Kod ovog projekta ključna je kombinacija naizgled dve nespojive reči – zgrada-biljka, ali i pojam balans jer se arhitektura i priroda moraju harmonično dopunjavati kako bi živele pod istim krovom
Sa preko 9.000 biljaka botanička bašta Univerziteta Vilnius u Litvaniji je fascinantan prostor sam po sebi, a sada je redizajnirana sa idejom da se objekat potpuno uskladi sa primenom.
U ovom kompleksu sve je podređeno prirodi, pa je isti slučaj i sa arhitekturom, zato je redizajn pažljivo osmišljen uzimajući u obzir sve zahteve ovog specifičnog mesta.
Pre rekonstrukcije zgrade koja je i botanička bašta i univerzitetska laboratorija, njena forma bila u potpunom kontrastu u odnosu na prirodno okruženje. Izvorni oblik objekta nije stvarao homogenu celinu sa dvorišnim prostorom, pa su izmene bile neophodne.
Osnovna ideja od koje su arhitekte krenule jeste jedna reč, zapravo dve: zgrada-biljka. Da bi ova ideja oživela, oni su napravili dizajn pravougaonog oblika kome će zelenilo dati na volumenu i na taj način biljke biti integrisane u arhitektonski plan.
Arhitekte su prilikom izrade ovog projekta uzimale u obzir prirodne karakteristike biljaka koje se menjaju kroz godišnja doba
Stubovi, lift i staklenik pripadaju južnom zidu, a fasada je zamišljena od živog zelenila. Prilikom rekonstrukcije laboratorije najpre su se rešavale tehničke stavke i zahtevi, a prvi je bio da se visina objekta izravna sa dvorišnim zgradama, što su arhitekte najpre i realizovale. Fasada se nadovezuje na krovni deo, pa ovaj prostor ostavlja potpuni utisak botaničke bašte.
Metalna konstrukcija okružuje celu građevinu i predstavlja ram za koji je fiksirana kompozicija od zelenila sa elementima gde su posađene biljke. Ako ulazimo u detalje, onda treba reći da je ovaj sastav sačinjen od tri reda stubova iz kojih se formiraju metalne mreže na koje su fiksirane biljke.
Stubovi su iste visine i pričvršćeni su za horizontalne konstrukcije zajedno sa mostovima. Ono što je zanimljivo jeste da su svi stubovi zapravo mobilni elementi koji se mogu ukloniti ili premeštati po potrebi. Na ovaj način metalna konstrukcija stvara mogućnost da se prilagođava održavanju i kretanju biljaka, ali i da se bolje reguliše izolacija.
Arhitekte su prilikom izrade ovog projekta uzimale u obzir prirodne karakteristike biljaka koje se menjaju kroz godišnja doba. Zaključak je da se tokom letnjih meseci pojačava bujnost biljaka, pa se samim tim smanjuju praznine između stubova, a na taj način se prirodnim putem prostor izolaciono štiti od pregrevanja.
Novi elementi rekonstruisane zgrade su stepenište, lift i staklenik na već pomenutom, južnom delu pravougaone forme. Staklenik je dizajniran tako da obuhvata sunčevu svetlost sa tri strane – istok, jug i zapad, pa je tokom čitavog dana obasjan. Krovna konstrukcija je osmišljena kao rekreativni prostor sa koga se može posmatrati čitav kompleks – savršeno mesto za pauzu!
Dizajn: Paleko Architektu Studio
Fotografije: Norbert Tukaj