Svi mislimo da znamo kako izgleda Beograd noću, ali Miloš to ne misli, on ga jednostavno poznaje iako svake noći otkriva Beograd iznova
Nedavno sam se vratila s puta oko sedam ujutru u Beograd. Sedam u taksi i taksista mi kaže kako je ovo njegova poslednja vožnja pa završava smenu jer ne voli rad tokom dana. Već se saosećam s njim i iako ga ne pitam zašto, to podrazumevam, on mi odgovara da voli sve u Beogradu od kada živi u njemu (on je Hrvat rođen u Švajcarskoj) žene, energiju, ulice i red. Red?
‒ Da, Beograd je savršeno mesto na svetu i volim sva njegova pravila jer sve ima smisla. Noću! Tokom dana to je drugi grad, čiji jezik ne razumem i ništa nema smisla. Ja volim i živim u Beogradu noću.
Nakon sedam dana, iako nas je davno upoznao zajednički prijatelj, po prvi put razgovaram sa Milošem o njegovom Beogradu noću, sa većim interesovanjem nego ikada, kao da sam prvi put ovde, a on je svoj na svome – domaćin željan da se pokaže kao takav i udovolji gostu, čovek koji stoji iza platforme Beograd noću.
Pre nekoliko godina radio si kao software design engineer u Microsoftu, kako su izgledali tvoj dan i tvoja noć pre Beograda noću?
Radni dan je zapravo izgledao dosta zabavnije nego što zvuči. Microsoft u Beogradu jeste jedna izuzetna kompanija prepuna pametnih mladih ljudi punih energije. Radilo se puno, ali posao je bio jako zanimljiv i izazovan. Radni sati bili su isprepletani brojnim pauzama za odmor, nekada uz kafu ili šetnjicu po kvartu, a često smo voleli da napravim pauzu na partiji stonog fudbala u prostoriji za opuštanje. Sarađivali smo sa timovima iz Amerike koji su vremenski devet sati udaljeni od nas, pa smo na posao dolazili kasnije od prosečnog zaposlenog u Srbiji, što nam je dalje omogućavalo da se ponekad u toku nedelje uveče malo duže zadržimo u gradu J. Ja sam oduvek voleo da se krećem po gradu, pa sam, uz svoj standardni inženjerski posao, bio uključen u organizaciju mnogih drugih zabavnih aktivnosti unutar firme – proslave završetaka projekata, konferencije, tim bildinzi, a verovatno mi je najzanimljivija bila organizovanje zabavnog programa u Beogradu našim gostima iz Microsofta iz Amerike.
Oko sedam već je svanulo i pravo je vreme da se krene kući, usput se malo sumiraju utisci i popije dosta vode kako bi se sprečila dehidratacija u toku noći, pa na spavanje (sa voljenom osobom ili bez nje)
Kako i s kojom idejom nastaje Beograd noću?
Beograd noću je nastao spontano. Drugar, koji mi je sada partner u kompaniji, pozvao me je i pitao šta misliš o tome da napravimo jedan sajt na kome bi bile sve informacije o dešavanjima u gradu. U početku je delovalo zanimljivo i bezazleno, kao neki usputni hobi, ali onda smo krenuli često da se viđamo i da ozbiljnije mozgamo o tome šta bi naš sajt izdvojilo od drugih i jako brzo smo došli do ideje – „Hajde da fotkamo ceo grad!“
Kako si osmislio biznis strategiju po kojoj će rasti s obzirom na to da su odjednom svi znali o čemu je reč?
Moram da priznam da u početku i nismo toliko razmišljali o biznisu sa stanovišta profita ili vremena potrebnog za povraćaj investicije. Imali smo okvirne projekcije koliko treba uložiti, koji su troškovi i koja je potencijalna zarada, ali bili smo sigurni da je potrebno početi projekat i da ćemo, kako je noćni život Beograda dosta plodonosan, u toku rada doći do još mnogo novih ideja za rast koje u početku nismo videli. Glavna početna strategija bila je: „Hajde da izrokamo jako!” – u smislu da budemo brzi i jaki, da napadnemo tržište agresivno, da počnemo da izlazimo iz frižidera i da na taj način u najkraćem roku stignemo do kritičnog broja stalnih korisnika.
Šta ti je bio cilj na početku i koliko se on promenio do danas?
Cilj mi je na početku bio jednostavan – kreiranje servisa za pregled najavljenih događaja noćnog života Beograda, foto-reportaža proteklih žurki i mogućnosti rezervacija klubova i kafana. Posle pet godina aktivnog mozganja o noćnom životu, trenutni cilj mi je da što bolje njega iskoristimo kao ogromni izvozni potencijal naše zemlje. Želim da pomognem i Ministarstvu turizma Srbije i organizacijama oko njega da na što bolji način omogućimo posetiocima iz celog sveta da uživaju u Beogradu i njegovom prezanimljivom noćnom životu. Takođe, želim da utičem i na ugostitelje da svoj proizvod što bolje oblikuju i prezentuju. Cilj je da napravimo od Beograda broj 1 nightlife destinaciju na svetu jer mislim da smo na dobrom putu i da ćemo tako na najlakši način dovesti u Srbiju strani kapital koji bi nam pomogao da finansijski prodišemo.
Možda će za pet-šest godina biti cool nešto sasvim drugačije, a svakako ne možemo očekivati od većine da uživa uz džez
Nekako se već na početku iskristalisalo koji muzički pravci ili, da kažem, pravac najbolje prolaze kod nas. Kako ti na to gledaš iz prve ruke?
Krenuli smo od najpopularnijih lokala, a to su u Beogradu mesta gde se prvenstveno sluša turbo-folk, zatim domaća pop muzika, koju ja često nazivam pop-folk, i strana komercijalna haus i R’n’B muzika. Uz to ima dosta i malo tvrđeg haus i tehno zvuka, a ima i nekoliko lokala sa rok muzikom.
Najveća potražnja prema rezervacijama jeste za mestima na kojima se sluša turbo-folk, zašto misliš da je to trend koji masovno opstaje kod nas?
Mislim da je to sasvim normalno. Narodna muzika je nešto što vekovima budi emociju na ovim prostorima, a turbo-folk je, kako i reč kaže, malo ubrzana i modifikovana verzija te muzike koja je napravljena da u teškim vremenima na najjeftiniji način probudi u ljudima deo tih emocija. Nažalost, kako se omasovila, kvalitet se srozao. Bio je zanimljiv tvit da će kroz par godina svaki treći Srbin biti Zvezda Granda.
Žao mi je kada čujem da srednjoškolci na maturskim večerima na karaokama masovno pevaju Belu Ciganku, ali mislim da je to počelo da se menja, da se Srbija otvara ka svetu. Vidim da su rave žurke sve popularnije, pivnice sa rok svirkama, onda neki R’n’B izvođači, tako da će možda za pet-šest godina biti cool nešto sasvim drugačije, a svakako ne možemo očekivati od većine da uživa uz džez.
Koliko je teško promovisati mesta na kojima se sluša kvalitetnija muzika budući da je ciljna grupa znatno manja ili je samo neinformisanija? Kako gledaš na to?
U principu, i jeste i nije teško. Ako ta mesta imaju kvalitetan proizvod, mi se trudimo da ih prikažemo na zanimljiv način u najboljem svetlu i dosta je lako ubediti mlade ljude da probaju nešto novo, a onda je na tim mestima da nove goste i zadrže.
Ipak, kod lokala koji stvarno žele da ljudima pruže nešto novo i kvalitetno bitno je da istraju u tome i da ne spuštaju kvalitet iako u početku možda neće privući ljude brzinom koju su očekivali. Kada jednom dođu to te tačke da je lokal često prepun, moći će uz dosta manje truda taj kvalitetan trend da održe godinama.
Kakva je tvoja ocena noćnog života Beograda pre pet godina, kakva je danas i šta možeš na osnovu svog iskustva da predvidiš – kako će se Beograd noću razvijati u narednih pet godina?
Pre četiri godine imali smo ozbiljnu najezdu kafana. Sećam se da smo svake nedelje ubacivali dve nove kafane na portal. Ljudi su zbijali često šale na račun kafana nazivajući ih „Facebook kafane“ (jer su se gosti pozivali isključivo putem Facebooka) ili „klubovi sa kariranim stolnjacima“ pošto su smatrali da se značaj stare srpske kafane narušava tim novim instant lokalima.
Sada je situacija dosta bolja, otvorilo se u međuvremenu zaista dosta preozbiljnih lokala u koje je uloženo mnogo novca i iskustva iz inostranstva. Veoma su popularne pivnice, naši ljudi su posle razlike između Lava i Jelena naučili da razlikuju mnoga kraft, IPA I APA piva, a dosta je i manjih pivara otvoreno u Srbiji. Klubovi su manje-više isti kao i oni od pre pet godina, i to mi se baš i ne dopada.
Očekujem da će u narednih pet godina, kako tehnologija napreduje i postaje jeftinija, biti mnogo više mesta za izuzetnim zvukom i rasvetom, kao i da će klubovi morati da unaprede svoj program ozbiljnijim scenskim performansima – poput onih na Ibici. Nadam se da će proći trend R’n’B-ja, jer ga lično ne volim i mislim da je spor i dosadan, a da će se nauštrb njega pojaviti nov talas žurki sa disko muzikom iz osamdesetih i da je sada pravo vreme da polako ta šarena hipi priča krene da dolazi kod nas. Da se i mi malo opustimo (smeh).
S obzirom na to da i sam konzumiraš i proveravaš većinu mesta koja se nalaze u ponudi sajta, šta možeš da kažeš nekom iz inostranstva – kakvi su Beograđani noću?
Beograđani noću su jedni predivni ljudi, čak mnogo bolji od Beograđana danju. Ponekad su malo stegnuti i namršteni od dnevnih problema, ali skoro uvek jako ljubazni, predusretljivi, pravi ugostitelji i društvo za zabavu. Poručio bih posetiocima da ostave probleme kod kuće, dođu ovde da se opuste, a mi ćemo im dati najbolju pomoć da se osete kao da su u Las Vegasu.
Nadam se da će proći trend R’n’B-ja, da će se pojaviti nov talas žurki sa disko muzikom iz osamdesetih i da će šarena hipi priča početi da dolazi kod nas. Da se i mi malo opustimo
Šta te je najviše iznenadilo (npr. neka situacija)?
Iznenađuje me svaki put kada čujem od posetilaca da su razmišljali da li da dođu ovde zbog pitanja bezbednosti jer mislim da je Beograd najbezbedniji grad na svetu. Inače, uvek volim da kažem da je svako njihovo ponašanje normalno, da ljudi treba da se opuste i retko šta me iznenađuje. Iznenadio me je letos jedan Kinez koji je popio par čašica i rešio da se fizički obračuna sa obezbeđenjem splava jer je bio neverovano sićušan i stao naspram 10 naših momaka u treningu. Iznenadi me ponekad broj Turaka u Beogradu (smeh).
Da li misliš da ponuda na vašem sajtu pokriva sve ukuse Beograđana?
Ne mislim, svake godine je proširujemo za nijansu i još uvek nije kompletna. Posvetili smo se najviše ukusu većine, ali idemo ka tome da udovoljimo svima. Mislim da ćeš za dve godine moći na našem sajtu da pronađeš i mesta gde se sluša npr. fado.
Ajd predloži meni gde treba da izađem da osetim Beograd noću 100%.
Treba definitivno da kreneš sa mnom da bi doživljaj bio potpun, pa ćeš onda reći šta ti se najviše sviđa. Neke od mojih omiljenih ruta su: Krug po Savamali (Ben Akiba ‒ Tranzit ‒ Mladost/Ludost) i prijateljski krug (Pivara u Cetinjskoj ‒ kafana Stara pesma ‒ Stefan Braun). Leti sam često na splavu Shake’n’Shake kako preko dana, gde uživam u pogledu pored reke, tako i noću na žurci, doduše ponekad svratim i na after u KPTM ili na žurku u Barutani J.
Zašto da verujem tvojoj preporuci?
Zato što sam poslednjih 15 godina aktivno izlazio i provodio se po najrazličitijim svetskim lokalima, jako dobro poznajem Beograd i njegovu ponudu i obožavam da kroz analizu ličnosti učinim da ljudima bude zabavno, tako da stvarno ne znam kome bi više trebalo da veruješ.
Ljudi su često zbijali šale na račun kafana nazivajući ih „Facebook kafane“ ili „klubovi sa kariranim stolnjacima“ pošto su smatrali da se značaj stare srpske kafane narušava tim novim instant lokalima
Kako ti zamišljaš idealan izlazak?
Još su stari Grci znali da idealan izlazak traje 12 sati. Sve preko toga oduzima previše energije, a za kraće vreme čovek ostane nedorečen. Malo se šalim, ali i ne (smeh).
Treba krenuti na vreme, naći se sa bliskim prijateljima oko 20 sati na večeri uz poželjan poziv i nekih drugih manje poznatih ljudi kako bi interakcija bila zanimljivija. Za početak bih najradije izabrao neki bar-restoran, gde muzika nije preglasna da možemo neometano da razgovaramo, ventilacija odlična da se ne usmrdimo na kuhinju i duvanski dim, a hrana kao podloga bogata proteinima i malo masnija kako bi nam dala snagu za dugu noć.
Skupili smo se, klopali, popili po par rakija ili čaša vina i sad idemo dalje.
Kuda dalje?
Oko 23 časa prelazimo u bar sa malo jačom muzikom, gde uz još par čašica možemo malo i da prođuskamo i eventualno sretnemo još nekog poznatog i zanimljivog ko bi mogao da nam se pridruži za dalje.
Već oko jedan prelazimo u klub, super bi bilo da je to neko bolje gostovanje nekog od svetskih di-džejeva da čujemo i nešto novo i zanimljivo.
Oko četiri pola pet klub već počinje da se prazni i tada se jako brzo iskristališe ekipa spremna za after. Sećam se par divnih aftera nedeljom ujutru u Mintu kada su se tu sjatili različiti dragi i nasmejani ljudi posle najrazličitijih žurki u gradu.
Oko sedam već je svanulo i pravo je vreme da se krene kući, usput se malo sumiraju utisci i najzanimljivija dešavanja te večeri, popije dosta vode i poneki vitaminčić kako bi se sprečila dehidratacija u toku noći, pa na spavanje (sa voljenom osobom ili bez nje).
Šta je plan za dalji rast – Novi Sad noću, Zagreb noću? Da li imaš ambiciju da pogledaš na Googl Earthu Zemljinu kuglu i pomisliš kako pokrivaš sva kvalitetna mesta koja svetle u mraku i ljudi uživaju u tom trenutku u njima?
Da, imam plan da se proširimo na region, novisadnocu.com postoji već dve godine i jako uspešno funkcioniše, a neki dalji koraci su definitivno Zagreb, Hrvatsko i Crnogorsko primorje, kao i Sarajevo. Takođe, jako i ozbiljno bavimo se i promocijom novogodišnjih proslava na svim našim sajtovima i radimo na razvijanju mobilnih aplikacija za naše korisnike. Ne bih išao još uvek tako daleko i pričao o Google Earthu, ali definitvno imam želju da na neki način utičem na svetsku nightlife scenu. Javite se za pet godina, pa da vidimo šta se od ovog svega obistinilo.