Ovog meseca u našem virtuelnom galerijskom prostoru izlažemo radove grafičkog dizajnera Lazara Mladenovića
Zdravo, Lazare, ko si ti i kako si počeo da se baviš grafičkim dizajnom?
Iskreno, nisam sanjao ili imao ideju da ću se baviti grafičkim dizajnom. Obmanjivao bih kada bih rekao da sam odmalena žvrljao zidove, ili da sam bio „prepoznat“ kao talentovan kada je crtanje u pitanju. Štaviše, u srednjoj školi mi je kum crtao radove za likovno. U svet umetnosti zakoračio sam sasvim slučajno, preko Photoshopa. U srednjoj školi počeo sam da se igram u tom programu, gledao tutorijale, ali samo iz hobija. Prelomni trenutak bio je kada sam video sestru, koja je inače grafički dizajner, kako crta u programu. S obzirom na to da sviram gitaru, poželeo sam da sposobnost i veliku moć muzike, koja kroz svoj ekspresivni plan za kratko vreme nadahne i stvori puno emocija, prenesem i na svoj rad. To je ključna ideja, i ako bi se tražila misao koju sam želeo da prevedem u specifični jezik grafičkog dizajna, onda je to: muziciranje linijom! Svakako, najveći uticaj na mene kao umetnika (svesno ili nesvesno), imala je moja tetka. Ona je formirala moj senzibilitet i implementirala u mene svoju jedinstvenu filozofiju, stavove i razmišljanja – što se ispostavilo da nije korisno samo u stvaranju, već i u svakodnevnom zivotu.
Ako bi se tražila misao koju sam želeo da prevedem u specifični jezik grafičkog dizajna, onda je to: muziciranje linijom
Na koji način prilaziš projektima i kako ih promatraš pre nego što kreneš s radom?
Na različite načine, nema pravila, možda čak i nema ponavljanja – jer sve zavisi od projekta. Od samog starta bavljenja dizajnom želeo sam da se ogledam i isprobam u što više različitih sfera – grafički, branding, web, UI/UX i 3D. Tako da, u zavisnosti od toga kakav je projekat i kakvom je klijentu namenjen, razvijao sam drugačiji pristup bezmalo za svaki projekat. Trudim se da u svakom od njih ostavim neki svoj pečat, prožmem, provučem i neki lični eksperiment.
Najviše volim projekte poput serije Empathy ili serije postera Future is The Mirror of The Past, kada u sekundi doživim nešto i poželim da to odmah izbacim iz sebe u vidu crteža, ili pak nešto što se taložilo i sazrevalo u mojoj svesti duže vreme kulminira, i onda radovi bukvalno izlaze, dakle bez napora, oklevanja.
Domaće tržište? Pa to je noćna mora svih dizajnera!
Koje programe koristiš?
Kada su programi u pitanju, za sada sam svakodnevno u Illustratoru, Photoshopu i Adobe XD, kada su UI/UX projekti u pitanju. Radio sam u 3D Maxu, a uskoro planiram da usavršavam After Effect i uopšte video, čime bih zatvorio krug i kompletirao svoju poetiku i rukopis dizajnera.
Šta te motiviše da stvaraš na domaćem tržištu?
Domaće tržište? Pa to je noćna mora svih dizajnera! Mislim da je potencijal domaćeg tržišta kako u, ponekad, otvorenim klijentima, ali i našim talentovanim dizajnerima. Tome me je naučio Lazar Sakan i vreme provedeno uz sjajne ljude iz agencije New Moment New Ideas Company – jedne od retkih kod nas koja pomera granice regionalnog, a bogami i svetskog advertajzinga.
Lično volim vaporwave, volim osamdesete, volim palete boja renesanse, nadrealizam, impresionizam…
Šta bi bio tvoj dizajnerski adut?
Znam da koristim Pen tool. Šalim se, moj adut je pomenuta svestranost. Volim da radim na različitim projektima, od brandinga, preko aplikacija, do 3D. Iako isprva svaki segment deluje kao priča za sebe, ja ,,podvrste“ dizajna vidim kao pakovanje lego kockica: paket iz kog mogu da uzmem ponešto, i stvorim nešto novo, jedinstveno, kombinujem, eksperimentišem, igram se…
Kakav brif voliš?
Pa, najviše volim brif gde neko kaže hoću to, imaš potpunu slobodu da to uradiš kako ti želiš. A to, naravno, ne postoji. Tako da volim jasno definisan brif gde klijent u startu kaže šta želi, pošalje knjigu standarda, ukoliko je ima, i dâ mi slobodu da radim kako ja mislim da je najbolje. S obzirom na to da ni to ne postoji, onda mogu reći da volim bilo kakav brif, jer to znači nov projekat, a samim tim i novo uzbuđenje.
Trenutne fascinacije koje inspirišu tvoj rad?
Volim vaporwave, volim osamdesete, volim palete boja renesanse, nadrealizam, impresionizam… trudim se da, kao što muziku ne slušam žanrovski, tako i vizuelnu umetnost posmatram kao celinu i u svakoj formi pronađem nešto što mi se dopada. Pratim dosta umetnika na internetu jer danas je to najbrži način kako za inspiraciju, tako i za otkrivanje inovacija. A nekada me jednostavno fascinira trenutak.
Imaš li neke postulate po kojima živiš i radiš? Šta je tvoj moto?
Postulat često grubo vezujemo za zahtev, a zahtev za očekivanje. Mozak očekivanja obično percipira kao opasnost, tako da, iako su u svakom projektu prisutna velika očekivanja od dizajnera, trudim se da se ne obazirem na to, već da stvaram po intuiciji. A što se tiče mota, još uvek ga nisam jasno definisao, pokušavam da ga otkrijem i oblikujem.
Portfolio Lazara Mladenovića na Behance