Ukoliko ste videli poslednju Balenciaga kolekciju pre nekoliko nedelja, da li ste se zapitali koliko ona ima sličnosti i veze sa stogodišnjim imenom pod kojim postoji – mi jesmo!
Nije neka novost da se i moda i njeno shvatanje u prošlom veku razlikuju od toga šta ona danas jeste. Naravno, sve je drugačije: proces dizajniranja, koncept, ideja, inspiracija, materijali, način izrade, veličina jedne kolekcije, broj radnika u modnim kućama, njihova zanimanja, vreme nastajanja čitave kolekcije ili samo jedne haljine, fizički izgled modela koji nose haljine, pa šminka, frizura, scenografija, publika, novine i mediji… sve! Ali nije se baš sve promenilo – jedna stvar ostala je ista, a to je ime, kao na primer jedno i to vrlo zvučno – Balenciaga! Namerno kažemo ime jer naziv ove kuće, kao i većine drugih, jeste ime, porodično ime, tačnije prezime jednog Cristóbala.
On je svoj prvi butik otvorio 1919. u Španiji, pre čak 99 godina, i tada je rođen brend koji danas poznajemo kao Balenciaga. A danas, 2018. godine, nakon što je prikazao poslednju kolekciju jesen-zima, Demna Gvasaila (od 2015. dizajner na čelu modne kuće) kaže da stvara isto kao što bi to radio Cristóbal Balenciaga Eizaguirre da je i danas živ. A mi se pitamo – da li bi? Upravo zato pravimo modnu retrospektivu i analiziramo modnu umetnost Cristóbala Balenciage ne bismo li došli do odgovora na ovo pitanje.
Rođen 21. januara 1895. godine, već sa dvanaest godina Cristóbal je naučio da kroji i šije, što ga je, kako tada tako i sada, činilo jedim od vrlo retkih dizajnera koji je sposoban da pomoću svojih deset prstiju od zamišljene ideje iscrta najpre skicu na papiru, a zatim i izradi haljinu – bez ičije pomoći!
Iako je vrlo brzo počeo da širi svoj biznis otvorivši radnje u Madridu i Barseloni, a aristokratska klijentela bila je potvrda njegovog dizajnerskog pravca, ipak, morao je da napusti Španiju zbog Španskog građanskog rata. Tada se seli u Pariz, gde svom imenu dodaje titulu „kralj ženske mode“, a to ne kažemo mi, već njegove kolege-rivali-savremenici – veliki Christian Dior i čuvena Coco Chanel, a ta titula govorila je da je on jedini dizajner visoke mode u pravom smislu te reči, te da su svi ostali samo dizajneri.
Cristóbal se nije obazirao na društvo niti je želeo da njegov rad reflektuje vreme u kome stvara. Da nije bilo tako, ne bi se on pomakao daleko od početne tačke, već bi se kretao u domenu poznatog i već viđenog
No, njegova najveća dostignuća nisu savršeno izvedene haljine od tila za princeze od kojih zastaje dah, već dekonstrukcija ženske siluete koja je tih 50-ih i 60-ih godina bila apsolutno revolucionarna. Upravo ona otvorila je vrata i pokazala nov pravac sledbenicima kao što su Oscar de la Renta, koji je od Balenciage učio da crta skice, Emanuel Ungaro ili njegov najbolji učenik Hubert de Givenchy.
Upravo zbog svojih sposobnosti da realizuje sve što zamisli, on je bio u mogućnosti da se s lakoćom poigrava formom, pa je ono što je Christian Dior forsirao – uzan struk i volumen – Balenciaga potpuno izostavio postavivši potpuno nove, danas prepoznatljive standarde tog vremena. Njegov vajarski pristup i skulpturalne forme dale su nove siluete koje danas vezujemo za to vreme. Tunika-haljina, balon-forma, tričetvrt rukavi, haljina ispod kolena u pun gloh sa spuštenom linijom struka, zatim takozvana džak-haljina i nezaobilazni šeširi za francuski chic samo su neki od istorijskih Balenciaga modela.
On je prvi zahtevao od modela da se ne osmehuju i ne gledaju u kameru ili publiku, već sa strane sa ozbiljnim, neutralnim izrazom lica. Prezentovanje njegovih novih kolekcija bilo je u tišini kako bi akcenat bio samo na modelima, njihovom kroju i materijalu. A kako bi sprečio kopiranje, dizajner je medijima pokazivao kolekciju dan pre prodaje za razliku od ostalih koji se i do četiri nedelje ranije pozivali štampu u svoj atelje.
On je koračao van postavljenih pravila za to vreme ne samo svojim dizajnom već i ličnošću jer je smatrao da status buržoazije ne znači mnogo, pa nikada nije bio njen član, što su mu mnogi zamerali.
Kada je osetio umor, sam je pred smrt zatvorio svoju modnu kuću u Parizu 1968, a umro je 1972. Ponovno otvaranje modna kuća doživela je 1986. kada ju je otkupio Jacques Bogart S. A. Prvu kolekciju dizajnirao je Michael Goma, zatim ga je 1992. godine zamenio Josephus Thimister, pa Nicolas Ghesquière, koji je bio na mestu kreativnog direktora čitavih 15 godina, sve do 2012. Iste godine dolazi Alexander Wang na tri godine i nakon njega 2015. godine Demna Gvasalia preuzima dizajnersku palicu.
Ako uporedimo prvog i poslednjeg dizajnera, moglo bi se reći da obojica izazivaju more komentara u svom okruženju jer se njihov dizajn kreće van ustaljenih granica vremena u kome stvaraju, ali wow efekat nema isti početni motiv, kao ni posledice koje važe za obojicu. Cristóbal se nije obazirao na društvo niti je želeo da njegov rad reflektuje vreme u kome stvara. Da nije bilo tako, složićete se, ne bi se on pomakao daleko od početne tačke, već bi se kretao u domenu poznatog i već viđenog. On je želeo da njegov rad reflektuje njega kao dizajnera. Upravo takav način nezavisnog razmišljanja stvorio je velike umove koji su ostavili trag u istoriji mode, umetnosti, politike, nauke… Baš zato su Balenciaga krojevi jedna karika u lancu modne evolucije. To što se danas postavlja pitanje otkud evoluciono tapkanje u mestu kada svi negde žurimo, to je već druga priča.
Demna ima malo drugačiji pristup. Za njega je vreme u kome stvara početak i kraj! To mu je početna inspiracija za stvaranje kolekcije, a sama kolekcija reflektuje sadašnjost i društvo, a onda su tu i konzumenti koji u kolekciji prepoznaju poznato, ono što već znaju u nekom obliku, pa ga doživljavaju kao blisko. I tako inspiracija-kolekcija-konzumenti postaju krug koji je očigledan u Demnim stvaranju, a to biva i njegov dizajnerski potpis.
Ono što je utisak na kraju jeste da ovo kružno kretanje nema prostora za širenje i uvođenje nečeg novog, o čemu svedoči poslednja kolekcija čija je ideja jasno ne mnogo drugačija od prethodne. Možda je njegova prva kolekcija za Balencagu bila šok, no, kada on prođe, sve postane jasnije, pa i cilj jednog od omiljenih dizajnera današnjice, a to je profit, instant-trend moda i ojačana veza sa vodećom ciljnom grupom danas – milenijalcima. Ako analiziramo na šta nas podseća iz istorije, bio bi to pop-art pravac u umetnosti i Demna bi ličio na neku verziju Andyja Warhola, recimo.
Ali ni to nije tema, zato se vratimo na početno pitanje: kao što je Demna sam rekao, a mi se oko toga zamislili – da li on danas radi isto što bi Cristóbal Balenciaga radio da je živ?
‒ Ne.
Ovo su dva različita stvaraoca kako po početnoj ideji, tako u realizaciji, rezultatu i načinu razmišljanja tokom procesa od ideje do realizacije. I to je okej, samo je važno znati da im je jedino zajedničko jedno, a to je – Balenciaga natpis na etiketi.