zgrade“, kaže Angela. „Sve je počelo pre sedam godina u Moskvi, a pre pet godina ovo je postalo moja profesija. Na mom Instagram profilu reklamiram različite proizvode, ali ono što je bitno jeste što i na početku i na kraju videa ili fotografija govorim da smo mi profesionalci i da niko ne treba nas imitira.“
Samo prošle godine 127 ljudi izgubilo je život pokušavajući da naprave ekstremni selfie
Nažalost, mnogi ih ipak imitiraju. Lovci na ekstremni selfie spremni su na sve: ulaze ilegalno u zgrade, penju se na antene visoke nekoliko stotina metara bez ikakve zaštite, promiču čuvarima, rizikuju kazne i zatvor u određenim zemljama.
Italijanski sociolog Antonio Marziale smatra da za ovaj fenomen ne treba kriviti samo generaciju takozvanih milenijalaca jer danas i najgore situacije postaju video-igrice koje, nažalost, osmišljavaju i kreiraju neodgovorni odrasli. On upućuje apel upravo njima, roditeljima koji provode više vremena na internetu od vlastite dece, odraslima koji imaju moć da edukuju mnogo mladih ljudi i školama koje još nisu u stanju da učestvuju u edukaciji mladih o tome kako treba koristiti medije na pozitivan način.
Prema istraživanju američkog univerziteta Carnegie Mellon i indijskog IT instituta Indraprastha iz Nju Delhija iz 2016, 127 ljudi je prošle godine izgubilo život zarad ekstremnog selfiea. Mnogi za to krivca vide u socijalnim mrežama jer svako, naročito tinejdžeri, žele da budu u centru pažnje i njihov je cilj nešto što zapravo ne postoji i nema nikakav smisao: imati što više lajkova i pratilaca u virtuelnom svetu. Kao da će im to promeniti život. Nažalost, u nekim situacijama ga i promeni. Zauvek.
Tako selfie postaje killfie. Fotografija koja ubija.