Na jubilarnom, 30. Beogradskom maratonu učestvovaće maratonci iz čitavog sveta, polumaratonci, rekreativci, svi humanitarci koji vole krempite, deca i žene, koje su, kao i u drugim životnim poljima, morale da pretrče Maratonsko polje da bi se rame uz rame s muškarcima našle na startu trke duge 42 kilometra
Žena ste, ili zamislite da to jeste, a onda zamislite da želite da trčite, spremni ste, u najboljoj formi, a oni vam ne daju. Iako iz današnje perspektive to deluje pomalo apsurdno – da vam pol oduzima mogućnost da učestvujete na maratonu – nekad je to zaista bilo tako.
Ni na prvom maratonu kod nas, očekivano, žene nisu trčale. Taj maraton zvao se Velika pešačka utakmica i održan je 1910.
Ovih dana, uoči jubilarnog, 30. Beogradskog maratona, mnogi su se setili davne 1967. godine i Kathrine Switzer, prve žene kojoj je pošlo za rukom da prevari organizatore i stigne na cilj. Prisećajući se tih dana, ona kaže da ženama tada nije bilo zabranjeno da trče maraton, ali je bilo uvreženo mišljenje da nisu dovoljno jake da na nogama izdrže 42 kilometra. E Kathrine se ušunjala međ takmičare i tek posle četiri kilometra jedan od organizatora postao je svestan situacije i pokušao da je spreči guranjem, ali njen tadašnji dečko uspeo je da je odbrani, tako da je stigla do cilja i postala simbol ženskog maratona.
Kathrine Switzer, prva žene kojoj je pošlo za rukom da prevari organizatore i stigne na cilj
Zahvaljujući Kathrine Switzer uvedena je disciplina ženskog maratona na Olimpijskim igrama 1984. Ona je i ove godine, sada kao 70-godišnjakinja učestvovala na Bostonskom maratonu, kao jedna od 13.705 žena i što je interesantno, bila je sporija samo 24 minuta nego pre 50 godina – sa rezultatom četiri sata, 44 minuta i 31 sekundu. O svom iskustvu napisala je i knjigu Marathon Women i sigurno dala ideju mnogim ženama da sebi zadaju ozbiljan cilj i zavole trčanje.
Ni na prvom maratonu kod nas, očekivano, žene nisu trčale. Taj maraton zvao se Velika pešačka utakmica i održan je 1910. na ruti od 34 kilometra od Obrenovca do Beograda, a pod pokroviteljstvom kralja Petra I Karađorđevića. Ostalo je zabeleženo da je zbog staze posute šljunkom mnogo maratonaca zadobilo povrede i odustajalo, tako da je od 97 prijavljenih takmičara na cilj došlo svega njih 20. Pobednik je bio Aleksandar Popović, knjižar po zanimanju, na cilj je stigao za dva sata i 46 minuta, a kao nagradu dobio lovorov venac, lentu i 1.000 dinara.
Plakat za Veliku pešačku utakmicu 1910, preteču prvog pravog maratona kod nas
Skoro osam decenija kasnije na inicijativu legende Radija Studio B Đoke Vještice, 8. maja 1988, organizovan je Prvi beogradski maraton. Dužina staze tada je bila 23 kilometra i u njoj su učestvovali samo domaći takmičari. Godinu dana kasnije trčalo se stazom dugom 46,7 kilometara, prijavljeno je i nekoliko maratonaca iz drugih država, a najbolji rezultat od žena postigla je Radisavka Račić.
I tako, iz godine u godinu dotrčali smo i do 22. aprila 2017. Prema najavama, u subotu će se na beogradskim ulicama naći više od 7.000 maratonaca iz 70 zemalja, prijavni centar otvoren je do petka 21. aprila do 20 časova u Domu omladine, a meteorolozi kažu da će vreme biti idealno za trčanje, bez kiše i uz najvišu temperaturu od oko 13 stepeni.
Slogan ovogodišnje najmasovnije srpske sportske manifestacije Maraton spaja posebno podržavaju rotarijanci, učesnici maratona, koji su odlučili da za svaki pretrčani kilometar izdvoje po evro za pomoć osobama sa invaliditetom.
U subotu 22. aprila svi oni koji naruče krempite i plate ih putem SMS-a na broj 3030 učestvuju u humanitarnoj akciji – sva sredstva idu Fondaciji Budi human
Coca-Cola trka zadovoljstva od pet kilometara okupiće humanitarce različitih interesovanja, a ove godine trčaće i pisci. U šetnji odgovornih vlasnika pasa koja se organizuje u saradnji sa trgovinskim lancem IDEA prodefilovaće ljubimci sa svojim vlasnicima, uslov je da budu čipovani, vakcinisani, socijalizovani i na povocima, a treba da probude svest o zbrinjavanju napuštenih životinja. I na kraju, ukoliko niste ljubitelj trčanja, ali obožavate krempite, uključite se u Beogradski krempita maraton, koji je pokrenuo beogradski gastro-vodič Ukus Beograda i uključio mnoge restorane, a ideja je da u subotu 22. aprila svi oni koji naruče krempite i plate ih putem SMS-a na broj 3030 učestvuju u humanitarnoj akciji jer sva sredstva idu Fondaciji Budi human. Prosto da vas ne grize savest što umesto da trčite jedete potpuno nezdrave stvari, pune šećera i kalorija.
Sad znate šta vam je u subotu činiti. Izađite na ulice i obujte sprinterice jer – Anima sana in corpore sano (u zdravom telu zdrav duh) iliti skraćeno ASICS.