Ako trenutno sedite na svom sadašnjem poslu i maštate o tome kako bi izgledao neki budući, samo vaš posao, onda pročitajte šta o tome kaže žena koja se odvažila upravo na takav korak
Do pre nekoliko meseci Senka je bila deo advertajzing tima i korporacija je bila njena svakodnevica. Nakon stresnog radnog dana ili vikenda tražila je kontrast kako bi njen dan bio ispunjen i pronašla ga je u kolačima. A kako je osećanje sreće jače od bilo kog, ona je rešila da ga nesebično deli sa drugima. Kada je videla da njeni kolači na druge deluju kao na nju, odluka je došla sama od sebe – da napusti posao i posveti se usrećivanju drugih. Napraviti pošten kolač u kome neko uživa momentalno daje odgovor na pitanje da li je donela pravu odluku. Svoje radno mesto iz mašte prenela je u realnost i tako je nastala šarmantna radnja u pastelnim bojama iz koje miriše kakao i vanila – Ispeci pa reci.
Šta si ti po zanimanju zapravo i kako je izgledao tvoj radni dan pre šest meseci?
Ja sam dugogodišnji copywriter i radila sam deset godina u advertajzing agencijama. Ustanem u osam, odvedem dete u vrtić, odem u agenciju, odradim posao od devet do pet-šest-sedam-osam, kako kad. Ponekad je tako izgledao i vikend. A onda, ako tako izgleda i vikend, dođem kući i treba mi nešto da imam osećaj da sam kod kuće i onda napravim kolač. Tako je sve krenulo.
Kada pokreneš svoj posao, ne možeš ni da zamisliš šta će sve da te snađe. Ako si spreman na to da mnogo radiš, malo zarađuješ i znaš šta hoćeš, bićeš mnogo srećniji
Šta se onda desilo?
Ja sam uvek znala da kuvam, volela sam kuvanje, ali mislila sam da su kolači užasno komplikovani i da neću time da se bavim jer sam smatrala da moraš da budeš precizan. Bio je naporan period u agenciji u kojoj sam radila i rešila sam da ipak probam da pravim kolače. Američki cookie deluje vrlo jednostavno i to je bio prvi coockie sa Betty Crocker sajta koji sam napravila. Sada ga imamo sa crnom, belom čokoladom i bombonama M&M u Ispeci pa reci. To je basic sugar cookie, u koji dodaješ sastojke po izboru i ispostavilo se da je super! I lako je, samo moraš da imaš dobre sastojke.
I onda je krenulo.
Da, pravila sam za sebe, pa sam donela na posao i svima se svidelo. Onda sam probala neki mafin jer mi je super izgledao na slici. Pa sam otkrila da u njega ide nešto što kod nas niko ne stavlja u mafine – ne smem da otkrijem šta (smeh). Zatim odnesem na posao i razgrabi se. Onda kod drugara na Novu godinu ponesem 30 cookiesa i ispostavi se da se sve što napravim zapravo sviđa ljudima. Napravila preko 100 cookiesa za 80 ljudi u firmi kada mi je bio rođendan i odmah dobila šest instant mejlova: „Molim te, daj mi recept, ja ništa ukusnije nisam jeo!“
Kako izgleda momenat kada rešiš da sve ostaviš i upustiš se u ono što radiš s ljubavlju?
Mislim da svi advertajzeri imaju neku ideju šta bi radili kad završe s advertajzingom i tako maštaju šta bi nešto radili. Shvatila sam da mi dobro idu kolači, kada sam videla da drugi ljudi ne umeju da ponove to što ja napravim – što je jako čudno jer sam mislila da je to užasno jednostavno. Ja sam sigurno tri-četiri godine pričala i razmišljala o tome, a prelomni trenutak se jednostavno desi. Promeni ti se život, dobiješ dete i onda razmišljaš da možda nije lose da imaš posao gde može da ti dođe dete i jede čokoladice i kolače, što moje dete sad radi. A onda se pojavi potencijalni lokal na nekom simpatičnom mestu, neko ti ga predloži i onda pomisliš – možda bih mogla to da uradim.
Osim savršenih slatkih zalogaja, svako ko dođe u radnju dobija nešto više – atmosferu koju stvaraju muzika i enterijer. Kako si zamislila idejni koncept radnje?
Koncept je da je to slatko, malo američko mesto koje nije realno. Iako Amerika ne izgleda tako već dugo. Što se vizualnog koncepta tiče, tu su mi pomagali ljudi iz Petokrake i Popular Bruketa & Žinić agencije. Ideja je bila Amerika, serije i filmovi koje volimo, prostor koji je šarmantan i sladak, gotovo na ivici nerealnog. Što se muzike tiče, to je ono što i ja slušam, malo je zašećereno, ali toliko da nikom ne bude neprijatno i da ne smeta.
Kakva je reakcija ljudi?
Ja sam se iznenadila kako se to brzo proširilo. Ali kada imaš veze sa advertajzingom tako dugo, onda za to čuje dosta ljudi koji imaju veze s medijima pa to brže krene. U to da će se ljudima svideti kolači nisam imala sumnje, ali se nisam nadala da će odmah prihvatiti sav taj šarm i slikati se za Instagram. Obožavamo Instagram jer nam donosi najviše novih ljudi za koje ni ne očekujete da imaju Instagram.
Danas u vreme internet promocije sve je više lepo upakovane hrane, a tvoja radnja i poslastice su vrlo fotogenični, šta misliš koliko je to važno?
Meni je ideja bila da to moraju da budu pošteni kolači koje možda možeš sam da napraviš, možda te malo mrzi, a možda baš i ne možeš. Da se krune, lome, da cure i da izgledaju tako da bi ih radije pojeo nego uslikao i to mi je bila glavna stvar, ne savršen kolač. Jer cookie ni ne može da se kontroliše, jedan bude 8 cm, drugi 10 cm. Kada uđu u rernu, bukvalno imaju svoj život. I cela ideja je bila da izgledaju autentično i homemade, ali stvarno homemade. Nema kompromisa kada su sastojci u pitanju, ali kada je reč o izgledu, to nam je važno, ali ne najvažnije i mislim da je to razlika koju smo uspeli da napravimo u odnosu na druge.
Šta je najvažniji sastojak tvojih kolačića?
Osim što moraš da budeš posvećen – puter! Ne može da se napravi kolač bez putera! Imamo jedan bez putera u ponudi, ali on je za ljude sa specifičnim potrebama, one koji su netolerantni na laktozu. Ali jako je važno ne zamenjivati puter. Uvek dobro veliko jaje, čokolada, brownie ne može bez čokolade koja ima ispod 60 odsto kakaoa, i to kakaoa koji kad pomirišeš, zaista osetiš.
Mislim da svi advertajzeri imaju neku ideju šta bi radili kad završe sa advertajzingom i tako maštaju šta bi nešto radili
Šta neko može odmah da proba da napravi u svojoj kuhinji?
Mogu brownie, ali ne mogu da kažem kako (smeh). Mogu da probaju da za svoje mafine ili banana hlebove koriste bezmasni jogurt umesto mleka i sigurno će biti bolji, sočniji i kremastiji.
Kako je došao naziv Ispeci pa reci?
Iz prošlog posla mi je najteži bio nameing. Smišljanje imena za nešto mi je jako dugo bilo teško i nisam htela da se ja bavim imenom. Meni je nekako svako ime glupo dok nemaš gotov proizvod. Tako sam dobila par predloga od prijatelja, napravila malu anketu i većinski se ljudima dopalo taj naziv i samo sam presekla da će se tako zvati. Nisam htela da bude pretenciozno, to mi je bio najvažniji kriterijum. Dok nisam videla naziv na neonskom znaku u radnji, nisam bila sigurna, a onda sam shvatila da radi.
Ti si odmah dobila potvrdu da si donela pravu odluku, šta možeš da poručiš drugima koji se dvoume?
Da urade to ako tačno znaju šta hoće i ako misle da to mogu da izdrže, jer će mnogo više raditi nego na prošlom poslu. Kada kreneš svoj posao, ne možeš ni da zamisliš šta će sve da te snađe. Ako su spremni na to da mnogo rade, da malo zarađuju i znaju šta hoće, biće mnogo srećniji. Imala sam trenutak otkrovenja dve nedelje nakon otvaranja kada ja stojim i kuvam fil za pitu s jabukama, umorna sam i sve tako, ali došla je devojka koja je kupila parče pite i stavila sladoled. Ja je vidim kako uživa, imam instant sreću i vidim da sam usrećila nekog. Mnogo je nekako poštenije od advertajzinga.
Kakvi su dalji planovi?
Volela bih da dodajemo nove ukuse, da kada se ljudi vrate, probaju nešto novo. Američke pite ćemo sezonski menjati. Kako dolazi prolećna sezona, imaćemo nove ukuse. Malina je omiljeno srpsko voće i kao nešto što dobro funkcioniše kad je zamrznuto za razliku od drugog voća. Carrot cake ćemo izbaciti uskoro. Imamo dobar recept, sada ga povećavamo i smanjujemo, doterujemo, pa će on biti prvi novi kolač.
Šta bi volela da neko pomisli kad izađe is tvoje radnje?
Kakav pošten kolač!