Mesec jun obojen je IrieFM zvukom.
Njihova nedavno lansirana pesma Ljubav što smo stvorili momentalno je prisvojila sve hitonosne epitete, a spot, režiran u naučnofantastičnom maniru, iznenađuje, intrigira i oduševljava
Sa frontmenom benda Vukašinom Markovićem razgovaramo o baš ovoj numeri, muzici i oživljavanju likirke koja je prati u vidu spota (jer svuda je umešao svoje prste). U isto vreme, puštamo play na ovomesečnoj muzičkoj listi koja je, po prvi put na našem sajtu, u celosti posvećena jednom bendu.
Ćao, Vukašine, SF heroju! Ovde ja ko bajagi pravim analogiju na konto aktuelnog spota Ljubav što smo stvorili, a koji podseća na naučnofantastični film. Što je sjajno! Otkud ta ideja? Deluje nelogično na prvu loptu, s obzirom na to da ilustruje jednu ljubavnu pesmu.
Tako je, ali sam želeo da je smestim u neku nesvakidašnju atmosferu. Zadojen sam naučnom fantastikom, tog sam senzibiliteta, a ova priča bila je zgodna da se kaže na taj način. Svako od dvoje protagonista ima neki predmet koji simbolizuje vudu lutku ovog drugog. Upravo kao u love–hate vezi, radimo jedno drugom stvari koje povređuju, činimo da partner namerno to doživljava turbulentno, baš kao što kroz manipulisanje vudu lutkom, po legendi, manipulišeš i osobom koju lutka predstavlja. On pokreće kuglu telekinezom, tako da ona reaguje na to i leti u transu, da bi na kraju zapravo shvatili da i ona ima kontrolu nad njim, i to kakvu. Takođe, u međuvremenu vidimo kroz kratak flešbek da je ona njemu svojevoljno predala tu kuglu, takođe telekinezom, što bi u ovom slučaju značilo da se svojevoljno obavezujemo na nekog drugog, da mu dajemo svoje sve na čuvanje, a da isto to, najdragocenije, umemo – u svom ludilu i sebičluku – da zloupotrebimo.
Ti si za spot radio scenario i korežirao ga s rediteljem Lazarom Bogdanovićem. Koliko je zahtevno ući u jednu ovakvu produkciju? Izgleda veoma komplikovano za izvesti.
Bilo je krajnje komplikovano. Vrlo frustrirajuće za čoveka van tog posla, koji se cima oko organizacije i finansiranja. Mnogo detalja, uvek tesno s vremenom, toliko toga usinkovati da se sve, za početak – desi, a potom i desi u željenom trenutku. Svojevrsna noćna mora u mom slučaju. Ono što je čudno jeste da se, kad se sve to završi i kad spot bude objavljen, nekako svega toga sećaš sa osmehom… tako da… šta znam… Gorko i slatko! Lepa strana kod rada na ovom projektu su prijateljstva koja traju, poduprta su poverenjem, poštovanjem i pravom, realnom podrškom.
Vidim na YouTubeu da su ljudi oduševljeni. Pominju Jemiroquai – Automaton atmosferu, zatim filozofiraju na temu jin i jang estetike, promišljaju reči pesme… Šta misliš hoće li se uskoro pojaviti neki video s naslovom: Skrivena značenja u spotu Ljubav što smo stvorili?
To bih uživao da gledam, kakav god taj video sadržaj nosio. Ima simbolike, radnja je nekako paralelna sa lirikom… bilo bi zanimljivo videti kako je to neko doživeo, interpretirao.
Lepa strana kod rada na ovom projektu su prijateljstva koja traju, poduprta su poverenjem, poštovanjem i pravom, realnom podrškom
Kada bi tvoja muzika bila soundtrack za neki SF film, koji bi to film bio? Ili je to neki koji tek treba da se osmisli? Možda ga osmisliš ti sam, vidiš da ti baš fino ide.
Drago mi je što imaš utisak da mi fino ide… Sountrack u ovom momentu deluje kao dalek i težak zadatak. Toliko volim i poštujem muziku iz kultnih SF ostvarenja da iskreno ne bih ono što lično stvaram pripisivao nijednom postojećem filmu. Možda neko novo delo, možda jednog dana… Deluje primamljivo.
Negde sam čula da je za vizuelni identitet spota zaslužna i strip estetika.
Da, strip je bio ogroman deo mog detinjstva. I to u više tačaka, na više mesta. Crtež, atmosfera, priča. Slobodno mogu da kažem da mi je razradio kako maštu, tako i čulo vida. Nasledio sam veliku kolekciju stripova od očevog prijatelja. Od Stripoteke do almanaha Betmena i Fantoma. Rip Kirbi, Najamnik, Den, Buberi… Naravno, i ceo Marvel i DC. Posle je došao Mebijus i otvorio neke nove čakre. Ukrštena piramida, koja se vidi u spotu, rađena je kao omaž upravo njemu – po uzoru na Inkal. To je bila prva prilika kada sam shvatio magiju pretvaranja generičkih formi i čistu vanvremensku umetnost. Takođe sam uživao u Metabaronima Hodorvskog…
Nasledio sam veliku kolekciju stripova od očevog prijatelja. Od Stripoteke do almanaha Betmena i Fantoma. Rip Kirbi, Najamnik, Den, Buberi… Naravno, i ceo Marvel i DC
Hajde mi pričaj malo više o tvojoj vezi sa grafikom uopšte. Jer ljudi te znaju iz mnogih uloga, a čini mi se najmanje po tvom zvanju. Ti si grafički dizajner. Koji projekat ti je u tom smislu najdraži, a na kom si imao prilike da radiš? Koje dizajnere/ke ceniš?
U okviru studija Hominid radio sam kao art direktor na mnogim projektima, a najdraži su mi bili redizajn Robnih kuća Beograd, podbrend Simpa – Enviro, Gitar art festival, BELEF, Ivko trikotaža… Kasnije sam radio i za internacionalne klijente, poput železnice Meke, JBR Walk identiteta u Dubaiju, Bank of Jordan…. Volim Sagmajstera, Moving Brands, Miltona Glejzera…
Hajde da se na ovom mestu fokusiramo na muzički segment tvog rada, na bend Irie FM. Kako i koliko se razlikuje način na koji stvaraš muziku sada u odnosu na period kada si tek počinjao?
Čujem muziku drugačije. Samim tim je i sviram mnogo drugačije. Drugačije mi se rađaju ideje. Ostao je neki senzibilitet, lični identitet, ali i on se menja, odrasta, a opet time samo usled nekog sazrevanja biva sposoban da sam sebi dâ više prostora za igru…. Divno je kako se muzika menja u tebi i kako i tebe time menja.
Ukrštena piramida, koja se vidi u spotu, rađena je kao omaž Mebijusu – po uzoru na Inkal
Zašto se IrieFM i dalje opisuje u medijima kao roots reggae bend, kad on to već neko vreme nije? Kakav je tvoj odnos prema takvoj vrsti klasifikacije u ovom trenutku?
Rekao bih da je u pitanju uglavnom lenjost novinara da se informišu. Ali nemam način da toj informaciji stanem na put, bar ne još uvek. S druge strane, ta klasifikacija je smešna. Zapravo, oni ne mogu da skapiraju pola toga što mi kažemo kroz muziku. Na kraju dana opet smo komplikovaniji od prvoloptaškog popa koji fakat preplavljuje scenu. Samim tim, oni nas ne mogu da svrstaju među pop izvođače. Kakav pop, treba mi digitron, fazon. Ali hajde, jeste pop pop zato što je tako prost… opet, više je do prepuštanja nego do rešavanja irieFMovih nejednčina… prepustiš se… poveruješ i baci te baš daleko.
Da se razumemo, mi volimo rege, jesmo rege, imamo rege. Ali na drugačiji način nego pre. Uostalom, koga briga da li je rege ili je polka. Valja ili ne valja.
Svaka vaša nova stvar je, deluje mi, žanrovski eksperiment. Da li sam u pravu? Ima li to neke veze s brojem članova u samom bendu i vašim, možda, različitim muzičkim afinitetima?
Ne, to ima veze sa činjenicom da, kao inicijalni autor pesama, tražim svoj izraz. Što više radim, to mi je izraz možda čak i dalji, ali opet, ponavljaju se neki motivi. Možda će jednog dana ti motivi na gomili zapravo biti izraz mog benda. Prelepo je praviti nove atmosfere od zvuka, prostora. Uživanje je imati širinu, i u jednoj lepoj meri vladati njome. Mnogo daje taj jedan iskren ponos, rođen iz mukotrpnog rada na jednoj jedinoj pesmi, kao neke vrste ultimativnog posvećivanja.
Da li bi bilo fer reći da je muzika koju stvarate, uz vizuale koji je prate, beg od domaćeg muzičkog realizma? Ne bih te pitala kakva je muzička scena danas jer odgovor znamo, ali – ima li šanse da se nešto dogodi, a u korist alternative?
Ja bih voleo da se nešto dogodi u korist kvaliteta, ali ljudi, konzumenti muzike, morali bi da osveste koliko bi od istog beneficirali. Nije mi jasno na kom nivou se povezuju sa tekstovima narodnih ili turbo pesama. Nemaju love, ali hoće skupa kola i Louis Vouitton. Svi pate od nekog kompleksa moći. Sprega je nikad gluplja. Samo pare, samo prestiž. To su, iz mog ugla, suviše proste stvari. Ok, prestiž, ali čime ste ga stekli? Hajde, stekni ga realnim radom. Realnim parama. Realnom ljubavlju. Ljudi se pale na kvantitet, iz nekog, meni i dalje nejasnog razloga, grizu tu udicu.
Divno je kako se muzika menja u tebi i kako i tebe time menja
Više puta sam čula tvoje stavove na konto dominantne folk muzike, a šta misliš o alternativnoj sceni? Da li je situacija slična kao u Skupštini – vladajuća stranka vs gotovo nevidljiva i neujednačena opozicija?
Alternativna scena je neozbiljna. Nema čak ni prećutnog esnafa, ali zato ima ljubomore i ego tripova. Takođe, malo truda, malo ulaganja, a velika očekivanja. Dok se gubi vreme na dečje bolesti, narodnjaci drmaju. Tako nam i treba. Stvarno se trudim da ne budem deo toga. Moj rad priča sam, jasno i glasno, a u isto vreme nije nametljiv. Možda je ponekad drzak, ali rođen je iz revolta prema primitivizmu i mediokritetu, a isti mu na kraju dana guraju klipove u točkove. Sve je okej, takva je igra, samo ne mogu baš da im ljubim ruke.
Šta je sledeće za Irie FM gospodu, znate li? Ili nemate pojma, već kuda vas Putevi (he, he) odvedu?
Heheee, znamo kako ne znamo. Mi bismo sve da ih pređemo, i nećemo postići… (level humora Jova Radovanović), radimo na novom singlu i spotu, a ja akumuliram inspiraciju za sledeći album. O tome više u sledećoj epizodi (Porodičnog blaga)!
Hvala, Vukašine!