Možda se ne razumete u klasičnu muziku, ali sigurno ste čuli za imena Antonio Stradivari i Giuseppe Guarneri. Da, pogodili ste – to su najpoznatiji proizvođači violina svih vremena.
Obojica su živeli i radili krajem 17. i početkom 18. veka u malom gradu na severu Italije koji se zove Kremona i još tada su bili poznati kao najbolji graditelji žičanih instrumenata na svetu. Od tad, pa sve do danas, mnogi proizvođači pokušavali su da imitiraju Stradivarijev i Guarnerijev način rada, kopirajući njihov izbor drveta, geometriju i metode konstruisanja. Ipak – s vrlo malo uspeha. Violinisti su nekad, a i danas, uvek preferirali Stradivari ili Guarneri instrumente.
Tajna violina – dokumentarac
https://www.youtube.com/watch?v=eNzRHuqvMxQ
Zašto niko nije uspeo da reprodukuje zvuk njihovih modela ostaje jedna od najvećih misterija. Nova studija koju je 19. decembra 2016. objavila Nacionalna akademija nauka sugeriše da odgovor leži u drvetu: tretiranju mineralima, starenju i transformaciji usled sviranja instrumenta. Možda baš ova kombinacija faktora daje tonske kvalitete violinama.
Ako uporedite Stradivari violinu od javorovog drveta sa modernom, kvalitetnom violinom od istog materijala – primetićete da se one zapravo veoma razlikuju
„Ako uporedite Stradivari violinu od javorovog drveta sa modernom, kvalitetnom violinom od istog materijala – primetićete da se one zapravo veoma razlikuju“, navodi Hwan-Ching Tai, profesor hemije na Nacionalnom univerzitetu u Tajvanu. Kada su na univerzitetu ispitivali drvo dve Stradivari violine i dva čela, kao i jednu Guarnenri violinu, naučnici su otkrili neke veoma važne stvari: pronašli su dokaze hemijskih tretmana aluminijumom, kalcijumom, bakrom i drugim elementima – prakse koja se izgubila među graditeljima violina mlađih generacija. I dalje ostaje nepoznato da li su ovi hemijski tretmani zapravo slučajnost ili su stari majstori znali metodu kojom su tretirali drvo. Naučnici danas veruju da su uzrok tome hemikalije koje su po šumama aplicirali gorani kako bi se drvo zaštitilo od parazita i gljivica, pa se ono takvo prodavalo dalje, te da su tokom vremena soli očvrsnule drvo kroz hemijske veze.
Istraživanja pokazuju da je trećina komponenti drveta, hemiceluloza, dekompresovana kod instrumenata Stradivari i Guarneri, a pošto ona apsorbuje vodu, efekat je takav da su stare violine suvlje u odnosu na nove. Upravo to dovodi do bolje proizvodnje zvuka. Stradivari i Guarneri instrumenti daju jače bas-tonove, kao i zvuk visoke frekvencije. Doktor Tai je nagovestio da je i starost vilina bitan faktor – one bolje vibriraju, a samim tim mogu da izraze širi dijapazon emocija.
Doktor Tai godinama proučava violine i kaže da je čuo bezbroj teorija koje su padale u vodu – određeno vreme ljudi su sugerisali da su porodice Stradvari i Guarneri koristili vrste drveta koje više ne postoje. Godine 2003. dr Grissino-Mayer rekao je kako je tajna Stradivari violina u tome što je majstor živeo tokom hladnog razdoblja (poznatijem kao malo ledeno doba), te da je tada drveće raslo drugačije.
Ipak, zaključno sa najnovijim otkrićima, niko ne može zasigurno da kaže – zašto je stari zvuk bolji nego novi.