Agencija Nielsen osluškuje puls potrošača u više od 100 zemalja sveta, među kojima je Srbija, pa je sprovela istraživanje na šta i koliko trošimo, na čemu štedimo, čega se odričemo i zbog čega se brinemo u 2017. godini, a ovo je crno-bela statistika potrošača kod nas
Indeks poverenja potrošača ove godine dostigao najveću vrednost od kada se meri u našoj zemlji, što ukazuje na to da je kupovna moć stanovništva u procesu rasta, ali uprkos tome, mesečni izdaci za kupovinu hrane su u padu i, u odnosu na Evropu, i dalje dosta niži.
Pored svih navedenih pokazatelja loše ekonomske situacije, mora se primetiti da pozitivni trendovi ipak postoje
Procenat ispitanika koji smatra da je Srbija u ekonomskoj recesiji smanjio se u odnosu na prošlu godinu, ali i dalje iznosi 78 odsto, što dovodi do promene ponašanja kupaca i utiče na njihovu raspodelu sredstava prilikom kupovine namirnica i ostalih kućnih potrepština.
Kada je reč o zabrinutosti, na prvom mestu već dve godine je brigao o sigurnosti zaposlenja: 21 odsto građana strahuje od gubitka posla
Mesečni izdaci za kupovinu sveže hrane se drastično smanjuju u odnosu na prošlu godinu. Prosečna mesečna potrošnja na hranu, kućne potrepštine i higijenu iznosi 28.179 dinara (229 evra), što je za 79 evra manje od evropskog proseka.
Kako bi uštedeli, 59 odsto ispitanika promenilo je navike i najčešće štede tako što smanjuju izdatke za zabavu van kuće, manje troše na novu odeću i na kuću
Podaci pokazuju da 77 odsto ispitanika smatra da vreme za kupovinu onih stvari koje dolaze iz želje ili iz nužde nije tako dobro, a 66 odsto ispitanika smatra da zemlja neće izaći iz recesije u narednih 12 meseci.
Na kraju meseca, kada se pokriju osnovne životne potrebe, većini ispitanika ne preostaje novac za eksterne troškove ili lične prohteve. Oni koji uspeju da uštede stavljaju novac na štedni račun ili ulažu u novu odeću ili uređenje doma.
Izdaci za kupovinu uslovljeni su neminovno i brigama pojedinca u određenom sistemu – sigurnost zaposlenja nalazi se na prvom mestu već dve godine, gde 21 odsto građana strahuje od gubitka posla (stopa nezaposlenosti iznosi 13,60 odsto).
Na smanjenje izdataka za zabavu van kuće odlučilo bi se 17 odsto ispitanika, dok bi se na smanjenje pušenja odlučilo 16 odsto njih
Sledi briga o zdravlju, koja podrazumeva potrebu za održavanjem zdrave ishrane i higijene.
U odnosu na prošlu godinu, kako bi uštedeli na troškovima domaćinstva, 59 odsto ispitanika promenilo je navike i najčešće štede tako što smanjuju izdatke za zabavu van kuće, manje troše na novu odeću ili kupuju jeftinije marke i odlažu kupovinu novih tehnologija. Ali nisu u većoj meri spremni da se odreknu ličnih užitaka kao što su putovanja i cigarete.
Da zemlja neće izaći iz recesije u narednih 12 meseci, smatra 66 odsto ispitanika
Ukoliko se ekonomski uslovi poprave, 21 odsto ispitanika nastojaće da štedi na plinu i struji, ali nijedan vid štednje više neće praktikovati 20 odsto ispitanika. Na smanjenje izdataka za zabavu van kuće odlučilo bi se 17 odsto ispitanika, dok bi se na smanjenje pušenja odlučilo 16 odsto njih.
Mesečni izdaci za kupovinu sveže hrane se drastično smanjuju u odnosu na prošlu godinu
Pored svih navedenih pokazatelja loše ekonomske situacije, mora se primetiti da pozitivni trendovi ipak postoje. Pre svega, indeks poverenja potrošača koji je ove godine veći nego ikada u Srbiji veoma je bitan indikator stava potrošača.
Popravljanje ekonomske situacije u nekoj zemlji je dug proces. Nadajmo se da će 2018. doneti više para i manje briga.