Na Bijenalu u Veneciji prošle godine kontroverzni Britanac podelio je umetničku javnost izložbom Treasures from the Wreck of the Unbelievable, a sada u istoimenom dokumentarcu Netflixa možete da vidite ekspediciju izvlačenja savremenih drevnih skulptura iz olupine broda
Slavni britanski umetnik Damien Hirst (51) svoje najnovije radove prikazao je u aprilu prošle godine na velikoj izložbi u okviru Venecijanskog bijenala. Umetnik kog neretko kritikuje deo javnosti zbog kontroverznih instalacija, i ovaj put podigao je prašinu izložbom Treasures from the Wreck of the Unbelievable, čiji je sada deo i dokumentarac koji je realizovao Netflix.
Venecijanska izložba trebalo je da obeleži njegov veliki povratak na umetničku scenu, budući da njegova karijera od 2008. stagnira i prema komercijalnim kriterijumima, ali i po sudu kritike. Čak tri nedelje pre otvaranja izložbe Hirst je bio na udaru italijanskih aktivista za prava životinja koji su mu ispred vrata Palazzo Grassi, gde je bio izložen deo postavke, ostavili „umetničko delo“ (40 kilograma životinjskog izmeta i transparent na kome mu poručuju da ide kući), zato što je u nekim svojim ranijim instalacijama koristio uginule životinje.
Na izložbi se našlo 189 gigantskih skulptura na kojima je umetnik radio deset godina i u čiju je produkciju uložio 65 miliona dolara.
Reč je zapravo o skulpturama koje bi trebalo da predstavljaju teret iz olupine broda koji je potonuo pre više hiljada godina, a nastup su pratile i fotografije koje prikazuju vađenje tog blaga sa dna okeana pored obale Zanzibara.
Zapravo, priča prati tim podvodnih arheologa koji pomažu Hirstu da „preradi“ dugogodišnje blago koje su otkrili u priobalju istočne Afrike, a „plen“ potiče iz 1 i 2. veka i pripadao je nekadašnjem robu po imenu Cif Amotan II – koji, sada je poznato, zapravo jeste anagram za I am fiction i, ispostavilo se, autoportret samog Hirsta.
To je bio šlagvort za potpuno suprotno viđenje ove izložbe u umetničkom svetu.
Po otvaranju izložbe likovna kritičarka i autorka Laura Cumming napisala je za Guardian: „Nikada nisam videla veći umetnički šou u životu“, pohvalivši ga kao balans „čudesnog“ i „monstruoznog“. S druge strane, Andrew Russeth izložbu za Art News opisuje kao „katastrofalnu“ i etiketira kao „nesumnjivo jednu od najgorih izložbi savremene umetnosti u protekloj deceniji“. Povrh svega, Hirst je optužen za prisvajanje afričkih artefakata, na šta je njegov portparol odgovorio saopštenjem da su radovi „pod uticajem najrazličitijih kultura i priča iz celog sveta kroz čitavu istoriju“.
Međutim, za samog Hirsta sve je teklo po planu. Izložba je zatvorena 3. decembra, a dva dana pre toga dao je intervju za Vulture. „Kao umetnik“, rekao je Hirst, „najbolje čemu možete da se nadate jeste da se ljudi raspravljaju, da postoje mešovite kritike. Neko vas voli, neko vas mrzi. Ukoliko to shvatite, onda ste na pravom putu. Ako vas svi vole ili svi mrze, u nevolji ste.“
Naravno, celu stvar ponovo oživljava dokumentarac, odnosno pseudodokumentarac koji opet otvara javnu polemiku. Više od 90 minuta ronite na dubinama okeana sa Hirstom i timom istraživača otkrivajući blago potonulog broda Cifa Amotana II i zajedno sa njima pokušavate da iskopate oko milijardu dolara, koliko se procenjuje da će Hirst zaraditi prodajom radova.
Pogledajte film i donesite lični sud.