Ovo nisu obični umetnički prostori, ovo su prostori osvojene slobode. I treba ih ceniti zbog načina, mesta i uslova nastanka
Ulična galerija. Foto: Siniša Dugonjica
Ovo je priča o ljudima koji su ruiniranim, zapuštenim prostorima i prolazima, te bivšim skladištima udahnuli život. Svojim programima u galerijama osvešćuju, pitaju, odgovaraju, izazivaju naše predrasude i eksperimentišu. Temelji ovih mesta zasnivaju se na nepresušnom entuzijazmu, angažmanu, istrajnosti i potrebi za stvaranjem ljudi koji stoje iza njih. Nastali iz potrebe da se nešto promeni, uredi i unapredi u kulturnom životu našeg glavnog grada. Ove galerije održavaju puls savremene umetničke scene u Beogradu, a pojedini hrabro prkose kafićima i buticima koji je trebalo da dođu na njihovo mesto.
Ostavinska galerija
Najmlađa među ovih pet galerija je kao deo Kulturnog centra Magacin prodrmala scenu savremene umetnosti. U njoj ćete videti ono što na drugim mestima ne sme da se izloži, upoznaćete i umetnike koji prvi put izlažu, publiku koja učestvuje u postavljanju i skidanju izložbe. Ostavinska je eksperiment, u njoj se umetnik i publika nalaze u jednakoj poziciji. I jedni i drugi hrabro propituju sebe, jedni druge, umetnost i kritiku. Elitistički pristup umetnosti ovde se cepa na komade! Jedni od osnivača galerije Ana i Marko Dimitrijević objašnjavaju: „Ostavinska galerija ima za cilj da postane prostor za komunikaciju između autora i publike, prostor interakcije. Da stvori atmosferu u kojoj ne postoji sigurna pozicija izuzeta od kritike. Atmosferu u kojoj publika kreira umetnika, a umetnik publiku.“ Ostavinska funkcioniše po principu otvorenog kalendara, jedini zahtev od umetnika je da galeriju drži otvorenom tokom dana trajanja izložbe. „Ovo ne znači odsustvo uređivačke politike, već jasnu uređivačku politiku koja namerno poziva na svakoga“, dodaje Luka Knežević Strika iz Ostavinske galerije. Neke od izložbi koje su najviše privukle pažnju su Rascenzurisaše li ti se umetnici, Aukcija državljanstva Davora Konjikušića, Tvojih 15 minuta, O stvarima kojih nema Lidije Antonović, kao i Bad Examples fotografa Borisa Burića.
Ostavinska galerija
Info: O datumima budućih izložbi možete se informisati preko FB stranice ove galerije.
U10
Ovaj umetnički prostor šalje jasnu poruku: Ukoliko nemaš uslove – stvori ih sam! Umetnica Iva Kuzmanović govori nam: „Nas sedam koji vodimo U10 studirali smo zajedno, znamo se sa Akademije. Kada smo završili studije, susreli smo se sa tim jazom koji postoji između studentskog tipa izlaganja i prostora u kome izlažu afirmisani umetnici. To je bio razlog zašto smo mi osnovali ovako nešto.“ U10 postoji već pet godina, stekao je kredibilitet i postao važno mesto nezavisne umetničke scene koje je posvećeno afirmaciji savremene umetnosti. Iako je sve počelo kao kratkoročni projekat jer nisu imali gde da izlažu, zahvaljujući samoorganizovanju i angažovanju umetnici iz Galerije U10 povezali su se sa sličnim umetničkim grupama u inostranstvu, što im je omogućilo da izlažu u Bazelu, Berlinu, Budimpešti, Ljubljani, Sarajevu, Rumuniji, ali i da njihovim umetnicima otvore vrata svoje galerije. Ispraviće me da je ovo više umetnički prostor (U – umetnički prostor, 10 – bivši broj zgrade u kojoj se nalazi) nego galerija. Tim nazivom oni obuhvataju svoj bogati program koji je raznovrstan kako po medijima kojim se umetnici izražavaju, tako i po samim umetnicima koji dolaze iz regiona i inostranstva.
Galerija U10
Info: Od 20. aprila možete pogledati izložbu A light room Sofije Crnjanski i Martine Petrović, čije će fotografije biti prikazane kao video-instalacije. Ovi setovi fotografija otvaraju pogled u svet fantazije sakriven u svakodnevnim, prolaznim, skoro neprimetnim stvarima, otkrivajući pogled u realnost koja se može činiti podnošljivom.
Kvaka 22
Potrebu za stvaranjem i izlaganjem ne možete da ugušite ili potisnete, uvek će naći svoj put, svoje mesto, pa čak i jedno ovakvo – Kvaku 22. Ovo je presedan, pionirski poduhvat, naizgled nemoguća i nelogična ali ipak ostvarljiva ideja. Samo značenje naziva Kvaka 22 govori mnogo – paradoksalna situacija neizbežna zbog kontradiktornosti pravila. Ipak, ovaj umetnički prostor opstaje skoro dve godine. Pun smeća, prljavštine, napušten, ruiniran, bez struje i vode, nakon sedam meseci sređivanja i ulaganja u njega postao je „pristojan“. Koncerti, izložbe, večeri poezije, filmske večeri, performansi… oživeli su ovaj prostor i učinili ga nezaobilaznim na kulturnoj mapi Beograda. To potvrđuje i činjenica da će Kvaka 22 ove godine učestvovati u Noći muzeja. Ovaj prostor čine tri nivoa, u potkrovlju su ateljei umetnika, na srednjem spratu organizuju se raznovrsni programi, dok se u prizemlju nalazi velika galerija te Muzej Kvaka 22. U muzeju se nalaze stvari i dokumentacija pronađeni u ovoj ruiniranoj i zapuštenoj zgradi. To je obimna dokumentarna građa kao što su ploče, kasete, delovi instrumenata, knjige… A kako vole da kažu jedni od njenih osnivača Luka Mihajlović i Goran Rister, ovo nije njihov prostor, već prostor svih nas i otvoren je za sve. Ne samo da ga koriste već i da ga održavaju i čuvaju.
Galerija Kvaka 22
Info: Od 22. aprila pogledajte prvu samostalnu izložbu street art umetnika poznatijeg kao Heroj Ulice.
Ulična galerija
Promene su neophodne i moguće, pa čak i one naizgled male, kao što je osvajanje jednog prolaza i njegovo pretvaranje u prvu uličnu galeriju u Beogradu. Mislim na ruinirani prolaz u samom centru grada – između Trga Nikole Pašića i Nušićeve ulice, poznatijem kao Čavketov pasaž. „U ovom prolazu mogli ste videti izložbe koje govore o solidarnosti, frustracijama savremenog čoveka, ljudskim pravima, o radnicima u propalim fabrikama, o azilantima, o borbi za javna i zajednička dobra, radna prava, socijalne nejednakosti, kao i kritičko promišljanje realnosti“, govori nam Iva Čukić iz Ulične galerije. Koliko su važni i neophodni ovakvi prostori, potvrđuje i činjenica da nakon pet godina na ulici i sa ovakvim programskim sadržajem izlozi od aprila 2012. do danas nijednom nisu bili razbijeni. Zahvaljujući inicijativi grupe Ministarstvo prostora dobili smo prvu uličnu galeriju koja pruža šansu mladim i neafirmisanim umetnicima.
Ulična galerija. Foto: Siniša Dugonjica
Info: U toku je izložba ilustracija Zb(i)rka snova ilustratorke Tee Jurišić i trajaće do 20. aprila. Sastoji se od crteža, akvarela i grafika izvedenih kao interpretacija različitih vrsta snova i noćnih mora, a na likovnu dokumentaciju Tea se odlučila iz potrebe za lakšim prisećanjem proživljenog u snu.
Remont
Da osnivanje nezavisnih umetničkih prostora ima smisao i svrhu, potvrđuje nam i Galerija Remont koja postoji već 18 godina. Mnogim današnjim renomiranim umetnicima, kao što su Vladimir Nikolić, Žolt Kovač, Miodrag Krkobabić, Nikola Marković i drugi, upravo je ova galerija pružila podršku i bila mesto gde su prvi put izlagali. Remont predstavlja pravi neformalni centar savremene umetnosti, koji osim galerijske ima izdavačku aktivnost, mnogi umetnici ovde mogu dobiti savet, preporuku ili podršku koja se tiče njihovog rada. „Krajem devedesetih savremena umetnička scena bila je na margini, bez podrške. Iako je bila vrlo dinamična, bogata, jedina koja je držala korak sa međunarodnim dešavanjima, opet je bila u konstantnoj medijskoj blokadi i van domašaja finansijske podrške. Darka Radosavljević, istoričarka umetnosti, došla je na ideju da okupi grupu umetnika sa kojima je pokrenula Udruženje Remont. Bio je neophodan prostor koji bi se bavio savremenim umetničkim praksama, naročito mlađoj generaciji umetnika koja je tada stasavala“, govori nam Miroslav Karić iz Remonta. Sam naziv galerije govori o njenoj nameni, a to je da nešto promeni, popravi, uredi, što i uspeva tokom ovih 18 godina kroz različite projekte. Ova galerija bavi se i umetnicima, ali i publikom. Projekat Dobre navike posvećen je svim ljubiteljima savremene umetnosti i drugim zainteresovanim građanima, a podrazumeva šetnje kroz savremenu umetnost Beograda.
Galerija Remont
Info: Od 18. aprila možete pogledati izložbu Crna sam ali lepa Nede Kovinić. Umetnica ovde želi da skrene pažnju na jedan specifičan oblik sopstvenog ‘aktivnog eskapizma’ tokom rane mladosti krajem devedesetih godina, koje je provela u manastiru kao monahinja, a što je za nju u tom trenutku značilo odbijanje ponuđenih vrednosti i opcija koje je nudila tadašnja politička realnost. U ovoj seriji crteža i slika nalazimo portrete i figure monahinja u odeći stroge forme, kombinovane sa drugim strogim formama iz domena visoke mode.