Šest decenija avantura beskrajno simpatičnih Gala autor je smestio u 37 knjiga pričajući o iskonskoj težnji za slobodom i otporu koji ta sloboda podrazumeva. Malo ko se setio da, zbog celodnevnog praćenja vesti o pandemiji, Uderza nismo ispratili na način na koji jedan genije zaslužuje
Kada se neko rodi sa po šest prstiju na obema rukama i slep za boje, poslednje što očekujete jeste da će se u životu baviti vizuelnom umetnošću. Još manje da će postati jedan od najvećih koje je strip ikada imao. Upravo takvu životnu priču ima Alber Uderzo, tvorac vanvremenskog ostvarenja Asteriks. Sinu italijanskih migranata koji je rođen na severu Francuske u ranom detinjstvu odstranili su višak prstiju, ali se za daltonizam saznalo tek u pubertetu. Potpuno apsurdno, upravo jedan od zaštitnik znakova njegovog remek-dela o nepokorenim Galima bio je kolorit koji je malo koji strip ponudio. Legenda, koja je sasvim lako zamisliva, kaže da je kroz čitavu karijeru imao šegrte, među njima i mlađeg brata Marsela, koji su mu pomagali oko boja. Svejedno, rezultat je bio impresivan.
Zanimljivo, samom Uderzu ni na kraj pameti nije bilo da bi mogao da se bavi crtanjem. Zamišljao je sebe kao cirkuskog klovna, potajno se nadao da bi mogao postati avio-inženjer kao njegov brat Bruno, koji je zapravo prvi uočio da u Albertu „čuči nešto“. Do tog „nečega“ proći će godine, a u međuvremenu, Alberto je svaštario crtajući istovremeno srednji vek i superheroje, koje je sporadično objavljivao, ili reklame za čuvenu kompaniju Colgate–Palmolive.
Nekoliko dana nakon što je njegov zet objavio da je crtač umro u snu u 92. godini od infarkta, valjda želeći da stavi do znanja da nije bio žrtva koronavirusa, neko se dosetio epizode Trka kroz Italiju iz 2017, u kojoj se pojavljuje Rimljanin koji se zove Koronavirus. I većina je požurila da objavi kako je Uderzo predskazao kakva pošast čeka planetu
„Nikada nisam imao vremena da učim crtanje. Morao sam da radim kako bih zaradio. Porodica je bila vrlo skromnog materijalnog statusa, otac je radio u fabrici i nikada nije razumeo zašto želim da postanem umetnik. Paničio je i zamišljao me kao slikara iz 19. veka koji boluje od tuberkuloze“, rekao je Uderzo 2007. godine u intervjuu za BBC.
Jedno usputno poznanstvo sa Reneom Gošinijem, već realizovanim scenaristom koji je uveliko radio na Taličnom Tomu, odrediće Uderzov čitav kasniji život. Doduše, od tog trenutka do objavljivanja prve epizode Asteriks Gal u časopisu Pilot 1959. godine proći će punih osam godina. Sa zavidnim poznavanjem srednjovekovne umetnosti i istorije, pri čemu su značajnu ulogu igrali Uderzovi porodični koreni iz Italije i odrastanje u Francuskoj, nije bilo ničeg prirodnijeg nego da svog junaka smesti u 50. godinu pre nove ere, epohu u kojoj Rimljani vladaju svetom. Sa izuzetkom malog galskog sela koje tvrdoglavo pruža otpor zahvaljujući čarobnom napitku koji im daje natprirodnu snagu. Malo neslaganje među genijalnim tandemom nastalo je zato što je Uderzo želeo snažnog i krupnog heroja, a Gošini sitnog i inteligentnog, pa su kao kompromis nastali mršavi Asteriks i ogromni Obeliks.
Asteriks je prodat u preko 370 miliona primeraka, preveden na više od 100 jezika širom sveta, po Uderzovom i Gošinijevom predlošku snimljeno je osam crtanih filmova i četiri igrana filma, napravljeno tuce društvenih igara i dva tuceta video-igrica
Šest decenija avantura beskrajno simpatičnih Gala smeštenih u 37 knjiga zapravo jeste priča o iskonskoj težnji za slobodom i otporu koji ta sloboda podrazumeva. Nije malo onih koji tvrde da je priča o malom galskom selu zapravo paradigmatični prikaz Francuske tokom nacističke okupacije i da je Uderzo, koji je smatran sumnjivcem sa dve strane – Francuzi su ga gledali popreko zbog italijanskog porekla i fašizma koji je tamo bujao, a Nemci kao i svakog Francuza, potencijalnog člana Pokreta otpora – svoju duboku traumu pretočio u ovo remek-delo devete umetnosti. Uostalom, dovoljno je pogledati da su svi narodi s kojima se Asteriks i Obeliks sreću prikazani s blagom satirom i nežnošću. Čak i Rimljani s kojima se vode beskrajne borbe u kojima udarci nikoga zaista ne povređuju, a torture izgledaju urnebesno komično. Dakle, svi osim Nemaca koji su Galima upadljivo nesimpatični, što se jasno može videti u epizodi Asterik i Goti. Na koncu, Uderzo je previše dobro poznavao rimsku kulturu i umetnost da ne bi znao da poreklo samog stripa kao umetničkog izraza seže upravo do Rimske imperije – dramatizovane slike i prateći tekst sa Trajanovog stuba iz 110. godine nove ere. Pa i sama povest o Vercingetoriksu, jednom od likova stripa, legendarnom galskom vođi, sačuvana je zahvaljujući rimskim istoričarima. Teško je verovati da Uderzo nije imao pojma da Napoleonov Civil Code (zbornik građanskog prava) počiva upravo na rimskom pravu ili da je Trijumfalna kapija u Parizu najočiglednije inspirisana Titovim slavolukom u Rimu, koji je podigao rimski car Domicijan. Ono što bi nama posebno moglo biti zanimljivo jeste razglednica iz 1999. godine, iz vremena bombardovanja, kada su ulogu Rimljana preuzele članice NATO, dok je Beograd označen kao malo galsko selo. Nije teško pretpostaviti kakav odnos je Uderzo mogao imati prema činjenici da je među zemljama koje su sejale bombe po Srbiji bila i njegova Francuska.
Možda je baš ta detinja maštarija o nepokorenom narodu učinila Asteriksa planetarno popularniim. Jer nije lako objasniti činjenicu da je strip koji se prevashodno naslanja na francusku kulturu, tradiciju i istoriju prodat u preko 370 miliona primeraka, preveden na više od 100 jezika širom sveta, da je po Uderzovom i Gošinijevom predlošku snimljeno osam crtanih filmova i četiri igrana filma, napravljeno tuce društvenih igara i dva tuceta video-igrica.
„Zašto su ovi likovi toliko popularni u poređenju sa drugima koje smo Gošini i ja stvorili zajedno, kada smo uzimali iste sastojke, radili s istim talentom i pre svega zadovoljstvom? Mi smo poput mađioničara koji ne znaju kako izvode trik“, kazao je Uderzo u pominjanom intervjuu BBC-ju.
Nekoliko dana nakon što je njegov zet objavio da je crtač umro u snu u 92. godini od infarkta, valjda želeći da stavi do znanja da nije bio žrtva koronavirusa, neko se dosetio epizode Trka kroz Italiju iz 2017, u kojoj se pojavljuje Rimljanin koji se zove Koronavirus. I većina je požurila da objavi kako je Uderzo predskazao kakva pošast čeka planetu. Osim što su prevideli činjenicu da je Alber još 2013. svoje junake poverio tandemu Didije Konrad – Žan Iv Feri. Svejedno, naslovi s konstatacijom da je Asteriks predvideo pandemiju već su punili novinske stupce.
Ono što bi nama posebno moglo biti zanimljivo jeste razglednica iz 1999, iz vremena bombardovanja, kada su ulogu Rimljana preuzele članice NATO, dok je Beograd označen kao malo galsko selo. Nije teško pretpostaviti kakav odnos je Uderzo mogao imati prema činjenici da je među zemljama koje su sejale bombe po Srbiji bila i njegova Francuska
Malo ko se, pri tome, setio da zbog celodnevnog praćenja vesti o pandemiji Uderza nismo ispratili na način na koji jedan genije to zaslužuje.
Srećom, Asteriks i Obeliks nastaviće da neka detinjstva čine srećnijima ili bar malo spokojnijima u ova turobna vremena. Baš kao što su ostavili sličan pečat i na naše odrastanje. Ma koliko da je „izvor najveće tuge u sadašnjosti gledanje na radost iz prošlosti“, kako je to zapisao američki pisac libanskog porekla Halil Džubran.