Večitom pitanju kako da prostor izgleda što prostranije i veće dodajemo još jedno: kako da ostane šarmantan – i odmah imamo projekat koji daje odgovor na oba
Sigurno vam je poznat onaj osećaj kad vam je slatko da nešto radite, toliko da vam to ne pričinjava nikakav napor, već vam više dođe kao hobi? Upravo tako je arhitektonski duo Annie Ritz i Daniel Rabin pristupio projektu koji vam predstavljamo – sa zadovoljstvom. Njihov zadatak bio je da vizuelno povećaju prostor kuće i da unaprede njenu funkcionalnost. A počeli su od uklanjanja suvišnih komada nameštaja jer bi se stanje koje su zatekli moglo opisati jednom rečju: pretrpano.
Mala-velika kuća je zvaničan naziv projekta, a kumovi su sami klijenti, čiji je zahtev za ovaj enterijerski projekat bio da njihov dom postane organizovaniji i vizuelno prostraniji.
Plafoni i zidovi okrečeni su u belo, što ne iznenađuje jer sada već i vrapci na grani znaju da upravo bela kroz enterijer širi prostor, a ako je još i dotok prirodnog svetla odgovarajuć, onda za male pare dobijate iluziju još jedne sobe
‒ Naš zadatak bio je transformacija kuće iz šezdesetih u otvoren, slobodan prostor koji lokacija objekta na brdu pruža sama po sebi, pa nam nije bilo teško da odmah pristupimo rešavanju zadatka – objašnjava arhitektonski duo.
Većina funkcionalnih prostorija smeštena je u prizemlju, dok je spavaća soba sa kupatilom na spratu.
Tokom renoviranja arhitekte su morale da premeste poziciju gostinjske sobe i kuhinje kako bi postigle jedinstven prostor koji je, iako otvoren, povezan i funkcionalniji nego u prethodnoj postavci stvari. Kada je reč o izboru materijala, on takođe igra ulogu u vizuelnom uvećanju prostora, pa tako svetle nijanse i minimalna struktura ostavljaju utisak prostranosti.
Da je sedalni deo dnevnog boravka uvek najvećih dimenzija, ovo rešenje demantuje. Naime, oni su odlučili da pomoću posebno osmišljenih drvenih elemenata, koji se istovremeno koriste i za sedenje i kao ostava, dobiju u manjim dimenzijama veći ugođaj, pa je tako ovaj deo projekta rešen bez kompromisa. Prirodna nijansa drveta i njegova struktura doprineli su osećaju topline, a s obzirom na to da je ostatak enterijera pretežno beo ili svetlih boja, to vizuelno ne krade prostor, kao što to obično biva kada se koristi mnogo drvenih površina na jednom mestu.
Osvetljen kutak, sa delom za sedenje u obliku slova L – gde kao da sedite na prozoru – daje posebno intiman doživljaj, a on je dodatno pojačan električnim kaminom koji se nalazi odmah pored, na zidu čija struktura razigrava vizuelnu dinamiku.
Kada je reč o trpezarijskom delu, on nije slučajno pozicioniran pored ogromnog prozora od plafona do poda. Sto jednostavnog dizajna ostavlja mogućnost da brdovit predeo koji se vidi kroz prozor dođe do izražaja, ali i boja detalja na stolu i oko njega uspostavlja koloristički balans.
Mala-velika kuća je zvaničan naziv projekta, a kumovi su sami klijenti, čiji je zahtev za ovaj enterijerski projekat bio da njihov dom postane organizovaniji i vizuelno prostraniji
Cela radna površina kuhinjskih elemenata pokrivena je mermerom, dok su frontovi svetlozeleni. Da ni ovaj prostor ne izgleda skučeno, postarala su se staklena klizna vrata koja iz kuhinje vode na malu terasu.
Plafoni i zidovi okrečeni su u belo, što ne iznenađuje jer sada već i vrapci na grani znaju da upravo bela kroz enterijer širi prostor, a ako je još i dotok prirodnog svetla odgovarajuć, onda za male pare dobijate iluziju još jedne sobe, i to je slučaj i ovde.
‒ Kako bi kupatilski prostor bio veći, otvorili smo krov, zastaklili ga, pa pogled na nebo uz grafičko rešavanje elemenata svetle kolor palete rešava stvar – kažu arhitekte.
Ova kuća na prvi pogled budi diskusiju u kom je stilu enterijer rešen: minimalizam, retro u segmentima… ali ono što nije tema diskusije jeste njena prostornost, što samo navodi na zaključak da je arhitektonski zadatak – rešen.
Već prvi pogled na fotografije budi utisak svetle kuće na brdu u Los Anđelesu, čija prijatna atmosfera tera oko da zamisli porodicu kako utrčava u kadar, čita knjigu na prozoru, uživa u doručku u trpezariji i izlazi iz kuhinje na terasu.
Dizajn: Annie Ritz i Daniel Rabin
Fotografije: James Elliot Bailey