Ovogodišnji, 53. Bitef biće u ljubavi sa publikom od 17. do 26. septembra, a o tome šta možemo da očekujemo od ovog neobičnog emotivnog odnosa razgovarali smo sa dramaturgom festivala
Ovogodišnji, 53. Beogradski internacionalni teatarski festival ili Bitef biće održan od 17. do 26. septembra pod sloganom Počnimo ljubav iz početka, koji objedinjuje sve predstave i podjednako se referiše na obe njegove glavne linije, i estetsku i tematsko-problemsku. Za deset dana publika će u okviru glavnog programa moći da pogleda predstave iz Francuske, Švajcarske, Nemačke, Belgije, Hrvatske, Srbije, Slovenije, Nigerije, Brazila. Festival svečano otvara predstava Orest u Mosulu reditelja Mila Raua (18. septembar), a zatvara ga Pozvani Sepa Bajensa čuvene trupe Ultima Vez iz Brisela (26. septembar). Predstave će se osim u beogradskim pozorištima izvoditi i u alternativnim prostorima adaptiranim za potrebe 53. Bitefa.
Može li teatar da predloži rešenje za problem sveopšteg raspada društva i zajednice, da li su umetnost i publika bliži ukoliko se izbrišu granice između scene i gledališta i šta sve 53. izdanje naše najznačajnije kulturne manifestacije donosi pozorišnim sladokuscima, pitali smo Filipa Vujoševića, dramskog pisca i dramaturga Bitefa.
Dobar dan, Filipe, vi ste u timu Bitefa od 2017, kada je održan 51. put. Šta biste nam mogli reći o iskustvu kreiranja ovog nadasve drugačijeg teatarskog putovanja? Šta tačno znači biti festivalski dramaturg?
Iskustvo rada u Bitefu, suvišno je reći, predstavlja posebnu privilegiju. Svaki put kada pomislim na to da ono što nam je davno podarila Mira Trailović i dalje postoji i funkcioniše, pomislim i na to kako je bogata i važna tradicija Bitefa. Sa druge strane, tek kada upoznate sistem iznutra, shvatite koliko je rada potrebno da bi se osmislio i realizovao program festivala koji decenijama, uprkos svim okolnostima, uspeva da bude relevantan u međunarodnim okvirima. Sam posao dramaturga podrazumeva različita zaduženja u okviru tima. Jedno od njih je i bliska saradnja sa umetničkim direktorom i rad na pretakanju njegovog koncepta u program festivala. Ivan Medenica uvek insistira na izoštrenoj tematskoj i estetskoj fokusiranosti glavnog programa. U njegovom sistemu rada, dramaturgija festivala je veoma važna, tako da svaka predstava ima svoje mesto, sa razlogom se nadovezuje na neku drugu i prethodi nekoj sledećoj…
Slogan ovogodišnjeg Bitefa, za razliku od prošlogodišnjeg – Svet bez ljudi – zvuči optimistično, preuzeli ste naziv šlagera Beti Đorđević Počnimo ljubav iz početka. Kako ste se odlučili za taj slogan i šta će, sudeći po njemu, biti ishodište i glavni tematski koncept predstava na 53. Bitefu?
Estetski fokus ovogodišnjeg izdanja festivala je na brisanju granica između izvođača i publike i istraživanju onih teatarskih formi koje bismo, veoma široko tumačeno, mogli da podvedemo pod pojam imerzivnog pozorišta, onog u kome publika uzima aktivno učešće. Na tematskom planu, selekcija istražuje uzroke stanja u kome se današnje društvo podivljalog kapitalizma nalazi, sa pokušajima da se promišljaju i eventualne alternative, mogućnosti za uspostavljanje neke nove, bolje i humanije društvene zajednice. Otuda i slogan festivala koji sugeriše neki novi početak. Suvišno je reći da se ovde ne radi o begu od stvarnosti i uranjanju u apolitičnost. Naprotiv, kao i uvek, Bitef je izrazito političan i kritičan.
Estetski fokus ovogodišnjeg izdanja festivala je na brisanju granica između izvođača i publike i istraživanju onih teatarskih formi koje bismo, veoma široko tumačeno, mogli da podvedemo pod pojam imerzivnog pozorišta
Na 51. Bitefu videli smo Olimp, koji je napravio pravu malu buru u ovdašnjoj javnosti i na mnogim nivoima bio epsko putovanje. Prošle godine na sceni Sava centra, u predstavi Rekvijem za L. videli smo smrt uživo, odnosno kako svet ostaje bez ljudi. Da li će se ove godine zaista „dogoditi ljubav“ na sceni?
Hoće, naravno. Ali to ne znači da će sve predstave festivala biti vesele, ljubavne i pozitivne. Naprotiv. Dramaturgija festivala je zamišljena tako da ćemo u prvom delu tretirati uzroke krize današnjeg društva, da bismo, kako idemo ka kraju, pokušali da ponudimo rešenja. Glavni program festivala obilovaće kritičkim pozorištem, tek da bi se katarza dogodila na samom kraju puta.
Bitef otvara predstava Orest u Mosulu Mila Raua, jednog od umetnički najradikalnijih i najznačajnijih svetskih reditelja današnjice. Šta će nam to teatarski radikalno ona doneti?
Milo Rau je poznat po svom radikalnom pozorišnom izrazu u kome često kombinuje tekstualno ili dramsko polazište sa dokumentarnim teatrom. Njegov Orest u Mosulu suprotstavlja Eshilovu Orestiju, delo o uspostavljanju zapadne demokratije sa strašnom realnošću ratova na savremenom Bliskom istoku, kreirajući poražavajuću sliku sveta u kome živimo, kao sveta u kome pravda i demokratija ne postoje.
Na tematskom planu, selekcija 53. Bitefa istražuje uzroke stanja u kome se današnje društvo podivljalog kapitalizma nalazi, sa pokušajima da se promišljaju i eventualne alternative, mogućnosti za uspostavljanje neke nove, bolje i humanije društvene zajednice
Predstava Pozvani Sepa Bajensa čuvene trupe Ultima Vez iz Brisela zatvara Bitef, a predstavlja tzv. imerzivno pozorište, odnosno ono koje briše razliku između scene i gledališta, izvođača i gledalaca, i u kojem publika učestvuje. Dajte nam neki kratki prikaz ovog komada.
Ovo je predstava koja je namerno ostavljena za kraj festivala. U njoj publika aktivno učestvuje, stvara se posebna vrsta zajedništva i potpuno jedinstveno pozorišno iskustvo. Kada pomenemo učestvovanje publike u nekoj predstavi, mnogi od nas automatski razviju određeni otpor, jer često od očekujemo da će se od nas zahtevati da radimo nešto što nam ne prija ili na šta nismo spremni. Pozvani je pravi primer pozorišta u kome je učešće publike organsko, neinvazivno i transformišuće.
Slogan festivala Počnimo ljubav iz početka sugeriše neki novi početak. Suvišno je reći da se ovde ne radi o begu od stvarnosti i uranjanju u apolitičnost. Naprotiv, kao i uvek, Bitef je izrazito političan i kritičan
Osim pomenutih aduta festivala, koje predstave još ne smemo propustiti?
Stojimo iza svake predstave koja se nalazi u programu 53. Bitefa. Ipak, posebno bih želeo da skrenem pažnju na Nemoralne priče – 1. deo: Kuća majka, nesvakidašnji performans francuske umetnice Fije Menar. Ova produkcija je u jasnoj vezi sa Rauovim Orestom u Mosulu, jer insistira na tome da smo svi odgovorni za to što nismo sprečili urušavanje načela civilizacije u kojoj živimo i praktično dozvolili deformaciju demokratskih vrednosti na kojima počiva. Radi se o performansu izuzetne energije i jedinstvenog pozorišnog izraza.
Predstava Beograd na daljinski izvodiće se dva puta dnevno tokom festivala na lokacijama širom Beograda, uključujući i Novo groblje. Recite nam nešto o toj predstavi i zanimljivoj lokaciji za optimizam.
Kao što sam već rekao, daleko od toga da sve predstave programa zrače optimizmom. U svakom slučaju, sa velikim uzbuđenjem očekujemo još jedan projekat Rimini Protokolla na Bitefu. Ovoga puta radi se o avanturi koja se odvija napolju. Prateći uputstva digitalizovanog glasa sa slušalica, publika ide kroz grad, navođena da ispituje svoj odnos prema sredini u kojoj živi, ali i odnos između pojedinca i grupe. Iako se ne radi o novoj predstavi, uvrstili smo je u program jer savršeno najavljuje i kombinuje estetsku i tematsku liniju 53. Bitefa.
Svaki put kada pomislim na to da ono što nam je davno podarila Mira Trailović i dalje postoji i funkcioniše, pomislim i na to kako je bogata i važna tradicija Bitefa
Koje ćemo još komade iz domaće produkcije videti na festivalu?
U okviru glavnog programa festivala, publika će imati priliku da vidi dve domaće predstave. Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada i Narodno pozorište Sombor će se predstaviti Tartifom, autorskim projektom Igora Vuka Torbice zasnovanom na Molijerovoj drami, koji je od strane velikog dela domaće kritike proglašen pozorišnim događajem sezone i koji se do sada nije izvodio u Beogradu. Jugoslovensko dramsko pozorište će prikazati predstavu Kako je poludeo gospodin R u režiji Boba Jelčića. Obe ove produkcije, oslanjajući se na poznate dramske predloške, kritički tretiraju stvarnost u kojoj živimo i efekat političkih okolnosti na pojedinca. Ove godine, srpsko pozorište će biti zastupljeno i u okviru pratećih programa Bitefa, pa će publika moći da pogleda Belu grivu Šabačkog pozorišta u režiji Irene Ristić, autorski projekat Nikole Zavišića Mikrokozma, kao i Autentična tumačenja: ’68 u režiji Ane Miljanić.
Kako se danas prepoznaju i u čemu leže nove teatarske tendencije?
U savremenom pozorišnom svetu, u kome smo svedoci vladavine pluralizma izraza, teško je govoriti o novim teatarskim tendencijama. Kada sastavljamo selekciju festivala, ne dolazimo sa unapred definisanom idejom šta će to biti fokus, već na osnovu ogromnog broja odgledanih predstava, uočavamo neke tematske ili formalne motive koji se ponavljaju i odlučujemo da se koncentrišemo na njih. Tako smo se prošle godine bavili predstavama-instalacijama, onim u kojima nema živih glumaca na sceni. Ove godine je to imerzivno pozorište. Sledeće godine će biti nešto treće.
Kada sastavljamo selekciju festivala, ne dolazimo sa unapred definisanom idejom šta će to biti fokus, već na osnovu ogromnog broja odgledanih predstava, uočavamo neke tematske ili formalne motive koji se ponavljaju i odlučujemo da se koncentrišemo na njih. Ove godine je to imerzivno pozorište
I kako se pozorišne strategije mogu koristiti za stvaranje boljeg sveta?
Pozorište, naravno, ima veoma limitiranu ili nikakvu sposobnost da menja svet. Međutim, mi ga u kontekstu ovogodišnjeg izdanja festivala, doživljavamo kao neku vrstu laboratorije u kojoj možemo da testiramo moguće alternative koje bi jednog dana mogle da se primene i na celo društvo.
Danas su vodeći reditelji domaćeg pozorišta upravo oni koji su odrastali i formirali svoj umetnički izraz upravo uz Bitef. U međunarodnom kontekstu, festival je često bio odskočna daska za mnoge mlade autore, domaće i strane
Šta je Bitef danas za mlade autore u Srbiji, regionu i u Evropi? I kako vi vidite budućnost Bitefa?
Iako se mnogo govori o tome kako Bitef zapravo nije ostvario značajan uticaj na domaće pozorište, to suštinski nije tačno. Danas su vodeći reditelji domaćeg pozorišta upravo oni koji su odrastali i formirali svoj umetnički izraz upravo uz Bitef. U međunarodnom kontekstu, festival je često bio odskočna daska za mnoge mlade autore, domaće i strane. Podsetimo se samo činjenice da su, samo u proteklih par godina, neki autori ovde prvi put dobili međunarodnu afirmaciju izvan svojih sredina. Predstave Ersana Mondtaga su, na primer, prvi put mogle da se vide van zemalja nemačkog govornog područja upravo na Bitefu. Prošle godine, autorski projekat Nadava Barnee predstavljao je prvo relevantno međunarodno iskustvo za ovog izraelskog umetnika. Domaći autori mlađe i srednje generacije, poput Miloša Lolića, Bojana Đorđeva, Olge Dimitrijević, Maje Pelević, sada i Igora Vuka Torbice, uvek su imali svoje mesto na Bitefu.
Što se budućnosti Bitefa tiče, čvrsto verujemo u to da ona leži u jedinstvenosti njegovog koncepta, naslonjenog na tradiciju o kojoj smo govorili, ali čvrsto rešenog da se razlikuje od drugih sličnih festivala. U situaciji u kojoj je budžet Bitefa dvadeset, trideset i pedeset puta manji od budžeta najrelevantnijih evropskih pozorišnih festivala (Beč, Avinjon, Amsterdam), naša jedina šansa leži upravo u tome da imamo tematski izoštren festival, koji nije samo presek najboljih ili najvećih produkcija već ozbiljno i temeljno tretira aktuelne pozorišne tendencije.
I za kraj – da li će nam 53. Bitef doneti utehu i nadu?
Za nadu i utehu ne znam. Ono što znam je da će nam doneti mnogo dobrog pozorišta, zvezde svetskog i regionalnog pozorišta poput Ostermajera, Kegija i Mila Raua, Boruta Šeparovića i Sebastijana Horvata, ali i neka nova interesantna imena, poput brazilske koreografkinje Lusijane Lare.
Hvala, Filipe.