06.04.2019.

Velike žene na malim ekranima

Zoran Preradović

Ženska celuloidna biblija Telma i Luiz dugo je bila izolovan slučaj autentičnog femme movie, no, veliku promenu donela je prva dekada novog veka i serije u kojima su ženski likovi, osim majčinstva i umeća zavođenja, ponudili snagu, pamet, talenat, samostalnost i autentičnost

Velike žene na malim ekranima

Nije da u istoriji filmske industrije nije bilo filmova i serija kojima se može prikačiti prefiks feministički, ali sasvim sigurno nijedan nije dominantno muške zidine Holivuda zatresao kao roud movie Telma i Luiz Ridlija Skota iz 1991. godine. Suzan Sarandon i Đina Dejvis u naslovnim ulogama i scenaristkinja Karolin En, koja je za ovaj film dobila Oskara za najbolji scenario, munjevito su pokrenule lavinu muških kritika zbog seksističkog pristupa. Opet, nije ni da su muškarci zaista imali čime da budu preterano zadovoljni jer su likovi  smešteni u paletu krajnje diskutabilnih njuški – od nadobudnog i nadrndanog muža, silovatelja, lopova, mačo muškarca, arogantnog policajca kukavice do neotesanih primitivaca. Ostajući tako ženska celuloidna biblija, Telma i Luiz je u decenijama koje dolaze, uz sporadične ali ni blizu uspešne pokušaje, ostao izolovan slučaj autentičnog femme movie u decenijama koje su dolazile. Veliku promenu, međutim, doneće prva dekada novog veka i serije koje su i kvalitativno i komercijalno daleko nadilazile filmsku produkciju, a u kojima su do tada deficitarni ženski likovi, osim majčinstva, umeća zavođenja i predmeta muške pohote, ponudile snagu, pamet, talenat, samostalnost i autentičnost.

Možda najkompleksnija figura izuzetnih serijala pojavljuje se u liku Kler Andrervud u Kući od karata (House of Cards), koju maestralno donosi Robin Rajt. Razapeta između savesti i odanosti suprugu Frenku, vođenom isključivo neodoljivom željom za moć, ona bira da ostane partner suprugu, suštinski kanališući i kontrolišući njegove kriminalne poslove. Istina, Kler i sama ume da bude surova i nepredvidiva, ali okruženje političkih spletki i intriga Bele kuće učiniće da brzo shvati da je reč o igri u kojoj si lovina ili lovac. Razume se da je za inteligentnu ženu poput nje ova dilema suštinski nepostojeća – Kler se s vremenom pretvara u predatora. Istančan osećaj za nijansiranje u svetu visoke politike koji tako upadljivo nedostaje njenom suprugu daće joj priliku da postane pregovarač u najvažnijim geostrateškim pitanjima, neko ko kadrira Belom kućom, da bi u poslednjoj sezoni pokazala kako i sama može da sedi u Ovalnom kabinetu i predsednikuje najmoćnijom zemljom sveta. U skladu sa pojavnim osobinama, i njena seksualnost je decentna, povremeno hladna i naizgled neuhvatljiva. A to je, bar će onaj iskreni deo muške populacije priznati, ubitačna kombinacija. Naposletku, ali ne i najmanje bitno, Kler Andervud je ikona stila, Džeki Kenedi 21. veka, neko čiji autfit kopiraju poslovne žene diljem planete.

Istančan osećaj za nijansiranje u svetu visoke politike daće priliku Kler Andervud da postane pregovarač u najvažnijim geostrateškim pitanjima, neko ko kadrira Belom kućom, da bi u poslednjoj sezoni pokazala kako i sama može da sedi u Ovalnom kabinetu i predsednikuje najmoćnijom zemljom sveta

Ako Kler Andervud definišemo kao distanciranu i enigmatičnu, njen potpuni opozit je Keri Metison, agentkinja CIA u sjajnoj seriji Domovina (Homeland). Kler Dejns nam predstavlja beskompromisnu, srčanu, neurotičnu ženu, ali i ženu koja je bezuslovno spremna da se bori za svoje principe, opet u dominantno muškoj matrici špijunske mreže. I ne samo spremnu, već i izuzetno sposobnu. Bipolarni poremećaj od koga pati povremeno će joj nametati i iracionalne odluke, ali budimo pošteni, Keri bi sve isto uradila i u savršenoj mentalnoj ravnoteži. Naprosto, reč je o jednom od najživotnijih likova ikada viđenih na malim ekranima. Razume se da je cena njenih principa u jurnjavi za teroristima, pri čemu povremeno otvoreno i s mnogo prezira stavlja pod upit odluke američke spoljne politike, izuzetno visoka. Ljubavna veza s Nikolasom Brodijem, marincem koji je tokom zarobljeništva u Iraku zavrbovan i koji počinje da radi za radikalne islamiste, najlepša je saga o bezuslovnoj ljubavi. Iako dobrim delom fikcija koja poprilično odstupa od realnosti, izazov ove serije, prema rečima same Kler Dejns, jeste to što se ona neprekidno adaptira onome što se dešava u realnom vremenu. A ključeve te adaptacije drži upravo Keri Metison.

Kao agentkinja CIA Keri Metison Kler Dejns nam predstavlja beskompromisnu, srčanu, neurotičnu ženu, ali i ženu koja je bezuslovno spremna da se bori za svoje principe u dominantno muškoj matrici špijunske mreže. Reč je o jednom od najživotnijih likova ikada viđenih na malim ekranima

Nešto sasvim drugačije nudi lik Sage Noren (Sofija Helin) u fantastičnom švedsko-danskoj koprodukciji serijala Most. Priča kreće potpuno neočekivano, na mostu, i to na osam kilometara dugom Eresundskom mostu koji spaja Kopenhagen u Danskoj i Malme u Švedskoj. Susret detektivke i detektiva iz tih zemalja koji su protiv svoje volje primorani da rade zajedno jer se, igrom slučaja, baš na graničnoj liniji nalazi telo švedske političarke, otkriće nam skoro robotizovanu Saru Nogen, koja se striktno pridržava pravila posla. Izuzetna inteligencija i intuicija u rešavanju kriminalnih slučajeva u potpunoj je disproporciji sa njenim socijalnim poimanjem sveta, pa tako Saga bez imalo zadrške govori svima i svakome sve što joj je na umu. Ova gotovo dečija i dirljiva osobina često će je stavljati u situaciju da njena i emotivna i profesionalna komunikacija sa okruženjem izgleda prilično mučno. Saga vodi ljubav kao što se ponaša na poslu, hirurški precizno bez vidljivih emocija, preteranog udubljivanja i zadržavanja. Za razliku od konzumerističke pornografije Seksa i grada, Saga nudi uzbudljivu viziju ženske samosvojnosti – ona to radi kada hoće i na način na koji hoće. Čitav lik ove napola moderne amazonke i napola autistične osobe nudi potpuni preokret kada se sazna da zapravo pati od Aspergerovog sindroma. Saga nimalo nije laka za „rukovanje“ i otuda je izazov veći. To najbolje zna Martin Rode, njen danski partner i kolega.

Saga Noren nudi uzbudljivu viziju ženske samosvojnosti. Čitav lik ove napola moderne amazonke i napola autistične osobe nudi potpuni preokret kada se sazna da zapravo pati od Aspergerovog sindroma

Nimalo nije lako podvaliti seriju čija je osnova tema preljuba a da nije reč o sapunici. Upravo to, doduše uz malu pomoć Dominika Vesta, prepoznatljivog po ulozi Džimija Meknaltija iz serijala Žica, uspeva engleskoj glumici Rut Vilson u ulozi Alison Bejli seriji Afera. Vilson i Vest su preljubnici koji tokom jednog zaumnog leta u američkoj pastorali uplove u strasnu vezu varajući supružnike. U pozadini njihove afere gledamo policijsku istragu o potencijalnom ubistvu pri čemu su oboje osumnjičeni. Alison, u pokušaju da pokupi krhotine sopstvenog života izazvanog gubitkom sina, donosi nam istovremenu fragilnu, ali i nepredvidivu i snažnu ženu koja u želji da nakon lične tragedije nastavi dalje često zaluta neobjašnjivim bogazama koje je dovode sve do nervnog sloma i pokušaja samoubistva, da bi se vratila jaka i odlučna da ispravi sopstvene greške. Fascinacija likom Alison Bejli leži upravo u činjenici da nakon svih posrtanja ona pokazuje umeće, znanje i moć žene koja se aktuelizuje kroz sve aspekte svog života – emocionalni, seksualni, povremeno i profesionalni. Njena privlačnost je magnetska, pa njen ljubavnik, potom i suprug Noa Solovej, inače pisac, u svojoj knjizi beleži: „Ona je definicija seksa, zbog nje je ta reč izmišljena i nijedan brak ne bi preživeo Alison Bejli.“ I da nije reč o intrigantnoj, strukturalno izuzetno postavljenoj priči, vredelo bi je gledati samo zbog čarobne Alison Bejli, koja tako ležerno uspeva da razotkrije slabosti svih muškaraca koji se na bilo koji način motaju oko nje. A ima ih onoliko…

https://www.youtube.com/watch?v=iQ9a9g6LVuI

Fascinacija likom Alison Bejli leži upravo u činjenici da ona, nakon svih posrtanja, pokazuje umeće, znanje i moć žene koja se aktuelizuje kroz sve aspekte svog života – emocionalni, seksualni, povremeno i profesionalni

Za kraj smo, i to ne slučajno, ostavili kraljicu Lagertu u izvanrednoj interpretaciji Ketrin Vinik u seriji Vikinzi. Razlog je sasvim jednostavan, ovde se fikcija prepliće sa stvarnošću, jer prema jednoj legendi, Lagerta je zaista živela u 12. veku i bila vladarka teritorije koju danas poznajemo kao Norvešku. Čak ni stereotip o ženi ratnici koji nije posebno inovativan postaje beznačajan pred mogućnošću da su takve žene ne samo egzistirale već i igrale ključne uloge u vikinškom društvu. Štaviše, da nije reč o pukoj legendi, pokazuje činjenica da su početkom 20. veka u mestu Birka u Švedskoj pronađeni ostaci tela za koja su tadašnji arheolozi pretpostavljali da je reč o ženi ratnici jer je pored tela pronađeno oružje. Gotovo vek kasnije, DNK testovi su potvrdili da je zaista reč o ženi ratnici! A sve i da je reč o pukoj fikciji, Lagerta nam demonstrira nešto što je i u današnje vreme mnogim ženama nedostižno – da u još uvek patrijarhalnom svetu ostvare ispunjen i celovit identitet.

Lagerta je zaista živela u 12. veku i bila vladarka teritorije koju danas poznajemo kao Norvešku. Čak ni stereotip o ženi ratnici koji nije posebno inovativan postaje beznačajan pred mogućnošću da su takve žene ne samo egzistirale već i igrale ključne uloge u vikinškom društvu