Nedavno je Charlotte Gainsbourg podelila traku Deadly Valentine, koju je radila u kolaboraciji s Devontéom Devom Hynesom iz sastava Blood Orange, a o njenom videu za numeru Rest bruji čitav internet. Zbog čega? Zato što je taj video njen rediteljski prvenac.
Kada vam je Jane Birkin majka, onda je sasvim logično da nasledite, kako bi Francuzi rekli – je ne sais quoi faktor. Upravo taj faktor jeste preduslov za istraživanje svojih talenata u raznoraznim sferama – modi, glumi, muzici… A s novim videom koji je uradila za svoj aktuelni album, Charlotte Gainsbourg se oprobala i kao – rediteljka.
Kao neko ko je započeo karijeru s dvanaest godina, pevajući pesmu Lemon Incest (1984) praćenu videom u kom vidimo nju i njenog oca u krevetu, Charlotte je postavila temelj zgrade začudnog i provokativnog.
Nedavno je priznala da je upravo njen otac, Serge Gainsbourg, zaslužan za to što je Charlotte u medijima odmalena. Privatnost mu nije bila važna.
Lars von Trier, kontroverzni reditelj koji je neretko od publike biva kritikovan zbog svog ponašanja prema glumicama s kojima sarađuje – sa Charlotte ima odličnu komunikaciju
Ako vremeplov mašinu iz te 1984. godine dovedemo u blisku prošlost, setićemo se njenih novijih i jednako bizarnih, ovoga puta, glumačkih poduhvata uvrnutoj i depresivnoj nazovitriologiji koju čine naslovi Antichrist (2009), Melancolia (2011) i dva nastavka filma Nymphomaniac (2013). Sve ove naslove potpisuje Lars von Trier, kontroverzni reditelj koji je neretko kritikovan zbog svog ponašanja prema glumicama (posebno razočarana bila je Björk, koja je više puta javno iznosila detalje o lošem tretmanu tokom snimanja filma Ples u tami, 2000, prim. aut.), sa Charlotte ima veoma dobru komunikaciju. Toliko dobru da joj dođe kao neki guru. Po njenim rečima, Von Trier joj je i dao početni impuls da stane IZA kamere i snimi video za pesmu kojom će promovisati nov album.
„Isprva sam pitala Larsa da režira spot, na šta mi je rekao – ne, moraš to uraditi sama“, rekla je Charlotte. „Diktirao mi je filmska pravila i cake putem telefona, a ja sam zapisivala njegove reči.“
Ova žena je oduvek znala da se okruži kreativnim saradnicima. Na prethodnim albumima 5:55 i IRM radila je s Jarvisom Cockerom, Beckom, Paulom McCartneyem i Owenom Palettom
Ova žena je oduvek znala da se okruži kreativnim saradnicima. Na prethodnim albumima 5:55 i IRM radila je s Jarvisom Cockerom, Beckom, Paulom McCartneyem i Owenom Palettom, a ovoga puta se kao kotekstopisac i producent potpisuje Guy Manuel de Homem-Christo iz Daft Punka.
Cela Von Trier guru ideja može da nam se dopadne ili ne, ali ne možemo da pobegnemo od činjenice da je sve što Charlotte radi, od samog starta, kao i sad – nekonvencionalno i drugačije.
Svaka „drugačijost“ zahteva puno hrabrosti, a hrabrost se ceni.