U američkim oglasima iz 50-ih godina 20. veka žene su predstavljane kao „glupe, slabe i bez mišljenja“. Jedan fotograf smislio je paralelni univerzum i muškarcima u njemu dodelio ženske uloge iz vintidž oglasa
Predstava savršene žene pedesetih godina prošlog veka bila je sledeća – ona je marljiva supruga koja celoga dana radi kućne poslove, priprema ukusne obroke za svog supruga koji celog dana naporno radi, brine se o deci, a sve to čini, naravno, s osmehom. I baš takva slika žene reflektovala se i u oglasima toga doba. Inspirisan njima, fotograf, režiser i vizuelni umetnik iz Bejruta, Liban, Eli Rezkallah kreirao je seriju fotografija pod nazivom In A Parallel Universe , na kojima je preokrenuo rodne uloge prikazane u oglasima iz pedesetih i prikazao apsurdnost rodnih stereotipa, a sve, naravno, s dozom humora.
„Tokom Dana zahvalnosti slučajno sam čuo kako moji stričevi pričaju o tome da su žene bolje u kuvanju, u brizi oko dece i ‘ispunjavanju ženskih dužnosti’“, piše Rezkallah na svom sajtu. „Iako znam da nisu svi ljudi poput mojih stričeva i da ne misle svi na taj način, bio sam iznenađen time da neko još razmišlja baš tako. Zato sam zamislio paralelni univerzum u kom su uloge zamenjene i u kom muškarci mogu da osete ukus svog seksističkog otrova.“
Fotografije iz serije In A Parallel Universe svojevrsna su inverzija oglasa iz pedesetih.
Nije im lako. Nije ni ženama lako da sa ove vremenske distance gledaju kako je društvo tretiralo žene, ali, da stvar bude gora, neki stereotipi su i danas i te kako živi, i samo se tek povremeno pojave i u reklamama.
Zamislio sam paralelni univerzum u kom su uloge zamenjene i u kom muškarci mogu da osete ukus svog seksističkog otrova, kaže vizuelni umetnik Eli Rezkallah
