Građani Brazavila, glavnog grada Republike Kongo, proživeli su mnoštvo političkih preokreta i ozbiljnih izazova u proteklih nekoliko decenija. Međutim, toj više nego komplikovanoj životnoj situaciji prkosi grupa skromnih, ali, pre svega, rafiniranih ljudi. Oni se zovu sapeuri i koriste svoju maštu, kreativnost i osećaj za dobar stil kako bi se suprotstavili bedi i realnosti u kojoj žive, i – izrazili sebe i svoje principe.
Ko su ti ljudi, sapeuri?
Oni su pripadnici jedne fenomenalne supkulture – grupe izuzetno lepo i promišljeno obučenih dendija iz Konga.
Zamislite ratom razrušene gradove i u njima grupe muškaraca i žena u ukrojenim odelima, elegantno puše tompuse dok ponosno šetaju improvizovanim gradskim ulicama u svojim besprekorno očišćenim, blistavim cipelama.
Denidizam, ili sapeurizam u ovom slučaju, nije modni trend. Na mestima kao što je Republika Kongo stil je jedan oblik religije – kod po kom se živi i koji zahteva određene žrtve.
Kratka istorija sapeurizma
Afrički dendi postojao je još u 18. veku, kada su robovima davali ekstravagantnu i elegantnu odeću kako bi se lakše uklapali u luksuzni životni stil evropskih gazda. Kada je trgovina robljem ukinuta, oslobođeni Afrikanci uveliko su razvili sasvim jedinstven dendi fazon, neretko bolji od stila Evropljana. Samoproklamovani dendi stremio je imitaciji aristokratskog života, uprkos tome što dolazi iz mnogo nižih društvenih staleža.
Sam termin sapeur proističe iz skraćenice Le Sape koja zapravo znači Société des Ambianceurs et des Personnes Élégantes, ili u prevodu – društvo elegantnih ljudi s dosta ukusa. Prva ikona sapeurizma bio je André Matsoua, uticajna verska i politička figura države Kongo. On je 1922. godine, po povratku iz Pariza, upoznao svoje sunarodnike s francuskom odećom i boemskim lajfstajlom.
Sapeurizam nije modni trend. Na mestima kao što je Republika Kongo stil je jedan oblik religije – kod po kom se živi i koji zahteva određene žrtve
Sapeuri kakvi se i danas mogu sresti u Kongu nastali su šezdesetih i pokrenuli jedinstvenu političko-stilsku revoluciju. Naime, sve počinje s papom Wembom, poznatim kao La Pape de la Sape (papa, poglavar sapeurizma), a koji je bio opsednut francuskom modom. U tom trenutku Kongo je tek bio oslobođen belgijske vlasti i bio pod striktnim režimom vojnog diktatora i kleptokrate Mobutua Sese Sekoa, koji se žustro suprotstavljao svemu što ima veze s Evropom ili Zapadom. Odevanje pape Wembea percipirano je kao simbol otpora protiv političke diktature i ekonomske deprivacije. On je, u jednom trenutku, osnovao sopstveno selo u kom su ljudi morali da poštuju određene moralne kodove, streme ka visokom životnom standardu, brinu o sebi i oblače se lepo i isto, bez obzira na obrazovni nivo ili društveni stalež.
Kodeks Sapeurizma
Sapeur mora posedovati sartorijalno znanje. Čarape su određene visine, do pola lista, a maksimum tri boje mogu se naći u jednoj odevnoj kombinaciji. Posebna pažnja treba se pridavati detaljima – na primer, obavezno je ostavljanje otkopčanih dugmića na rukavima odela (razlika između konfekcijskih odela i onih koja su šiveni po meri je upravo u tome što se dugmići na rukavima konfekcijskih modela ne otkopčavaju, već su tu samo za ukras). Naravno, pored besprekornog stila, svaki džentlmen mora posedovati i manire bez premca.
Iako je većina njih lično prisustvovala brutalizmu i hororu tri građanska rata, sapeuri su nenasilni, poštuju druge i njihova prava. Jedan od sapeurskih motiva glasi: Odbacimo oružje, hajde da živimo u slozi i brinemo o sebi! Oni ne piju, ne koriste droge i generalno žive konzervativno.
Sapeurski luksuzno neluksuzni život
Iako su kodeksi ove supkulture više nego pozitivni, život jednog istinskog sapeura daleko je od idealnog. Prosečna plata u Republici Kongo jedna je od najnižih u svetu – iznosi svega 100 dolara mesečno. Neretko se dešava da istinski sapeuri rade i po godinu dana kako bi kupili jedno dizajnersko odelo ili žive s roditeljima kako ne bi trošili novac za kiriju, te mogli da priušte bolju odeću.
Mlađi sapeuri opsednuti su francuskim i italijanskim brendovima, stoga priređuju takmičenja u kojima pobeđuje onaj s najviše stila i – najskupljim odelom.
Sam termin sapeur proističe iz skraćenice Le Sape – Société des Ambianceurs et des Personnes Élégantes, ili, u prevodu – društvo elegantnih ljudi s dosta ukusa
Kako su u viznom sistemu, teško im je da dođu u Evropu, te se često švercuju, kradu i neretko završavaju u zatvoru. Zamislite – zbog mode! Njihov san je da žive u Parizu – obećanom gradu visokog sapeurizma. Čak je i papa Wembe završio u zatvoru u pokušaju da prokrijumčari 200 ilegalnih imigranata u Francusku. Oni retki koji nekako stignu do Pariza pre završe u getu, daleko od pariskog sna, kao perači sudova ili, u ekstremnim slučajevima, bave se prostitucijom.
U sapeurskom slučaju – izraz MODNA ŽRTVA bukvalan je.
Iako bizarna, ovu situaciju možemo lako uporediti sa srpskom današnjicom, u kojoj mnogi mladi ljudi rade mesecima kako bi sakupili novac i potrošili ga u celosti tokom jedne večeri na pestižnom splavu ili u klubu. Znate one sa prskalicama i šampanjcima, koji kupuju najskuplja pića? E pa, upravo na njih mislimo. Danas je i u „demokratskoj“ Srbiji društveni status važniji od svega. Čak i ako je fejk.
Nije sve tako crno?
Jedan gospodin po imenu Jocelyn Armel sapeur je iz Konga i bori se da popravi reputaciju ovog jedinstvenog pokreta. On danas živi u Parizu, drži modni butik u kom, pogađate, prodaje dendi odeću za pristupačne svote novca. Njegov cilj je da veliča dobar ukus i džentlmensko ponašanje, a ove stavke ne uključuju šverc i krađu, već vredan rad i žrtvovanje.
Pored toga, sapeurizam u drugim delovima sveta oživljavaju ljudi poput Pharella Williamsa, Andrea 3000 ili P Diddyja. Solange Knowles nedavno je izbacila spot u kom veliča pokret Le Sape.
Međutim, sapeurima iz Konga danas baš nije lako. U konstantnim konfliktima na afričkom kontinentu ubijeno je preko 5,4 miliona ljudi, a više hiljada izbeglo je. Životni vek dostiže samo 53 godine. Možda, ako bi se situacija smirila, prave vrednosti sapeurizma mogle bi da zablistaju bez tamne strane. Le Sape može da postoji samo u miru jer sapeuri su miroljubivi ljudi.