Zima je stigla. Kao i premijera prve od sedam epizoda sedme sezone najveće televizijske epske fantazije – Game of Thrones. Sedam/sedam, to već zvuči nekako mitološki, i valjda sam zato u proteklih mesec i po dana 60 sati posvetio serijalu kome sam se dugo opirao. Ali ne kajem se, uživao sam, da ne kažem da sam se navukao
Stiglo je ono doba godine kada su milioni ljudi širom planete pod stresom dok iščekuju šta će im doneti nova sezona serijala Game of Thrones iliti Igre prestola. Sezona sedma i pretposlednja. Ovo je i period leta kada iz svakog kvadrata počnu da vam iskaču Deneris i Džon Snežni, kad krene licitacija i predikcija, ovoga puta možda i najveća jer se sedmi deo serijala ne naslanja na priču R. R. Martina budući da je on nije završio. Jedina stvar za koju svi sa sigurnošću mogu da se uhvate jeste to da je zima stigla – i da će trajati još otprilike 13 sati, koliko i preostalih finalnih epizoda, te dok svima ne bude obznanjeno ko je pobedio u Igri. Dakle, smrzavaćemo se ovog leta sedam nedelja – i to od ponedeljka 17. jula u 20 časova, kada će na HBO biti premijerno prikazana prva od sesam epizoda pod nazivom Dragonstone.
Od 17. jula počinje nova sezona stresa, iščekivanja i nagađanja
Budući da nisam čitao knjigu, kao relativno nov posetilac Martinovog i HBO-ovog Vesterosa brzo sam utvrdio i prihvatio set pravila koja tamo važe – magija je stvarna, godišnja doba mogu da traju godinama, da zima stiže. U Vesterosu niko nije siguran i niko nikom ne može da veruje. Sve rivalske kuće polažu neko pravo na Gvozdeni tron u Kraljevoj Luci, armija mrtvih se približava Zidu… vilirijski čelik opasno seče, a krv, odrana koža i rasuta utroba s razvučenim crevima akcenat je velikog broja kadrova. Brutalno.
Onda sam pročitao i kratku istoriju Vesterosa. Morao sam.
Milioni ljudi bukvalno žive na internet Vesterosu, bio sam se uplašio: Šta ako se i ja tamo preselim?!
Likove sam kapirao na keca, ali u početku mi je bilo teško da pratim gde se svi ti ljudi kreću, malo, malo pa neka skupina ljudi na konjima nekuda ide. Bila mi je potrebna mapa – a na internetu je 1.000 mapa! Iako sam naslućivao s kakvim žarom vatreni fanovi izlaze na internet i šta sve tamo ostavljaju, sad sam to i video: milioni ljudi bukvalno žive na internet Vesterosu! Bio sam se uplašio, ali nastavio sam da gledam i skapirao pozicije najznačajnijih toponima, gde je Vesteros u odnosu na Esos, Kraljeva Luka u odnosu na Zimovrel, gde je to Brzorečje, pa Dorna, Mirin… Zid i kuda su se uputili Bren i Hodor, Brijena od Oporja i Podrik… Mapa je važna za kretanje, a ono je opet vezano za vreme koje brzo izgubi svoju linearnost jer sam upamtio da je, na primer, od Kraljeve Luke do Zimovrela potrebno mesec dana jahanja…
Tako sam usvojio i geografiju tog izmišljenog sveta. I nastavio da gledam. Da ne kažem da bindžujem, iako mi je taj termin prilično nesimpatičan.
U petoj sezoni u tri noću poslao sam poruku: „Ko je otac Džona Snežnog? Targarjen?” i tada sam počeo da razumem
Elem, ušao sam u ovu magičnu priču, pratio likove, heroje, antiheroje, odnose, dijaloge, sitnice, i u petoj sezoni ortaku u tri noću poslao poruku: „Ko je otac Džona Snežnog? Targarjen?“ Tad sam skoro i shvatio sve one forume na kojima se ljudi pitaju, svađaju i nagađaju. Shvatio sam zašto mi je, dok još nisam posetio Vesteros, bilo fascinantno to što je Facebook podivljao kada su na kraju pete sezone ubili Snežnog, zašto se Crvena svadba koristi kao sinonim za šok, zašto se likovima RIP-uje kad napuste taj svet, shvatio da sam postao deo fenomena koji već šest godina postoji kao paralelni svet. Kao fenomen, gde s vremena na vreme ljudi jednostavno žele da pobegnu iz ovog sveta.
Statistika kaže da broj gledalaca, ali i fanova Igre prestola sa svakom sezonom raste – zvanično je svaku epizodu prošle sezone gledalo 23 miliona ljudi u Americi, a ako tome dodamo da je ovo serija koja ima najviše nelegalnog daunloda na torentima i da se u prajmtajmu prikazuje u više od 170 zemalja širom sveta – čudi me da nema i više opsednutih. Ja još nisam ili samo nisam imao vremena da to postanem.
Usisao me je Vsteros, al’ još nisam opsednut. Bar tako mislim
Pre nekoliko dana akteri serijala, odabrana publika i neki novinari imali su priliku da u monumentalnom zdanju Walt Disney Concert Hall u Los Anđelesu pogledaju prvu epizodu.
Naravno, prisutnima je bilo strogo zabranjeno da otkriju bilo koji detalj onoga što su videli, a pre nego što su se svetla ugasila i orkestar od 50 članova odsvirao melodiju uvodne špice serije, svima se obratio lično kralj severa Džon Snežni i zamolio ih da „odlože telefone i ne šire glasine po društvenim mrežama“. Da li se neko usudio da ga ne posluša, pojma nemamo, ali znamo da bi mnogi ljudi – prvi – na sve moguće načine želeli da saznaju ko će preživeti sedmu sezonu, ko je otac Džona Snežnog, šta će Deneris uraditi kad stigne na Zmajkamen…
Odgovor znaju očito samo autori David Benioff i D. B. Weiss, odlični glumci, kreatori opasno dobre scenografije i specijalnih efekata… svi koji su bili na premijeri, a od ponedeljka će svi dobijati nov materijal, nove varnice da razrešavaju intrige i domaštavaju priču. Možda i pogode.
Ne želim da znam, prepustiću se iščekivanju i iznenađenju, hoću da maštam
I tako do finala – do kojeg je cela godina. Zato je najbolje prepustiti se iznenađenju i uživati u iščekivanju, diviti se svim segmentima produkcije i ekranizacije ove monumentalne priče.
Majka zmajeva je na putu ka Vesterosu, na čelu flote koja plovi ka Kraljevoj Luci… Dok tamo ne stigne, jednu činjenicu sigurno znamo: zima je stigla – pa ko živ, ko mrtav.