Vrata naše galerije su otvorena!
Na 42magazin virtuelnim zidovima pogledajte radove likovne umetnice/grafičke dizajnerke Jovane Čajović i otkrijte ogroman umetnički potencijal upakovan u jednostavne, minimalističke forme
Ova naša neopipljiva postavka nastavlja se na autorkinu nedavno zatvorenu izložbu nazvanu Boja, forma, funkcija, a koja je bila postavljena u Galeriji Zadužbine Ilije M. Kolarca.
Ako ste propustili Jovanu u Kolarcu u januaru, predlažemo da je upoznate kroz intervju, a zatim i kliktanjem ili skrolovanjem kroz galeriju njenih radova koju smo priredili. Može i obrnutim redosledom, kako vam se više dopada.
Ćao Jovana, da li bi nam rekla nešto više o sebi i tvom dosadašnjem radu, izložbama i angažmanu?
Pre nego što sam se zainteresovala za dizajn, završila sam slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, zatim crtež na master studijama. To je bila odlična baza za moj dalji rad. Tu sam razvila estetiku. Nakon toga sam nastavila rad u studiju i sa izlagačkom praksom, ali vremenom mi se nisu dopali određeni aspekti tog posla i uporedo sa tim počela sam da se interesujem za proces rada u dizajnu. To me je veoma okupiralo i ubrzo sam dobila priliku za praksu u agenciji, gde sada radim.
Kroz koje projekte smatraš da si razvila neki lični stil ili, možda bolje – prepoznatljiv stil?
Čini mi se da je to zapravo bio dug proces, verovatno je trajalo godinama i dešavao se uvek van projekata ili nekih zadataka – počevši od bezazlenog beleženja, istraživanja, posmatranja, diskusije, a u projektima sam to samo primenjivala. Zapravo se razvio onda kada sam imala najviše slobode.
Baze za moj rad bile su završene osnovne studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, zatim crtež na master studijama
Da li bi rekla da je jednostavnost tvoje najjače oružje?
Da. Moj rad se uvek vrteo oko jednostavnosti i estetskog. Vremenom sam počela da svodim broj elemenata kojim se izražavam. Moj rad su činile uprošćene forme ili samo bojene površine. Imam utisak da je najteže uraditi najjednostavniju stvar, to je poseban izazov za mene. Zaista verujem u potencijal jednostavnosti.
Opiši svoj rad u tri reči:
Sveden i kontrolisan.
Boje su, čini mi se, za tebe posebno važne. Kako ih biraš?
Volim da radim bojama. One su moj omiljeni alat. Boje imaju toliko kvaliteta, simbolike, značenja. Komunikativne su. U sustini ih biram u zavisnosti od konteksta ili prilike za koju pravim paletu. Lično volim da kombinujem intenzivne boje, to ima veze sa ličnim senzibilitetom. Nekad prosto vidim neku zanimljivu kombinaciju, pa to samo zabeležim.
Prepoznatljiv stil razvila sam kroz projekte u kojima sam imala najviše slobode
Koliko ti je važan fidbek – čiji usvajaš?
Važno je da postoji fidbek. Interesuje me kako ljudi percipiraju moj rad, volim da čujem njihova iskustva. Svačije mišljenje je podjednako dobrodošlo.
Većina umetnika danas radi u agencijama. Šta misliš – koje su prednosti takvog posla za slikare/ke i ilustratore/ke, a koje su mane?
Oduvek sam se interesovala za lepu umetnost. Lična percepcija je nešto posebno – sloboda, izraz, ali vremenom sam poželela neka nova iskustva. Sada radim u agenciji kao dizajnerka i taj posao je dosta izazovniji za mene. Prohtevi su sasvim drugačiji i proces rada se razlikuje od umetničke prakse, ali se zapravo fantastično dopunjuju. Svaki projekat donosi novo iskustvo, nešto što će te pokrenuti za naredni projekat.
Na kojim si projektima radila u poslednje vreme? Koji su bili izazovni, a koji, po tvom mišljenju, najlepši?
Upravo radim na jednom projektu koji je istovremeno veoma zahtevan, ali i najvažniji do sada. Ceo proces je veoma uzbudljiv i zaista nov za mene. Dosta učim o materijalima, tehnologiji, dizanu i produkciji proizvoda.
Moj rad se uvek vrteo oko jednostavnosti i estetskog – izražavam se uprošćenim formama ili samo bojenim površinama
Inspiracija – neophodnost ili mit?
Zabluda.
Čije radove bismo sledećeg meseca mogli da izložimo u 42 virtuelnoj galeriji?
Dušana Rajića.
Hvala, Jovana!