On je jedan od vodećih modnih i advertajzing fotografa svoje generacije, a uskoro će nam u Galeriji Prozor pokazati kako je dekonstrukcijom konstrukcije sadašnjost uvukao u prošlost. Mada, može i obrnuto
Njegove modne editorijale, crno-bele portrete i reklamne fotografije sigurno ste viđali na stranicama domaćih modnih i lifestyle magazina kao što su Grazia, Elle, Harpers Bazaar, Maxiim, Playboy… ali objavljivan je i inostranim publikacijama Financial Times, Air France Magazine, XtraSports, Worldonline, Bild am Sontag… Radove je izlagao na samostalnim izložbama u Beogradu i Podgorici, a učestvovao je i na više od 40 grupnih izložbi širom sveta. Radio je za veliki broj klijenata, marketinških i kreativnih agencija kao što su FullHouse Ogilvy, Nova communications, Profile, SVA, Grafix, C.I.B.B, Spectra, Gray, Idea Plus DDBO, SMJWT, EuroRSCG… i sarađivao sa mnogim rok zvezdama i modnim dizajnerima.
Braca Nadeždić svetlom ne prestaje da se igra, i dalje istražuje, gleda, slika, snima… eksperimentiše s polaroidima, kombinuje tehnike i ukršta vremena. Tako je za izložbu, čiji se termin 4. septembar ozbiljno primiče, nekim odloženim, pomalo zaboravljenim radovima udahnuo živu sadašnjost i nazvao je Prošlost sada.
Čuvši da opet izlaže, spontano smo ga spopali pitanjima, a on nam je odgovarao isto tako – spontano i slobodno.
Braco, ti si studijski modni i advertajzing fotograf već dve decenije. Zašto si se opredelio baš za te dve oblasti, a ne recimo za dokumentaristiku ili neku treću foto-oblast?
Sticajem okolnosti. Doduše, oprobao sam se u raznim sferama fotografije, pa čak i u sportskoj, gde sam shvatio da ne znam nijednog sportistu i da nemam ni želju da naučim. Jedno vreme me je zaokupljivala fotografija hrane i zaista sam hteo da se specijalizujem za nju, nažalost, u Srbiji nije bilo tolike potrebe za fotografijama hrane. Pričam o vremenu mnogo pre digitalne fotografije, kad nisi baš mogao sve da saznaš za sedam sekundi, već si morao da otkrivaš sam ili kroz tek nekoliko knjiga koje su bile prilično nedostupne.
Da se vratimo na prvi deo pitanja, u advertajzing fotografiju ušao sam preko par prijatelja koji su se bavili njenim prapočecima i malo-pomalo shvatio sam da me ona jako zanima jer upoznajem interesantne ljude i mogu da se kreativno izrazim… za razliku od danas, gde je digitalna fotografija prilično uništila momenat mašte koji nastaje pre i za vreme fotografisanja.
https://www.youtube.com/watch?v=Em8sSUsf_Bk
Wim Wenders je nedavno rekao: „Pametni telefoni su napravili fotografiju mrtvijom nego ikad.“ Skromno mogu da dodam – digitalna fotografija je to započela
Mnogi ljudi, a posebno umetnici, govore da je budućnost sada, zašto i kako je kod tebe Prošlost sada? Sa čim je povezano to prošlo u sadašnjosti što ćemo videti u skorijoj budućnosti?
Budućnost sada je najobičnija floskula koju je početkom sedamdesetih prva upotrebila neka američka osiguravajuća kuća u cilju propagiranja svog proizvoda. Kao i Prošlost sada nema fizičku održivost i prilično je besmislena. Meni je Prošlost sada pala na pamet dok sam stvarao fotografije za ovu izložbu u smislu – fotografisao sam razne ljude koji su mi bili interesantni u periodu od 2013. do 2015. na polaroid formatu 20 x 25 cm, neke objavio na izložbi pre nekoliko godina u Galeriji O3on, a ostalu većinu spakovao i skoro zaboravio. Početkom 2018. raspremao sam materijale i shvatio da imam preko stotinu takvih portreta, nažalost, oni nisu imali onu težinu kao u trenutku kad su nastali i tako sam rešio da ih dekonstruišem, to jest da skinem emulziju i prenesem na tvrdi papir sa minimalnim distorzijama. Dakle, dekonstrukcija konstrukcije, prošlost i sada kao novi život.
Kada se kaže majstor fotografije – ko ti prvi padne na pamet?
Sarah Moon i Paolo Roversi.
Šta te trenutno intrigira i vozi u fotografiji?
Trenutno se, a to je kapiram vezano sa godinama, palim na crno-bele pejzaže. Skroz sam negde na planini i čekam pravo svetlo… i, naravno, analogna kamera i film.
Kuda ide i gde misliš da će stići umetnosti kojom se baviš?
Wim Wenders je nedavno rekao: „Pametni telefoni su napravili fotografiju mrtvijom nego ikad.“ Skromno mogu da dodam – digitalna fotografija je to započela.
Uveren sam da će uvek postojati ljudi koji će negovati analognu i izlagačku fotografiju i da će ona, kao što je oduvek bila, ostati prava i jedina svetla tačka u bezumnom okeanu slika koje nas zapljuskuju svake sekunde.
Početkom 2018. shvatio sam da imam preko stotinu starih portreta na polaroidu, koji, nažalost, nisu imali onu težinu kao kad su nastali, pa sam rešio da ih dekonstruišem, tj. da skinem emulziju i prenesem ih na tvrdi papir sa minimalnim distorzijama. Dakle, dekonstrukcija konstrukcije, prošlost i sada kao novi život
Šta te nervira ovih dana i čemu se raduješ ovog leta?
Nerviraju me komarci, a radujem se životu.
Zašto baš sada samostalna izložba? Pozovi naše čitaoce 4. septembra u Galeriju Prozor.
Sasvim slučajno, nisam imao nikakvu nameru da pravim izložbu, ali kao i većina stvari u životu, jednostavno se namestilo, u ovom slučaju usled mog eksperimentisanja sa polaroidima.
Dođite ukoliko vas zanima fotografija koja je nastala bez kompjutera i štampača:)
I za kraj – za 42 magazin: šta je za tebe smisao života?
Sloboda.
Hvala, Braco!
BOOGIE: Zašto bih se bavio stvarima koje drugi očekuju od mene?