Pre mnogo godina strani mediji proglasili su ga belim čovekom sa crnim glasom. Predvodi bend Irie FM, vokalno-instrumentalni sastav od desetoro ljudi okupljenih oko regea i ideje da stvaraju muziku za mlade. Piše tekstove, svira trombon, dizajnira, stvara… Ali i njega progone obične stvari i izmiču mu svakog dana
Možeš li da nam kažeš sa kojom se pesmom u glavi budiš?
Ja pevam sve vreme, tako da ne mogu da se setim, ali to uglavnom bude nešto moje jer se muzikom bavim u toku noći, pa sve do ranih jutarnjih časova. Čak i zviždim te melodije. Pre neki dan sam se probudio, a u glavi mi je bila pesma Devojko mala, koju sam verovatno čuo na radiju.
Da, dešava se da nesvesno pevušimo nešto što nam se spontano aktivira u mozgu, u prolazu. A s tim u vezi moramo da te pitamo šta je to što si namerno slušao, što si upijao, obradio i sad nam vraćaš kroz jedan nov, tvoj senzibilitet. Koji bend je obeležio tvoje odrastanje, ko je uticao na formiranje tvog muzičkog ukusa?
Dosta bendova, Crosby, Stills & Nash, Earth, Wind and Fire, Cansas, Tower of Power, Radiohead, The Cult, zaista dosta njih… Tu je i bend Punkadelic, pre kojih smo čak i svirali. Kada sam otkrio muziku, kada sam počeo da se njome pasionirano bavim, prvo slušajući, a posle i svirajući, tu je uvek bilo mnogo i bendova i pojedinaca. Imam desetak njih koji su mi i danas jako značajni.
Deo sastava Irie FM, Uroš, Ana, Boban, Dejan, Jevta i Ivan
Budući da se baviš dizajnom, vizuelno sigurno u tebi pokreće muziku. Da li te inspiriše i neki dobar film?
Da, naravno. Za poslednji singl inspiracija je bio film Lost Highway Davida Lyncha.
U filmu The Lobster postoji hotel u kojem možete da boravite 45 dana pod uslovom da pronađete pravu ljubav, a ukoliko omanete, bićete pretvoreni u životinju po sopstvenom izboru. U slučaju da omaneš, koju bi životinju izabrao?
Bio bih slepi miš!
Da li imaš kućnog ljubimca?
Nažalost, ne.
Kada bi trebalo da nekome pokažeš Beograd za 42 sata, gde bi ga vodio?
Vodio bih ga kod Bobice u prostoriju za session, u Salon 5 na neku klopu, u Hot Good na hamburger, u Skadarliju – da bi video šta ne bi trebalo da poseti, na hipodrom, reku i kroz neke uličice po gradu, npr. kroz Kosančićev venac. Tu su, naravno, i sladoled Kod Šiptara i kolači u Mandarini. Uveče slabo izlazim, ali vodio bih ga u Stotku.
A na koji kolač bi ga odveo?
Na čizkejk od mandarine!
Voliš hipodrom. Otkud ta ljubav, da li jašeš?
Ne, ali mi se ambijent jako dopada.
Budući da si stalno na bini, na festivalima, imaš li omiljeni muzički festival?
Od naših lokalnih to je definitivno Exit, koliko god se on promenio i koliko god da on više ne odgovara mom senzibilitetu. Resonate je takođe fenomenalan, to je potpuno nadrealna akcija, u najpozitivnijem smislu te reči. Od svetskih bi to bila Coachella, iako na njoj nikad nisam bio. Tu je i Sonar, na koji planiram da idem sledeće godine.
Da li Irie FM ispostavlja neobične zahteve organizatoru pre koncerta? Šta je na vašoj rider listi?
Nema nekih neobičnih zahteva. S obzirom na to da su uslovi takvi kakvi jesu, trudimo se da imamo zahteve za koje znamo da mogu da budu ispunjeni i koji su pre svega elementarni. Postojale su svakakve priče u novinama, ali ja ne padam na to. Mene zanima ono što se dešava na bini i zbog toga sam se tamo zaputio. Meni je samo važno da je moja ekipa tu i da imamo naš prostor zaštićen od neumesnih susreta, prosto da bismo imali neki mir pre svirke.
Kako gledaš na to što kod nas muzičari sami donose i odnose svoju opremu za koncert?
Nije baš tako uvek, niti je to nužno loša stvar. Ako za primer uzmemo električnu gitaru, ona sama po sebi nije kompletan instrument. Ona je kompletna tek kada se priključi na pojačalo, koje je izbor gitariste. Samim tim, recimo, to što naš gitarista Boban uvek ima svoje pojačalo koje uvek nosi sa sobom doprinosi njegovom zvuku i njegov je sastavni deo. Njega nije lako naći ni u Beogradu, a kamoli u Požarevcu, Banjaluci… Na muzičaru je da zaokruži lanac kroz koji prolazi njegov zvuk. Mada, često se dešava da prilikom nastupa u inostranstvu neko to obavlja umesto muzičara. Kad si u Srbiji, sasvim ti je okej da nosiš svoju opremu. Ja sviram akustični instrument, tako da mi nije problem da svoj kofer ponesem sa sobom i nemam mnogo briga, mada, kad bih mogao da biram, poneo bih ceo stan sa svojom opremom.
Nastupate ove godine na Koncertu godine 10. decembra u novosadskom SPENS-u. Koliko ćete svirati?
Otprilike 40 minuta. Ima dosta bendova i lepo je to što se svake godine tim događajem slavi muzika i to godinama unazad. To je super akcija organizovana kao celodnevni koncert i čuva duh masovnih svirki, što je divno. S druge strane, tu se okupljaju razni ljudi i uvek je fenomenalno. Bude malo napetosti prilikom promene bendova, ali to je normalno jer ih ima jako mnogo. Mi ćemo nastupati oko pola osam.
Da li očekuješ neki poklon od Deda Mraza? Pretpostavljam da si bio dobar ove godine.
Ja sam jedan od onih koji su rano prestali sa slavljenjem rođendana, a vrlo rano počeo da svira i radi za Novu godinu, tako da sam ja faktički svoj poklon već dobio. A to da li sam bio dobar, to je već preteško pitanje.
Šta to svima nama klizi kroz prste?
Toliko toga. Meni u ovom trenutku najviše klizi vreme.
