Kolarac ove godine slavi 140 godina postojanja, a njegov Savet mladih u sezoni jubileja fokusiran je na – mlade 
Iako Kolarčeva zadužbina već decenijama ima i neguje vernu publiku, u godini velikog jubileja – 140 godina postojanja – želi da poveća njen broj i fokusira se na mlađu publiku. Zato je po drugi put osnovan Savet mladih Kolarca u okviru projekta Kreativna Evropa, koji se mladim ljudima obraća tzv. novih medija i uz upotrebu najnovijih tehnologija.
Pošto i mi želimo da još više mladih dolazi u ovaj hram umetnosti, zamolili smo Mašu Mileusnić, koja vodi promotivni tim Kolarca, da nam ukratko ispriča šta se sve u zadužbini velikog poštovaoca i ktitora umetnosti – Ilije Milosavljevića Kolarca, priprema u jubilarnoj sezoni.
Zdravo, Mašo. Na Kolarcu se uvek nešto lepo i novo dešava, ali i priprema – šta bi nam ti od programa odmah preporučila?
Počeću od opere za koju uveliko traju probe. Pred kraj godine, kada Kolarčeva zadužbina obeležava veliki jubilej – 140 godina postojanja, očekuje nas opera za 21. vek, moderna La serva padrona, koju mladi umetnici rade u okviru projekta Young@Opera Kreativne Evrope. Ovo istraživačko-umetničko putovanje okupilo je preko 50 talentovanih, mladih umetnika iz raznih zemalja Evrope, koji sa Pergolezijevom operom Služavka gospodarica, ali u novoj formi, nastupaju u 12 gradova širom Srbije, Crne Gore i Bugarske. Kao i ostali projekti Kolarčeve zadužbine, i ovaj ima cilj da se umetnička muzika, u ovom slučaju opera, približi mlađoj publici.
Nova opera za novi vek omogućila je velikom broju mladih umetnika da tokom radionica istražuju nove poglede na „staru“ umetnost opere, da podstiču svoju kreativnost, ali i mobilnost i razmenu ideja sa drugim umetnicima iz različitih kultura. Imaju priliku da se usavršavaju, ali i da promovišu svoju umetnost.
Jedno naučno istraživanje dokazalo da bi lekari trebalo svojim pacijentima da prepisuju odlazak na koncerte, filmove, predstave, u muzeje, galerije, na predavanja, tribine, da uče nove jezike, sviraju, pevaju, da se usavršavaju na svaki način
Koje ćemo mlade umetnike videti i čuti na sceni, a ko je deo važne ekipe koja se po pravilu ne vidi?
Mladi izvode operu za mlade, a podela je sledeća: Serpina – Petra Radulović (Crna Gora; Uberto – Igor Andrić (Srbija) i Bozhidar Bozhkilov (Bugarska); Vespone – Nikola Ranđelović (Srbija) i Vladimir Tešović (Srbija). Izvođenje nove opere režirao je takođe mladi reditelj Vladan Đurković iz Beograda; dirigent je Milen Apostolov, scenografkinja Magdalena Vlajić, a kostimografkinja Lina Leković. Za klavirom će biti Bojana Radivojević (Srbija), koncert-majstor i pra violina je Isidora Dramićanin (Srbija), drugu violinu sviraće Atanasija Stanišić (Srbija), violu Marta Petrović (Srbija), a violončelo Petar Lazarević (Crna Gora). Mentor svima biće Predrag Gosta. Beogradska premijera (ujedno i izvođenje kojim se zvanično završava prvi ciklus projekta) biće održana 13. decembra u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine od 20 časova. A pre Beograda Služavka gospodarica biće izvođena u sledećim gradovima: u Kulturni centru Pančeva 7. decembra, u Šabačkom pozorištu 8. decembra i u Narodnom pozorištu u Somboru 9. decembra – sve predstave počinju u 20 časova.
Šta je to Savet mladih Kolarčeve zadužbine, ko ga je osmislio i čega je on deo?
Kolarčeva zadužbina slavi 140 godina postojanja – sama činjenica da jedna institucija koja se bavi umetnošću, posebno umetničkom muzikom, kulturom, naukom i edukacijom, traje u kontinuitetu toliko dugo veoma je važna ne samo za Beograd i Srbiju već i za region. Kolarac je sinonim za koncerte klasične muzike, jer se u njemu godišnje održi preko 300 muzičkih događaja, a svi najznačajniji svetski umetnici nastupali su i dalje nastupaju upravo u Velikoj sali. To je i dalje najakustičnija dvorana u Beogradu, iako je celo zdanje sagrađeno 1932. Kolarac ima i dugu tradiciju i vernu publiku, a zadužbina svojim programima nastavlja da prati put svog osnivača Ilije Milosavljevića Kolarca, koji je 1878. sav svoj imetak ostavio narodu u cilju širenja kulture i nauke. Jedan od načina da se verna publika i dalje širi jeste Savet mladih, čiji članovi rade na tome da što više njihovih vršnjaka privuku u Kolarac programima koji njih najviše interesuju. Na koncerte umetničke muzike, mnogobrojna predavanja na najsavremenije teme, bioskop, galeriju i u centar za učenje stranih jezika Kolarčeve zadužbine i dalje dolazi veliki broj mladih ljudi, ali i male dece, koja učestvuju u muzičkim radionicama i uče da vole i slušaju umetničku muziku. Ipak, nikad dovoljno mladih, tako da je Savet mladih po drugi put među nama.
Gde god da živite, studirate ili radite, na YouTube kanalu Slušate Kolarac svake sedmice možete čuti dva koncerta i dva predavanja koji su održani u salama Kolarca
Ovu praksu započeli ste projektom Take Over (2014–2017), takođe u okviru Kreativne Evrope, recite nam koliko je članova imao Savet, šta je sve uradio i gde su sada njegovi članovi?
Veoma zanimljiv i uspešan projekat Take Over okupio je 11 članova Saveta mladih, od kojih se osmoro posle završetka ciklusa zaposlilo u institucijama kulture ili već vode uspešne samostalne karijere. Take Over je preporučivao postojeće sardžaje Kolarca, zatim su osmislili program Zašto se sluša muzika, ciklus o filmu, niz predavanja o bezbednosti na internetu, izložbu Svet zvuka u okviru Noći muzeja i na kraju festival, na kome je, između ostalih, nastupio sada već čuveni LP duo.
Budući da su članovi Saveta za naredne dve godine poznati, recite nam nešto o principu prijavljivanja – kako neko može postati član Saveta, koje uslove treba da ispuni?
Mi smo u svakom trenutku otvoreni za sve mlade ljude koji žele da se bave savremenim, zanimljivim i kvalitetnim sadržajima, da ih prave i da učestvuju u njima, ali i da aktivno pomažu u radu Kolarčeve zadužbine. Jedini uslovi koje bi trebalo neko da ispuni jeste da želi da se razvija, usavršava, da uči nešto novo, da osmišljava nove sadržaje, tj. da ima ideje. Jednostavno, zar ne?! J
Članovi Saveta u naredne dve godine biće Ana Anastasov, Fakultet dramskih umetnosti, smer Snimanje i dizajn zvuka; Bogdan Đurić, Filološko-umetnički fakultet, smer Muzika u medijima; Predrag Mladenović, sa Više elektrotehničke škole – šta će biti njihov zadatak?
Savet mladih ima isti zadatak kao što je i imao u prethodnom sazivu, da privuče još više mladih ljudi na Kolarac, da osmisle nove i zanimljive sadržaje: predavanja, izložbe, radionice, koncerte, tj. da promovišu rad mladih umetnika, naučnika, stručnjaka svih vrsta… jer šta je lepše nego da takvi ljudi postanu idoli novih generacija.
Činjenica da institucija koja se bavi umetnošću, posebno umetničkom muzikom, kulturom, naukom i edukacijom traje u kontinuitetu toliko dugo je veoma važna ne samo za Beograd i Srbiju već i za region. Na Kolarcu, koji je sinonim za koncerte klasične muzike, godišnje se održi preko 300 muzičkih događaja
Koje sve aktivnosti uključuje rad Saveta i šta je njegov cilj, a šta je njegova misija?
Prvenstveno i svakodnevno se radi na YouTube kanalu Slušate Kolarac, koji je otvoren u okviru obeležavanja 140 godina Zadužbine. Na tom kanalu svake sedmice možete čuti dva koncerta i dva predavanja koji su održani u salama Kolarca. Tako da sada imate priliku da na YouTubu, u svakom trenutku, na bilo kom meridijanu, uživate u umetničkoj muzici, učite o svemu na predavanjima i jednostavno pratite ono što se događalo na Kolarcu, iako niste fizički prisutni u zgradi Zadužbine. Mislimo da je veoma važno da se sadržaji i program Kolarca približe savremenoj publici preko popularno nazvanih novih medija. Savet mladih je sa projektom Slušate Kolarac aktivan na svim društvenim mrežama, a na sajtu će biti i mnogo drugih sadržaja, intervjua, tekstova na temu umetničke muzike, kulture i nauke uopšte.
Kako dovesti više mlađe publike Rahmanjinovu, Šostakoviču, Bartoku, naučnoj tribini ili pak filmovima koji se prikazuju u Art bioskopu Zadužbine?
Upravo onako kako mi to radimo J. Mlada publika postoji na svim ovim događajima, ali, kao što rekoh: mladih nikad dovoljno.
Osim već pomenutih projekata koje realizuje Savet, šta je još aktuelno?
Osim YouTube kanala Slušate Kolarac, Savet mladih osmislio je niz predavanja i radionica za učenike srednjih muzičkih škola, na kojima je učestvovao profesor univerziteta Berklee Tom Stajn, koji je govorio o tome kako početi umetničku karijeru, kako za to koristiti društvene mreže, pokazivao je kako se prave prezentacije… a učenici su posle predavanja pravili svoje prezentacije, koje je profesor Stajn ocenjivao i ukazivao kako poboljšati javni nastup, a naravno odgovarao je na sva moguća pitanja koja su učenici postavljali u vezi sa klasičnom muzikom u modernnom svetu, o njegovim iskustvima…. Drugi saziv Saveta mladih je još mlad, ali imamo velike planove: koncerte, izložbe, predavanja, radionice… pratite nas na mrežama Facebook i Instagram, pa ćete saznati.
Velika sala Kolarca je i dalje najakustičnija dvorana u Beogradu, a zdanje je sagrađeno daleke 1932.
I za kraj – zašto je važno da mladi slušaju klasičnu muziku, posećuju izložbe, naučne tribine i predavanja? Zašto je važno slediti put Ilije Milosavljevića Kolarca? Šta umetnost donosi mladima, uopšte čoveku?
Mislim da je od životne važnosti da se bavimo umetnošću i naukom, da učimo do kraja života. Evo, ponovo je još jedno naučno istraživanje dokazalo da bi lekari trebalo svojim pacijentima da prepisuju odlazak na koncerte, filmove, predstave, u muzeje, galerije, na predavanja, tribine, ali i da uče nove jezike, da sviraju, pevaju, da se usavršavaju na svaki način. To je dobro za zdravlje.
Hvala, Mašo.